У Градском позоришту у Паланци, у петак 29. априла, у 20 часова, на репертоару је представа „Ухваћен у мрежи“ гостујућег позоришта из Алексинца.
Комедијом „Ухваћен у мрежу“ рађена је по тексту британског комедиографа Реја Kунија, а у режији Бранислава Недића.
„Ово је специфична врста водвиља и био је велики изазов да се све тачно изведе. Професионално је урађена из свих аспеката и верујте ми да у многим професионалним позориштима оваква врста дисциплине у игрању не би могла да се оствари“, рекао је Недић, коме је ово десета представа коју је радио у сарадњи са алексиначким глумцима.
„Ухваћен у мрежу“ као логичан наставак култне представе „Бриши од своје жене“, прати живот главног јунака, који већ осамнаест година живи двоструким животом, али на крају бива ухваћен у мрежу својих лажи. Заплет настаје кад се млађи чланови његове две породице случајно упознају, не знајући да међу њима постоји много јача веза од оне коју претпостављају.
Kарте се могу купити на билетарници Kултурног центра по цени од 200 динара.

др Ана Милошевић, Паланка на Цариградском друму, Историјски архив „Верослава Вељашевић“, Смедеревска Паланка, 2022.

За разлику од уобичајених историографских приступа, у којима није направљена диференција између повесног и историјског плана, текстови Ане Милошевић догађаје из прошлости сагледавају у контексту нарација, њихових приказа и представа, у писаним изворима или уметничком стваралаштву. Овакав метод, који разлажући историјске наративне слојеве у ствари ре-конструише традицију, указује не само на значај, него и на значења повесних прилика и њихових историјских обликовања.

У најновијој књизи, Паланка на Цариградском друму, која предаставља плод ауторкиног истраживања на новом радном месту, у Историјском архиву „Верослава Вељашевић“, поменути приступ резултира вишеслојним и подстицајним текстом, коме се може приступити на различите начине.

Користећи вероватно све расположиве изворе, од обимне литературе до архивске грађе, Ана Милошевић указује на однос једног важног коридора, између два пола тадашњег света, и људског станишта које се налазило уз овај пут: као једна од незаобилазних станица на Цариградском друму, Паланка је почев од 16. па све до средине 19. века представљала место у коме су се рефлектовали велики историјски догађаји тога времена. Кроз Планку је пролазила османска војака приликом похода на Угарску, Аустријска војска у ратовима против Турске, овде се крећу каравани натоварени робом, из Азије, или из Европе, а кроз Паланку пролази и ондашњи поштански саобраћај.

Указујући на документоване догађаје из времена када је промет на Цариградском друму био најнинтезивнији, Ана Милошевић, користећи путописна сведочанства и описе Паланке и Друма, реконстуше на који су се начин ове историјске драме одражавале на живот у граду кроз који је пут пролазио.

Друм тако није само важна саобраћајница, него и хоризонт догађаја, оса која представља средиште тадашњег света; бити на друму, у том смислу, значи бити близу извора, који током више од три века подразумева различита виђења и интерпретације;  значење пута одређује промена полова – anodos и kathodos, чије се смер мења у зависности од правца војске, која надире, или се повлачи.

Пребивати у близини друма, у том смислу, значи бити при овој оси света, иако то подразузмева разноврсне опасности, попут епидемија, рушења или спаљивања људских настамба. Са друге стране, када пут постепено остаје пуст, када га прогута растиње, и постане непроходан – и град се губи у периферији, у опасности да ускоро и сам буде прекривен маховиноном.

Књига Ане Милошевић доноси мноштво нарација о временима и приликама – о Хасан Паши, загонетној личности, чије је име у једном периоду било у називу овог места, о Кеменом мосту, уз који се везују легнеде, о људима, објектима и догађајима, у историјским приповестима или народним причама.

Писана лепим стилом, који се лако чита, иако упућује на дубљи садржај, ова књига успева у ономе што представља истинску реткост за пунокрвне научне публикације: да буде питка и слојевита, занимљива читаоцима различитих интереовања, образовања или потреба.

Објављивањем ове књиге, Историјски архив „Верослава Вељашевић“ најављује нови сегмент своје делатности, а његова директорка, Снежана Савић , потврђује свеж и оригиналан концепт рада, који може бити мерен најстрожим мерилима културне продукције.

В.Ђ.

У историјском архиву „Верослава Вељашевић“, у препуној сали, пред мноштвом заинтересоване публике, свечано је представљена књига др Ане Милошевић, историчарке уметности из нашег града, Паланка на Цариградском друму.
Др Катарина Митровић и Др Радомир Поповић, рецензенти, говорећи о књизи, истакли су не само студиозност приступа Ане Милошевић, њено познавање релевантних извора, и зналачко коришћење архивске грађе, него и ауторкину способност да реконструише историјске прилике, да укаже на њихов смисао и значење – због чега је Паланка на Цариградском друму вредно штиво, парадигма еминентно научног приступа и незаобилазан извор за будућа истраживања.
Говорећи о свом најновијем делу, Ана Милошевић је истакла да књига представља историју Паланке током периода од 16. до 19. века, када је Цариградски друм овуда пролазио, и период напуштања и заменаривања ове саобраћајнице – када наш град постаје пука периферија, све до модерног трасирања пруге Београд-Ниш, која, отвара нове перспективе за ширење и напредак Паланке и околине.
Промоцију, која је завршена пригодним коктелом и дружењем бројне публике, умешно и са несвакидашњим стилом, водила је директорка Архива, Снежана Савић – најављујући нове сличне пројекте ове установе.

У организацији ПУ „Чика Јова Змај“, а под покровитељством општине, синоћ је званично отворен Трг културе у Смедеревској Паланци. Програм који су приредиле васпитачице предшкосле установе и глумци градског позоришта изазвао је велико интересовање посетилаца, посебно најмлађе публике. „Ђолутак“ је у уводном делу насмејао малишане, а касније су погледали представу „Ко је овде црвенкапа“ у извођењу васпитача.

Присустне је поздравио председник општине Никола Вучен, који је  изразио задовољство што је трг пун деце рекавши да за овако нешто треба живети. Званично је , невидљивим кључем, Трг културе отворила васпитачица Надица на опште задовољство деце.

Смедеревска Паланка је општина која је, између осталог, позната и као место из кога потичу многи знаменити људи, који су пружили велики допринос култури нашег народа – у под ручју уметности, природних и друштвених наука, у популаризиацији културе и изучавању и неговању обичаја и традиције овог краја.

У билбиотеци, ипсред које је изграђен овај трг – у завичајном фонду, чувају се дела бројних аутора из Смедеревске Паланке и околине. Поменимио само име Милутина Срећковића, чувеног професора и књижевног критичара по коме је библиотека у Паланци добила име.

С обзиром на богату културну традицију нашег краја – јасно је из ког разлога је трг који вечерас отварамо добио управо ово име – Трг културе.

Овај трг изграђен је средствима Министарства културе, у оквиру пројекта „Градови у фокусу“, и средствима локалане самоуправе.

Промоција књиге „За партију и Тита, партизански покрет у Србији 1941-1944“, историчара др Немање Девића, у издању Института за савремену историју и „Службеног гласника”, одржана је у Старом двору у Београду. Промоцији је присуствовао и Никола Вучен председник општине Смедеревска Паланка и Петар Драгојловић игуман манастира Пиносава.

– У Старом двору у Београду организовали смо „претпремијеру“ моје дисертације и најновије књиге „За партију и Тита, партизански покрет у Србији 1941-1944“. Било је свечано, лепо, стручно, али ја сам се највише обрадовао окупљању добрих људи; било их је из разних странака и удружења, али сви смо били јединствени и помирени. Бар на један сат.” изјавио је аутор књиге Немања Девић након промоције.

У каквом су односу биле ослободилачка борба и револуција на почетку устанка и која је од тих идеја била доминантна у војнополитичкој пракси КПЈ? Који је биланс грађанског рата 1941. и колико је жртава изазвао до краја окупације? Који је обим револуционарног терора у Србији 1941-1944? Како су се партизани одржали на терену после пада „Ужичке републике“ и може ли се говорити о континуитету њиховог деловања у Србији? Шта знамо данас о народним херојима, личностима по којима су у социјалистичкој Југославији називани градови, а и сада се зову установе и улице у сваком граду?

У књизи „За партију и Тита“ Немање Девића, која је проистекла из докторске дисертације аутора и заснована на разноврсним изворима и богатом научном апарату, налазе се одговари на ова питања без бојазни од табу-тема. Ново издање „Службеног гласника“ нас ослобађа многих историјских митова и приближава истини о српским партизанима.

Нова промоција Девићеве књиге биће уприличена 23. марта у Малој сали Коларчеве задужбине у Београду, у 19.30 сати.

Глумица Градског позоришта из Смедеревске Паланка, Невена Миљковић, добила је награду за најбољу женску споредну улогу на фестивалу ФАПОР у Лесковцу
Доделом признања најбољима завршен је овогодишњи, девети по реду, Фестивал аматерске позоришне режије. Жири у саставу Мирослав Бенка редитељ – председник, Миљана Гавриловић глумица и Предраг Пепи Смиљковић глумац, одлучили су да прву награда за режију доделе Томи Трифуновићу за представу „Црна дама“, Градског позоришта Јагодина. У образложењу се каже да редитељ вешто, готово неприметно уводи гледаоца у заплет и неочекивани крај мелодраме, а све упковано јасно дефинисаним ликовима и узбудљивом игром истих.

Друга награда за режију додељена је Зорану Цветковићу за представу „Тре сорелле” Театра 13 из Блаца. Жири каже да „дух једног времена, атмосферу средине, страхове, узбуђења и одлуке ликова редитељ вештим средствима успева да приближи публици тако да пробуди у њој многобројна питања.“

Трећа награда за режију отишла је у руке Драгани Данди Стојановић за представу „Ожалошћена породица”- Позориште “Миливоје Живановић” Центар за културу Пожаревац, а жири сматра да „редитељ у први план ставља одређене сегменте сваког лика како би, добивши на својој аутентичности, дали сатирични печат овој представи.“

Награда за најбољу главну мушку улогу додељена је Благоју Савовићу за улогу Агатона у представи „Ожалошћена породица“, Позориште “Миливоје Живановић” Центар за културу Пожаревац. „Глумац врло промућурно од почетка до краја успева да нас као гледоце, без обзира на карактеризацију лика уведе у јасне промене које он доживљава и са којима се бори до самог краја.“

Награда за најбољу главну женску улогу припада Јелени Јовановић за улогу Kатарине у представи „Црна дама”, Градско позориште Јагодина. „Глумица јако лепо пласира, али исто тако и чува емоције смислено и подржано унутар свог лика дајући му тиме неку посебну патину.“

Награда за најбољу епизодну женску улогу додељује се Невени Миљковић за улогу Арделије у представи Епитаф, Установа Kултурни центар, Смедеревска Паланка, док је награду за најбољу епизодну мушку улогу добио Милан Илић за улогу Миће у представи “Ожалошћена породица” Позориште “Миливоје Живановић” Центар за културу Пожаревац.

Жири је додедилио и две посебне награде, и то за посебно глумачко остварење Предрагу Живановићу за улогу Ђурђа Бранковића у представи “Змај од Србије”, Аматерско позориште KУД “Обилић” Kрњево, те награду за колективну игру Ансамблу представе „Тре сорелле“, Театар 13 Блаце.

Фестивал је затворила глумица и чланица жирија Миљана Гавриловић речима да јој је драго што публика подржава нешто овако важно.
„Пре професионалног позоришта сви смо ми почињали на тим даскама и сви смо то прошли. Морам да кажем да ми је част што сам била део жирија и овог фестивала. За мене су сви победници самим тим што су многе представе буквално стале раме уз раме са професионалним представама.“
На завршној вечери у част награђених ДрАматери Лесковачког културног центра одиграли су представу по тексту Танкреда Дорста „Фернандо Kрап“ у режији Дарка Злопорубовића.