ВРАГОЛАСТЕ ПОЗОРИШТАРИЈЕ

Позоришни фестивал „Враголасте позориштарије“ који се сваке године одржава у Градском позоришту у Смедеревској Паланци, овога пута планиран је од 29. септембра до 5. октобра. Фестивал се одржава под покровитељством Министарства културе и информисања и општине Смедеревска Паланка.

Please follow and like us:

ОДРЖАН ДРУГИ ДЕЧИЈИ ФЕСТИВАЛ НА ОПЛЕНЦУ

Под покровитељством ЊКВ Принца Михаила и Принцезе Љубице, јуче на Опленцу одржан је други  хуманитарни  Дечји фестивал  чију су реализацију помогли чланови Удружења Краљевина Србија.

У уводном делу програма  обратила се ЊKВ Принцеза Љубица Kарађорђевић која је између осталог поздравила све госте , нарочито оне најмлађе због којих ова манифестација и постоји, захвалила им се на доласку и пожелела леп и угодан дан.

Посетиоци ове манифестације , како деца тако и родитељи , имали су прилику да се упознају, а и опробају у  спортовима  на отвореном, јахању, стрељаштву, стреличарства,  фудбалу, ликовним  и музичким радионицама као и у  играма  без граница. Сав приход од фестивала  биће дониран за подстицање и развој деце и младих у Тополи и околини.

Please follow and like us:

АНТИПСИХИЈАТРИЈСКИ КАЛАМБУР

(Џо Ортон, Шта је собар видео, Градско позориште Културног центра у Смедеревској Паланци, адаптација и режија – Павле Јозић; премијера 13. септембра 2019.)

„Сви смо ми луди, а ни које сматрамо лудим, нису.“
Сирил Тарнер

Мимо обичаја, и установљеног распореда, понети првим импресијама, овај приказ почећемо похвалом једнe глумицe: Марија Маја Николић, дебитант на великој сцени Градског позоришта, не само да је више него успешно креирала улогу Џудит Баркли, већ њена глума на синоћној премијери најављује блиставу каријеру, која лако може да прерасте оквире аматерског бављења позориштем. О Маријиној глуми, али и улогама њених колега на сцени, још ће бити речи у овом тексту.
А сада, кренимо редом.
У време када су настали, црнохуморни драмски текстови Џона Ортона били су скандалозни, нарочито за домаћу, енглеску публику. Иако Ортон следи нит такозваног „енглеског хумора“, који акцентира апсурдне ситуације, ликови његових комада, склони хомосексуланости, инцесту и сваковрсним сексуалним инверзијама, били су у најмању руку неуобичајени за комедије настале средином XX века. Из поменутог, али и других, драматуршких разлога, Ортонови позоришни текстови нису јасно жанровски одређени. То важи и за позну „комедију“, „Шта је собар видео“, којa је премијерно изведена неколико година после (такође „скандалозне“) смрти њеног аутора. У основи, то је антипсихијатријски комад, настао на крилима великог друштвеног покрета који је релативизовао начела класичне психијатрије. Неухватљивост лудила, и немогућност да се овом феномену приђе на начине којима се дијагностикују и лече „физичке болести“, за присталице поменутог социо-менцинског становишта, основни је аргумент у прилог тези да је психијатрија облик испољавања друштвене моћи владајуће класе. У том смислу, како то каже и сам Џо Ортон стављајући мото на почетак свог позоришног текста, појмови лудила и нормалности могу бити изврнути – па је тако оно што се сматра нормалним, у ствари, највеће лудило. Ортон се поспрдно поиграва надменошћу психијатара, антиципирајући Поперову критику психоанализе, која, за разлику од науке, не предвиђа ситуације у којима њени принципи не важе: када неко негира да је луд, баш то се може прогласити симптомом душевне болести, а здраво и нормално понашање – као прикривање неког ментално-патолошког стања. Дакле, ако вас прогласе лудим, нема начина да докажете да нису у праву. А када се на брвну нађу два психијатра, валидинија је дијагниза онога ко осим лекарске моћи има при руци и пиштољ.


Одигравајући се, од првог до последњег минута, у једној психијатријској клиници, радња „Собара“, међутим, ове озбиљне теме тек овлаш додирује, нудећи у првом плану reductio ad absurdum. У компликованом сценоследу, Ортон се поиграва класичним драматуршким елементима: експозиција и климакс, перипетеиа и препознавање, – све је то у „Собару“ мало или много ишчашено, па се ова представа може поставити и као фарса.


„Шта је собар видео“ у редитељској визури Павла Јозић је водвиљ, у коме се апсурдне слике, и комичне ситуације смењују великом брзином, а главни ликови представљају карикатурално, односно пренагшавајау се поједине црте њихових карактера. Јозић, међутим, није хтео да занемари друге асоцијације које извиру из овог текста. Богата сценографија представља предео за ова надводвиљска значења, а томе су подређени и маске и костими. Међутим, редитељ није желео да исувише успори радњу, како би истакао херменеутичке компоненте, због чега неки детаљи једноставно пролете, и измакну пажњи гледаоца. Са друге стране, редитељ се суочио са проблемом функционализовања дугих реплика. Ортонов текст није фејдовски водвиљ, па комика појединих сцена израста из слојевитог говора протагониста, реплика које нису тек пуко потенцирање комичног заплета. Режија је зато захтевала не само успостављање темпа и тајминга (класичних елемената водвиља), него и остављање простора за рафинирану комику Ортонове спрдње са психијатријом.
Овај сложен склоп, Павле Јозић је доследно испоштовао, стављајући амнсамбл Градског позоришта пред тежак изазов. Није било могуће једноставно фуриозно уделовити радњу, убрзавајући је према завршетку, већ је свака сцена захтевала сопствени климакс, смањење или додавање „гаса“, властити темпо и тајминг, а да све то не наруши темпо комада као целине. Највећи терет био је на Александру Стошићу (кога можемо сматрати ветераном у овом подмлађеном ансамблу), у улози др Прентиса, и Ани Вуковић (др Ренс), чија је рола захтевала праву глумачку вратоломију. Сања Дојчиновић, као госпођа Прентис, са мером свој лик држи између водвиљске разбарушености и фарсе, обогаћујући својом позоришном појавом сваку сцену у којој игра. Иван Јеремић, као Николас Бекет, одиграо је своју најбољу позоришну улогу, а посебно треба похвалити његову добру дикцију и разговетност приликом брзог изговарања реплика, сред бурлексне радње. Марко Богдановић, гост на сцени Градског позоришта, у овој је представи очигледно „свој на своме“, сигуран и уверљив.
Оно по чему „Собар“ свакако треба да буде упамћен је улога младе Маје Николић. Градећи лик Џералдин Баркли у складу са редитељском концепцијом, Маја глуми, дословно, сваком делом тела, у сваком тренутку, независно од тога да ли је у првом плану, или у позадини. У сценама у којима се налази иза паравана, па само чујемо глас који саопштава реплике, њен лик остаје јасно видљив; готово да можемо да видимо њену мимику иза паравана. Енергијом и сценскским полетом, Маја нас подсећа на младу Јасмину Живановић (данас професионалну филмску и позоришну глумицу), и њене ране улоге на сцени Градског позоришта.
Треба поменути и одличне костиме које је осмислила Радмила Михајловић, а израдила Љиљана Мариновић, маску Саше Срдића (најновије жртве позоришне заразе) као и адекватан избор музике Радоја Раше Ђурђевића, а то ће, уверени смо, да западне за око и жирију на неком од будућих позоришних фестивала.
Одавно се нису, на извођење неке представе, у салу уносиле додатне столице, па интересовање за најновију премијеру потврђује да Паланка има вансеријску позоришну публику. Потврдио је то и громогласан аплауз, који је ансамбл „Собара“ неколико пута враћао на поклон.
Представа „Шта је собар видео“ донела је на репоертоар Градског позоришта у Паланаци нешто ново, и за критику и за глумце. Видећемо како ће то рефлектовати селектори и чланови жирија. Што се тиче гледалаца, пред њима је ова представа положила испит, и извесно је чекају бројне репризе и гостовања.

Владимир Ђурђевић

Please follow and like us:

ДЕЧИЈИ ФЕСТИВАЛ НА ОПЛЕНЦУ

Дечији фестивал Опленац одржаће се 22. септембра у Тополи на Опленцу. Предвиђени су спортски и културни садржаји под отвореним небом у парку на Опленцу. Деца свих узраста моћиће да се опробају у јахању, стрељаштву, орјентирингу, фудбалу и осталим спортским дициплинама као и у цртању и вајању. Дечији фестивал је хуманитарног карактера, а сва добит биће донирана за подстицање и развој деце и младих у Тополи и околини.

Дечији фестивал Опленац организује Фондација Корени чији су оснивачи Њихова Краљевска Височанства принц Михаило и принцеза Љубица Карађорђевић уз сарадњу са Задужбином краља Петра I и Удружењем стручњака за подршку деци и младима Логос.

Please follow and like us:

Награде за школу и наставнике Основне школе “Олга Милошевић”

Ове године чак 5 наставника Основне школе „Олга Милошевић“ добило је Националну ознаку квалитета за пројекат “Медена прича”, а школа је добила ознаку eTwinning школе. Награђени наставници су: Марина Миладиновић, Снежана Николић, Татјана Јовичић, Јасмина Милићевић и Катарина Башчаревић. За учешће у пројекту признањем је награђено и пет ученика: Сара Салатић, Филип Новаковић, Мартина Пренкпаљај, Лазар Војновић и Мијана Аџић.
Ознака квалитета је признање учесницима eTwinning портала и школама за изузетан ниво учествовања на eTwinning порталу. За ученике она може бити подстицај и награда за уложени труд а за школе – јавно признање за квалитет рада и отвореност ка сарадњи на европском нивоу.


eTwinning ознака школе значи да је школа препозната као предводник у области дигиталне праксе, праксе безбедности на интернету, иновативних и креативних приступа педагогији, подстицања континуираног професионалног усавршавања запослених и подстицања сарадничких наставних пракси са запосленима и ученицима.
На годишњој eTwinning конференцији Фондација Темпус Fondacija Tempus ETwinning Srbija је у хотелу Метропол, у Беграду, 6. септембра 2019. године доделила наставницима Националне ознаке квалитета а школама ознаке. Догађај је отворио је министар просвете, науке и технолошког развоја, Младен Шарчевић, а присуствовали су му наши награђени наставници.
Захваљујемо се ученицима и родитељима на сарадњи током пројекта а наставницима и директору Дарку Димитријевићу на времену и труду уложеном за успешну реализацију пројектних активности. Захвалност дугујемо и Фондацији Темпус која је све то препознала и наградила. Похваљујемо их такође за организацију самог догађаја као и свих осталих активности које реализују веома професионално.
ОШ “Олга Милошевић”

Please follow and like us:

Председник општине најавио нове обимне инфраструктурне радове

Након посете потпредседнице Владе Репулике Србије и министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Зоране Михајловић, председник општине Смедеревска Паланка, Никола Вучен, најавио je наставак радова на путној инфраструктури у нашој општини:
– Смедеревска Паланка и њени грађани дугују неизмерну захвалност председнику Репубилке, Александру Вучићу, Влади Републике Србије, и свим ресорним министарствима због севга што чине да наша општина изађе из проблема. Више од две деценије било је заборављено и да постојимо, али снажном инвестиционом политиком коју спроводи председник Републике, Александар Вучић, потпуно се мења лице Србије, а исто тако и лице Смедеревске Паланке.
Данашња посета подпредседнијце Владе Републике Србије, проф.др Зоране Михајловић је веома значајна за комплетан Подунавски округ , па самим тим и за наше две општине, где се тренутно изводе радови на комплетној рехабилитацији и санацији пута Паланка – Плана. Ова деоница је жила куцавица за наше суграђане. Добићемо једну од најквалитетних и најсигурнијих саобраћајница у овом делу Србије. Хвала нашој потпредседници Владе која је својим доласком потврдила да ће све оно што је обећано бити и урађено.
Данас је дефинисана и динамика радова за наставак реконструкције пута који пролази кроц центар Смедеревске Паланке. Ово подразумева наставак радова од скретања за Kисељак, па све до раскрснице према Азањи и Младеновцу. Тачније радиће се комплетна реконструкција пута и тротоара, и постављање нових дрвореда у улицама: 20 јула – поред школе ХИМ, Француске , Главешеве, до скретања за Азнању, што укупно износи 3.5 километара кроз центар Паланке.
Динамиком договорених радова, креће се и у комплетну реконструкцију пута Смедеревска Паланка – Kрњево, све до Цариградског друма, на укупној дужини 12.5 км.
Добијена је и грађевинска дозвола, и решени су имовиснко правни односи за нову деоницу пута од булевара Црвене Армије, до новог гробља Kаменац. Радове ће спроводити екипе ПЗП из Пожаревца, а укупна дужина нове деонице ће износити 500 метара, са кружним током. Почетак радова очекујемо за неколико дана.
Настављају се радови на путу Смедервска Паланка – Топола, од цркве Светог Преображења у Смедеревској Паланци, ка Тополи, на укупној дужини од 3.6 километара.

Please follow and like us:

Зорана Михајловић обишла радове на регионалном путу С. Паланка – В. Плана и реконструисани локални пут у Церовцу

Потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић, обишла је данас радове на реконструкцији државног пута Велика Плана – Смедеревска Паланка. Министарку Михајловић и Зорана Дробњака, дикетора ЈП „Путеви Србије“, са сарадницима, код моста на Јасеници, дочекали су председник општине Смедеревска Паланка, Никола Вучен, начелник Округа, Небојша Павловић и председник општине Велика Плана, Игор Матковић.

Обраћајући се медијима, министарка Зорана Михајловић изјавила је да држава улаже у путеве у свим деловима Србије, јер је циљ да се сваки округ и општина у Србији развијају:

– Колико држава улаже у путеве и железницу толико брзо се и развија, и зато улажемо у ауто-путеве, у државне, као и у локалне путеве. У Србији тренутно нема места где се не обављају радови на путној инфраструктури, било да су то аутопутеви, магистрални, регионални или локални путеви. То нам даје могућност да можемо да причамо о новом инвестиционом плану. Основна ствар за сваку општину је да створимо услове за нормалан живот, а то значи да има добар пут, енергетску и комуналну инфраструктуру, да могу да долазе инвестиције и да људи остају ту да живе”, рекла је министарка Михајловић.

Министарка је додала да је овај пут важан због везе са Коридором 10 и да радови морају бити завршени до новембра текуће године. Министарка Михајловић је нагласила да се у Подунавском округу улаже око 1,4 милијарде динара у одржавање путева и око две милијарде динара у њихову рехабилитацију: – Важно је да се уређују путеви, али је важно и да сви поштују прописе и возе безбедно, рекла је миниустарка у изјави за медије.

Председник општине Смедеревска Паланка, Никола Вучен, захвалио је председнику Србије и Влади на свему што чине да се општина брже развија:

– Захваљујем се председнику Републике Србије, Александру Вучићу, што је испунио дато обећање, приликом посете нашој општини, 9. марта. Присуство потпредседнице Владе Србије, министарске Зоране Михајловић, данас, овде где се изводе радови на путу Паланка – Плана, су доказ да је тако. Приликом претходне њене посете нашој општини, утврђени су планови и динамика извођења радова на унапређењу путне инфраструктуре. Оно што је битно за наше суграђане је да кажемо да то нису била лажна обећања, већ да се све што је тада обећано данас се увелико реализује. Пут Смедеревска Паланка – Велика Плана је од великог значаја, подједнако за обе наше општине. Посебно због тога што се у Паланци налази болница. Завршетком ових радова Паланка, Плана, и комплетан подунавски округ добиће једну од најбезбеднијих саобраћајница у овом делу Србије.
Начелник Подунавског округа Небојша Павловић рекао је да је изведена трећина радова на реконструкцији:

– Након само четири месеца од посете председника Републике и министраке Михајловић, када смо изразили наше жеље, планове и проблеме, почело се са реализацијом, најпре овог пута, као и других инфраструктурних радова. Грађани подунавског округа дугују велику захвалност председнику Вучићу и Влади Србије. То је показатељ какву политику треба водити и какву политику води председник Александар Вучић, а то је да обећања морају да се испуњавају.
Председник општине Велика Плана, Игор Матковић, рекао је да први пут грађани овог дела Србије имају осећај да имају коме да се обрате и да неко брине о њима:

– Доказ да председник Србије и чланови Владе Србије држе реч је да су ови радови увелико у току. Министарство грађевинарства али и друга министраства сарађају са нама и слушају наше потребе, изјавио је Матковић.

Генерални директор ЈП “Путеви Србије”, Зоран Дробњак, рекао је да реконструкција овог пута није рађена 30 година и да ће сад бити решена захваљујући подршци председника Србије и Владе Србије.

Вредност радова на реконструкцији деонице Велика Плана – Смедеревска Паланка је 447 милиона динара са ПДВ-ом, а извођач радова је предузеће “Србијааутопут”.

Након посете радовима на путу Паланка – Плана, министарка Михајловић посетила је реконструисани локални пут у селу Церовац. У непосредном разговору са Зораном Михајловић, мештани су изразли захвалност што се коначно, после много година, улаже у Церовац, итичући да ће им реконструисани пут много значити.
– За Владу Србије нема малог и великог пута, као ни за председника Србије, који нема места које није обишао и видео какво је стање у инфраструктури. Поред оног што смо већ урадили, направићемо и списак локалних путева који ће се радити у наредном периоду, како би сви грађани Смедеревске Паланке добили нормалне услове за живот”, рекла је Михајловићева.

Председник општине, Никола Вучен, истакао је да изградња пута у Церовцу најављује сличне пројкете и у другим деловима паланачке општине:
– Хвала греађанима који су дошли данас овде да крунишемо завршетак радова на асфалтирању пута у Церовцу. Општина ће конкурисати са новим пројектима до краја ове и почетком следеће године како бисмо обезбедимо средстсва за још оваквих путева у нашој општини. Могу слободно да кажем да је Паланка била скоро две деценије занемарена, што сада није тако. У наредном периоду, путем оваквих пројеката, желимо да обезбедимо бољи живот грађана, како у граду тако и на селу.
Вршилац дужности председника МЗ Церовац, Александар Перишић, захвалио је председнику Србије и потпредседници Владе на урађеном путу кроз Церовац и додао да је он веома важан за мештане.

Директор локалне Основне школе “Милија Ракић”, Милош Маринковић, захвалио је потпредседници Владе што је и лично дошла у Церовац, додавши да није уобичајено да у то место долазе високи државни функционери:

– Овај асфалтирани пут свим мештанима Церовца ће олакшати живот. Верујем почетак сарадње нашег села и министраства за неке друге пројекте који ће побљшати живот људима на селу, рекао је Маринковић.
Зоран Дробњак, директор ЈП „Путеви Србије“ изјавио је да је урађено 3,5 километара државног пута који иде од Церовца ка Тополи и да ће до септембра бити урађено још 3,5 километара тог пута.

У реконструкцију локалног пута кроз Церовац, која је урађена први пут од 1968. године, уложено је 30,6 милиона динара.

В.Ђ. В.С:

Please follow and like us:

Михајловићева: Пут Смедеревска Паланка – Велика Плана биће реконструисан до новембра

Потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић, обишла је радове на реконструкцији државног пута Велика Плана – Смедеревска Паланка и поручила да држава улаже у путеве у свим деловима Србије јер је циљ да се сваки округ и општина у Србији развијају.

“Колико држава улаже у путеве и железницу толико брзо се и развија, и зато улажемо у ауто-путеве, у државне, као и у локалне путеве. Основна ствар за сваку општину је да створимо услове за нормалан живот, а то значи да има добар пут, енергетску и комуналну инфраструктуру, да могу да долазе инвестиције и да људи остају ту да живе”, рекла је Михајловићева.

Она је рекла да је овај пут важан због везе са Коридором 10 и да радови морају бити завршени до новембра.

Она је додала да се у Подунавском округу улаже око 1,4 милијарде динара у одржавање путева и око две милијарде динара у рехабилитацију заједно са Светском банком. “Важно је да се уређују путеви, али је важно и да сви поштују прописе и возе безбедно”, додала је она.

Начелник Подунавског округа Небојша Павловић рекао је да је изведена трећина радова на реконструкцији и да ће ово бити један од најбезбеднијих путева у округу. “Овај пут је и доказ да дата обећања испуњавају”, рекао је он.

Председник општине Смедеревска Паланка Никола Вучен захвалио је председнику Србије и Влади што чине све да се ова општина брже развија и додао да је урађено све што је договорено приликом посете председника Србије и посете потпредседнице Владе Подунавском округу.

Председник општине Велика Плана Игор Матковић рекао је да први пут грађани овог дела Србије имају осећај да имају коме да се обрате и да неко брине о њима.

Генерални директор ЈП “Путеви Србије”, Зоран Дробњак, рекао је да реконструкција овог пута није рађена 30 година и да ће сад бити решена захваљујући подршци председника Србије и Владе Србије.

Вредност радова на реконструкцији деонице Велика Плана – Смедеревска Паланка је 447 милиона динара са ПДВ-ом, а извођач радова је предузеће “Србијааутопут”.

КАБИНЕТ ПОТПРЕДСЕДНИЦЕ ВЛАДЕ
МИНИСТАРСТВО ГРАЂЕВИНАРСТВА,
САОБРАЋАЈА И ИНФРАСТРУКТУРЕ
ПРЕС СЛУЖБА

Please follow and like us:

Представа Life пред публиком градског позоришта

Смедеревска Паланка, 6. септембар 2019.

Већ трећу годину за редом, манифестација Дани Републике Српске одржава се и у Смедеревској Паланци. Као и претходних година, поублика Градског позоришта паланачког Кулктурног центра, била је у прилици да види једно тетарско остварење из РС, а ове године то је представа Лајф (Life), бањалучког Студентског позоришта, према тексту словеначке драматуркиње, Тине Коси.

Изузетно је тешко написати драмски текст који ће проблеме тинејџера, у неком времену и на одређеном географском простору, представити без патетике, аутентично и са мером, без моралисатичких дидаскалија унетих у реплике протагониста. Текст Тине Коси свакако одолева поментим опасностима, јер реч је о делу чији је основни квалитет управо аутентичност приказа: дијалози главних протагониста, троје младих људи средњошколског узраста, написани су у сленгу, а опет стилизовано, без инсистирања на језичким поштапалицама и фразама, присутним у жаргону генерација овог узраста.

Аутентично су представљени и проблеми младих људи: психолошке последице живота у разореним породицама, тинејџерска трудноћа, анорексија. Упоредо са тим, на другој страни, представљен је живот виђен очима одраслих, родитеља – претерана, патолошка брига за дете, алкохолизам, агресивност проистекла из борбе са демонима прошлости, покушај да се родитељске дужности сведу на строгу контролу живота деце у најбунтовнијем периоду њиховог живота.

Судар ова два Weltanschauung-а (или – Weltschmerz-а) поставлљен је као у античкој трагедији, као исход који нико не жели, али који се неминовно догађа – у форми сукоба безнадежно изолованих индивидуа, које не желе, или не могу, да чују или разумеју Другог. Тинејџерка Тара, која нас као приповедач води кроз радњу, постаје жртва свога оца – алкохоличара, који у њој види обрисе бивше супруге (преудате за неког странца). И двоје других протагониста, сазнајемо у завршном монологу мртве Таре – млади Владимир и његова мајка, нису избегли трагички митски усуд; младић је, као и његов отац, погинуо на мотоциклу, чиме су се обистиниле мрачне прогнозе његове претерано брижне мајке – а она је потом, у духу античке трагедије, свиснула од туге. Преживели су само девојка Ана, поставши становник неког другог света, и Тарин отац, присиљен да се доживотно сећа своје изгубљене породице.

Основни квалитет текста Тине Коси, који је редитељ Александар Пејаковић одлично уочио и сценски нагласио – свакако су монолози главних протагониста, осветљених само танким снопом рефлектора. Из ових спорадичних исповести видимо да свако од њих проживљава своју властиту трагедију, одељен од свих других, издвојен и усамљен у мраку света из кога су протерани саосећање и симпатија. И зато се поглед на актулено стање, на живот сам, може пружити тек са онога света, изван трагичког усуда „лајфа“, неизбежности отуђене егзистенције.

Прецизној режији, коју је свакако обогатило мноштво извођења током дугог репертоарског даха ове представе, може се, евентулано, замерити само сâм климакс, који, као и свака peripeteia долази изненадно, али можда превише мирно и ненаглашено, што умањује потоњу катарзу Тариног „постхумног“ монолога.

Основни квалитет ове представе је одлична игра ансамбла, наричито његових женских чланова: најпре Раденке Шеве, филмске и телевизијске глумице из Бања Луке, и српске глумице Ене Радовановић, која главни лик игра прецизно и сигурно, али ни једнога тренутка не „штрчи“, остављајући партнерима на сцени довољно простора за глумачке креације.

Посебно ћемо да истакнемо глуму Јелене Стојаковић, којој полази за руком да у свега неколико сцена изгради жив и уверљив лик Ане, дочаравајући, у кратким епизодама, њена различита емотивна стања и брзе, „тинејџерске“ промене расположења.

Представа Лајф, одиграна јуче два пута – најпре за средњошколце, а потом, у вечерњем термнину, и за такозвану редовну позоришну публику – импонује озбиљношћу приступа, сигурношћу и лакоћом извођења, сведочећи да је Бања Лука – истински културни центар, који надилази вредности и значај регионалног средишта културног живота у Босни и Херцеговини.

В. Ђурђевић

Please follow and like us: