Представа Градског позоришта из Смедеревске Паланке „Шта је собар видео“ британског писца Џоа Ортона, у режији Павла Јозића, била је на програму другог такмичарског дана 13.Репасаж међународног фестивала у Убу.
Представа је постављена као водвиљ у којој се брзо смењују радње и реплике, тако да на моменте може изазвати смех код публике, али сам почетак интегралног текста који каже да смо сви ми луди, а они које сматрамо лудим нису, говори о томе да се она суштински може читати другачије.

Након награде за глумца вечери, коју је добила Сања Дојчиновић, још једно признање стигло је за ансамбл  Градског позоришта. Комад „Шта је собар видео“ награђен је за визуелни идентитет.

За најбољу представу у целини 13. Репасаж феста, позоришне смотре најуспешнијих аматерских ансамбала са простора некадашње Југославије, која је вечерас завршена на Убу, проглашена је „Антигона у Њујорку“ у продукцији Kултурног друштва „Лошки одер“ из Шкофја Локе, чији је редитељ Матјаз Шмалц добио и награду за режију ове драме Јануша Главацког.

Амира Медуњанин је босанско-херцеговачка уметница рођена 23. априла 1972. године у Сарајеву. Њен животни пут обележиле су севдалинке које је чула од своје мајке и којима свету жели да представи сензибилитет и културно-историјско наследство Босне и Херцеговине. Важи за једну од најмоћнијих интерпретаторки ове врсте музике која се са лакоћом поиграва мешајући модерно и традиционално. Пре него што је почела да се бави музиком, имала је добро плаћен посао на коме је од странаца чула доста негативних коментара и предрасуда о свом народу што ју је веома погодило. У жељи да им докаже да греше, напустила је посао и започела више него успешну каријеру. Њена љубав према усменој традицији музике утицала је да створи јединствен стил који не пристаје на компромисе зарад популарности. Детињство је провела у насељу Храсно, а често је ишла са родитељима у Требевић на излете. За Сарајево је вежу многобројне успомене, а један од најбољих животних периода јој је 1984. година када су се у њеном родном граду одржале Зимске олимпијске игре. Сматра га најлепшим градом на свету и ужива да посећује манифестације, као што су Сарајево Филм Фестивал, Јазз Фест, Xенофониу, и друге.

Концерт Амире Медуњанин биће одржан у Великој дворани Центра за културу Смедерево, 17. новембра,  у 20 часова. Карте су у продаји, а цене улазнице  је 1200 динара.

Амира овога пута долази са мало другачијом поставком – Антонио Врбички (хармоника), Атилла Аксој (гитара и саз), Зоран Мајсторовић (гитара и оуд) и Риад Гузин (бас гитара).

У Великој дворани Центра за културу Смедерево у суботу, 13. 11. у 12 часова биће изведена дечија представа  „Петар Пан“. Улоге тумаче Бојан Симић, Катарина Орешан, Марија Пантин, Лука Пешаљ.  Ова представа на оригиналан начин дочарава авантуре наших јунака из Недођије. Наиме, Петар Пан у Недођију доводи нову другарицу Венди, која се свима допала осим Звончици. Љубоморна Звончица реши да се удружи са дежурним злоћом Kапетаном Kуком, не би ли напакостила Венди. Међутим убрзо схвата да је погрешила и све ће учинити да спречи Kапетана у својим злим намерама.

У Музеју у Смедереву  отворена je изложба „Посетиоци“ аутора Николе Косића. Она обједињује опус слика које имају портрет као тему, започет 2013. године, а који траје до данас. Целину до сада чини десетине минијатура, више слика средњег и већег формата рађених у техникама акрил и уље на дрвету, платну и папиру. Изложба ће бити отворена до краја месеца, а улаз за посетиоце је слободан.

Никола Косић рођен је 1993. године у Београду. Студирао је сликарство на Факултету примењених уметности у Београду, и провео је један семестар на Универзитету примењених уметности у Бечу као део размене студената. 2017. године завршио је мастер академске студије на ФПУ у Београду.
Имао је три самосталне изложбе:
-”Фрагменти” 2019. Мали ликовни салон, Нови Сад.
– “Пластика Пластика” 2018. Дом културе студентски град, Београд.
-“Путокази” 2016. алтернативни уметнички простор Квака 22, Београд.
Учествовао је на 18 групних изложби од којих су овде издвојене:
-“Свежина” Културфорум, Кућа Ђуре Јакшића, Београд, 2019
– “Палета младих” Врбас, 2018
– Бијенале минијатуре, Горњи Милановац, 2018 И 2016.
– Отварање велике галерије и изложба колектива Кваке 22, 2017.
– Изложба Ниш арт фондације, 2016.
– “16x” GPL Contemporary , Беч, 2015.
– Бијенале суве игле, Ужице, 2013.
2014. Осваја награду за најбољи цртеж “Миодраг Вујачић Мирски” коју додељује ФПУ у Београду. Од 2015 до 2017. био је члан колектива Квака 22, при којем је учествовао у организовању изложби и других културних дешавања.

Четврто издање Дунав Филм Феста биће одржано од 20. до 25. августа ове године у Смедереву.

Церемонија свечаног отварања почиње 20. августа у 20 часова на Смедеревској Тврђави дуго очекиваним филмом „Нечиста крв – Грех предака“ редитеља Милутина Петровића.

Фестивал ће током шест дана бити одржан и у Центру за културу Смедерево, на броду Пристан, као и локацији Карађорђев Дуд. Поред ових локација, програм фестивала биће пропраћен и онлајн.

Биће представљено чак 30 остварења а трочлани жири у саставу Младен Совиљ, филмски и позоришни глумац, Ана Мариа Росси, редитељка и Емир Ћатовић, глумац, одлучиваће о награди “Дунавска лађа” за најбољи филм.

Поред награде „Дунавска лађа“, филмови ће се такмичити и за награде за најбољи сценарио, режију и глумачко остварење.

Главни програм обухвата десет остварења, од којих ће се 8 филмова такмичити за Гранд Приџ фестивала – „Дунавска лађа“. Поред домаћег остварења „Нечиста крв – Грех предака“ који свечано отвара 4. Дунав Филм Фест, у такмичарском програму наћи ће се и филм „Плави Цвијет“ редитеља Зринка Огресте, немачко остварење Доминика Графа „Фабиан“, драма бугарско-француске копродукције „Жене плачу“, као и „Коначни извештај“, „Тереза 37“, „Извештај Аушвица“ и „Твој сам човек“.

Филм „Небеса“ редитеља Срђана Драгојевића званично ће затворити Дунав Филм Фест.

За најмлађу публику припремљено је пет фантастичних остварења која ће се сваког дана од 21. до 25. августа с почетком у 19:30 часова приказивати на локацији Карађорђев Дуд.

Цена улазнице за такмичарски програм на Тврђави износи 200 динара и укључује обе пројекције филма током једног дана, док је улаз на осталим локацијама слободан.

Број места у Малом Граду је ограничен и пројекције ће се одржавати уз поштовање свих прописаних здравствених мера.

Под покровитељством Општине Смедеревска Паланка, а у  организацији Скај Мјузик продукције, 16. и 17. јула у центру града биће организован први фестивал под називом „Мјузик вик“.  Поклон за све  суграђане који ће уживати у популарним музичким правцима. Фистивал се одржава у оквиру културног лета.

-Спојићемо старке и опанке и пружити нашим грађанима до сада незаборавно музичко вече, истакао је председник општине, Никола Вучен.

У петак 16. јула наступају Ван Гог и Дејан Петровић са Биг бендом.

У суботу, 17. јула на савременој бини наћиће се наша најпопуларнија домаћа група Сикс Пек са Демо бендовима. Дођите у Паланку да се дружимо, позивају организатори.

– ЕПИТАФ, петак, 11. јун – 20,00 сати

У Малом граду Смедеревске тврђаве протеклог викенда одржан је фестивал „Витезови и легенде“.  Током фестивала посетиоци су имали прилике да осете дух Средњег века. Кроз двери Двора, посетиоци су ушетали у величанствени свет средњовековне Србије. Звуци музике и наковња, удараца мача о мач и узвика подршке витезовима и принцезама учинили су да  свако од гостију  осети  путовање кроз прошлост.

У Малом граду могао се видети приказ витешких борби,  стреличарско двориште, ковачка и ткачка радионицу, радионице са дрветом и кожом, али и средњовековни војни камп са изложбом оклопа и оружја, средњовековни базар, као и прикази плеса на дворовима.

Фестивал „Витезови и легенде“ организовали су ЈП “Смедеревска тврђава”, Центар за културу Смедерево и  удружење “Бели орлови”. Њихова намера је била посетиоцима  прикажу средњовековну Србију и верно  дочарају живот у средњем веку – од витешког до свакодневног живота обичних људи.

Мали град у Смедеревској тврђави

У Малом граду је био смештен двор деспота Ђурђа са резиденцијом за становање и палатом за пријеме. Изграђен је 1428—1430. године као посебно утврђени владарски двор са свих страна опточен водом, и баш због тога се сврстава у тип водених утврђења. Мали град има донжон кулу , у централном делу камени зидани бунар, а улазило се са југозападне стране, кроз двојни систем капију.

Од Великог града који има 19 кула одвојен је воденим ровом. У Малом граду налази се 6 кула, од којих је на једној натпис из кога се јасно види да је град подигао Ђурађ Бранковић. Куле су широке око 11 m, високе око 20 m. Рађене су од ломљеног камена у добром кречном малтеру. Дебљина зидова достиже и до 4,5 m. Најдебљи су зидови према копненој страни Смедеревске тврђаве која има површину око 11 ха.

Пројекат “Мозаик Смедерева” је суфинансиран из буџета Града Смедерева, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства. Фото Видео студио Гло, Смедеревска Паланка.