Непланирано, због лошег времена, “Културно лето 25” отворено је догађајем који је требало да следи иза отказаног концерта ансамбла „Станислав Бинички“. Поетско вече Марка Милошевића и Бориса Режака, међутим, оставило је толико снажан утисак на публику, да је са правом могло да буде планирано за сам почетак овогодишњег летњег фестивала у Смедеревској Паланци.

Милошевићева поезија и Режакова музика, у лежерној интерпретацији двојице уметника, успоставиле су присан однос са гледаоцима већ у првим минутима поетско-музичког перформанса, што је условило не само да се програм прати са несвакидашњом пажњом, него и да публика нескривено изражава емоције, све до певања и игре. На тај начин је потврђено да поетске вечери, иако се ради о ренесансној форми, могу да буду занимљиве и за ововремене поштоваце поетског израза.
Као и на претходним наступима двојице уметника у другим местима, приход од продаје Милошевићевих књига, које су посетиоци могли да добију са посветом аутора, у потпуности је намењен неком дечаку или девојчице из града домаћина, којима је помоћ најпотребнија
Културно лето и ове године одржава се у организици Општине Смедеревска Паланка, а улаз за све догађаје, коцерте, перформансе и представе, је бесплатан.

Култуpно лето, и ове године, трећи пут за редом, током јула и августа, обогатиће културну понуду и забавне садржаје у Смедеревској Паланци.
Обезбедили смо занимљив и квалитетан програм. Позоришне представе,концертe, од класичне преко традиционалне и етно, до популарне и филмске
музике, књижевне вечери, и посебан програм за децу – у извођењу познатих и реномираних уметника, одвијаће се на Тргу код фонтане и Тргу културе у нашем граду, од 9. јула до 31. августа.
Улаз на све манифестације Културног лета и ове године је слободан.

Свечано отварање изложбе „Пут на Исток краља Милана Обреновића: хаџилук и култура Оријента на српском двору“ –
Музеја у Смедереву означиће почетак Ноћи музеја у нашем Народном музеју у Смедеревској Паланци. Почетак програма заказан је за суботу 17. мај у 18 часова, а присутне ће поздравити Др Снежана Цветковић и мср Дејан Вукелић – аутори изложбе – и в.д. директора Народног Музеја у Смедеревској Паланци Петар Декић. Биће то прилика да се кроз фотографије документа и предмете упознамо не само са једним значајним владаром већ и са културом која је обликовала његово време, те са феноменом хаџилука.

У оквиру обележавања Године археологије 2025, у Народном музеју у Смедеревској Паланци у току је Седми дечји ликовни салон под називом „Археолог и ЈА“. Овај едукативно-креативни програм окупља децу предшколског и основношколског узраста, која кроз радионице упознају свет археологије и праисторије.

Радионице се одржавају од 5. до 16. маја, а воде их кустос-педагог Бојан Маринковић. Млади учесници имају прилику да своје утиске и знања преточе у уметничке радове – мозаике инспирисане неолитском културом, користећи фрагменте праисторијске керамике као основу за свој креативни израз.

Предавања и стручно вођење обезбеђују кустоси археолози Милица Стојановић и Ненад Шошић, који деци приближавају тајне археолошког истраживања и живот праисторијских заједница. Салон „Археолог и ЈА“ представља спој образовања, уметности и културног наслеђа, а пре свега – радост откривања.

У петак, 21. марта музеј у Смедеревској Паланци посетио је део Тин клуба Народног музеја Србије. Млади гости имали су прилике да се кроз ауторско вођење изложбе „Олга Бенсон – О нама између етнографије и уметности“ упознају са радом Олге Бенсон као и сазнају више њеној улози и значају у изучавању наше прошлости.

Док их је кроз изложбу „Чувам те“ водио најмлађи сарадник Урош Ћирић, који им је открио више о локалитету Медвењак, Винчанској култури и на које се начине данас праисторија може тумачити кроз тему изложбе.

У емисији Студије и огледи, на таласима Радио Београд 3, од 16. до 19. децембра, слушаоци су имали прилике да уживају у тексту Катарине Ђурђевић „Ерос ћутања: Платон и проблем језика”.
За познаваоце и љубитеље, преносимо део
Језиком се, веровали су стари Грци, може рећи само оно што јесте. Оно што није – неизрециво је и, строго узев, немисливо. Или, у нешто другачијем жаргону: биће јесте, небиће није.
Уз то, стари су Грци (рачунајући и Платона), правили разлику између мисли и језика, те мисли претходе језику, а језик изражава мисли. Но, великом филозофу попут Платона нису промакле извесне дилеме. Рецимо, шта значи “ништа”?
Понешто разигран одговор гласио би да “ништа” не значи ништа. Јер небиће није. Ипак, написано “ништа” јесте нешто, ако ништа друго написано и изговорено “ништа” јесте реч. Но, ако се језик увек односи на оно што јесте, на шта се односи реч “ништа”?
Опет разиграно: “ништа” се не односи ни на шта. Томе упркос реч “ништа” постоји, она јесте “нешто”, али каква је, онда, то реч која не значи ништа и ни на шта се не односи, а ипак јесте?
Катарина Ђурђевић показује да су ове и овакве дилеме далеко било од какве произвољне игре, те да су Платонови текстови у којима се бави језиком до данас остали темељни за разумевање језика.

Председник општине Никола Вучен данас је са својим сарадницима угостио министра информисања и телекомуникација Дејана Ристића. Вучен је са министром Ристићем, генералним секретаром Удружења новинара Србије Нином Брајовићем и директором Народног музеја др Стеваном Мартиновићем, обишао Новинарску кућу „Пера Тодоровић“ у Водицама и Народни музеј у Смедеревској Паланци где је одржан састанак.

Повод за посету министра родној кући Пере Тодоровића је анализирање могућности за наставак обнове тог историјског објекта.
„Данас смо договорили да већ у понедељак уз помоћ Министарства и Владе Републике Србије спроведемо процес преноса имовине. Друга фаза би се односилиа на измену делова већ постојећег пројекта, а након тога би се приступило наставку обнове куће родоначелника модерног новинарства Пере Тодоровића, рекао је Вучен.
Делимична обнова родне кућа Пере Тодоровића, коју је Општина Смедеревска Паланка реализовала са Удружењем новинара Србије и Завичајним друштвом „Видовача“ има за циљ да се она очува и претвори у Музеј штампе и новинарства.

У паланачкој Галерији савремене уметности отворена је изложба „Шта ако једног дана твој ум постане стварност?“ настала је као почетак мастер рада Огњена Глигоријевића који у овом пројекту истражује на који начин перципирамо једну слику. Наиме, слика која је настала 2021. године, изнедрила је просторну инсталацију, са музиком, светлима, индустријским елементима и сликама.

Огњен у пројекту, преиспитује димензионалност и како настају или пак могу да се конструишу нове структуре, полазећи од једне слике. Идеја је потекла од замисли шта би се десило, уколико би се ушло у једну слику и када би се једна дводимензионална слика, транспоновала у тродимензионални, у овом случају галеријски простор. Огњен Глигоријевић, полази од ликовног концепта и уз помоћ дигиталних програма долази до систематичког решења. Аутор, користи гридове, односно дигиталне мреже, помоћу којих исцртава елементе, који су адаптирани простору Савремене галерије у Смедеревској Паланци.

Аутор, суздржаним ставом и личним преиспитивањем, истражује субјективност и објективност у уметности и да ли уметност, уопште може да буде објективна? Или све долази из индивидуелне субјективности посматрача? Блокови који су у видео играма симболи нивоа, препреке, а пак с друге стране у социолошком смислу има везе са нашим зидовима, уједно зидови који нас спутавају, а такође симболишу стабилност који сваки човек прижељкује. Једно од основних потреба код човека, јесте потреба за сигурношћу, да се изгради свој дом, простор, виртуални или реални.

Уласком у слику, у овом случају у галеријски простор, аутор прави паралелу са преиспитивањем током наших мисли и променама размишљања. Бетонски блокови који симболички праве пут, за који ми мислимо да можемо да контролишемо, међутим, на крају дана остају само наше мисли, које заправо не можемо, чак ни њих да контролишемо. Изложба нас подстиче да заронимо у своју подсвест, где слика постаје инсталација, а инсталација постаје алат за испитивање подсвести. На крају, постоје два пута, два аспекта сагледавања ствари или виђења, а то су: Гледаћете и видећете свашта или ћете гледати и нећете видети ништа!

Трећи по реду фестивал „Рокенрол уранак“ биће одржан у Смедеревској Паланци у живописном простору Летње баште биоскопа, 1. и 2. маја 2024. године. Као и претходних година фестивал организује Пунк Рок кафе, уз подршку Установе Културни центар и општине Смедеревска Паланка.
Фестивал је настао као насушна потреба овог малог града за оваквом манифестацијом, што је и доказала завидна посећеност претходних година. Ове године уз доста озбиљнију светлосно-тонску продукцију очекују нас концерти великих имена из Србије и окружења.
Првог дана фестивала, 1.маја – „Концерт у подне“ полазника Основне музичке школе „Божидар Трудић“ из Смедеревске Паланке. Још једно од, сада већ традиционалних дешавања.

Истог дана у вечерњим часовима концерти бендова “Лудак у развоју” из Крагујевца, “Трула Коалиција” из Аранђеловца, односно Крагујевца и први пут у Паланци – бенд “Бркови”, који важе за један од најпопуларнијих и најактивиних бендова на овим просторима.
Друге вечери фестивала наступиће наш суграђанин Мики Радојевић, са бендом сачињеним од врсних музичара из Паланке и Крагујевца, где ће нам представити свој дугогодишњи рад у бендовима “Сикс Пек” и “Човек без слуха”, али и материјал са свог соло албума „На крају скитања“.
Никола Врањковић, вероватно наш најплодоноснији кантаутор затвара овогодишњи фестивал у наставку своје велике турнеје.
Организатори позивају све љубитеље доброг, рокенрол звука да посете Смедеревску Паланку, град рокенрола и тиме помогну да задржимо ту ласкаву титулу.

у Градској библиотеци „Милутин Срећковић“ организован књижевни сусрет ученика основних школа са нашом књижевницом Весном Алексић.

Више од 80 ђака ученика ОШ „Вук Караџић“ и ОШ „Олга Милошевић“ у пратњи својих наставница Наде Вулићевић, Јоване Маринковић, Иване Лукић и Катарине Марјановић је присуствовало, овом књижевном сусрету.
Кроз игру питања и интересовања причали су о значају читања и књига и какав утицај оне имају у њиховом одрастању.
Било је занимљиво слушати о начину на који Весна Алексић говори о књижевности, о деци, о својим књигама и о потреби да се чита јер је то најбољи начин да се обогати човеков дух.
Деца су била заинтересована, постављала су питања и дружење је протекло у дивној атмосфери.
Љ.М.