У кабинету председника општине Смедеревска Паланка, Николе Вучена, одржан још један у низу састанака који се ових дана убрзано воде око, до сада, највећег пројекта изградње канализационе мреже у нашој Општини.
Састанку су присуствовали представници извођача, компанија „China Road and Bridge Corporation,, (ЦБРЦ) пројектанти, као и представници локалне самоуправе. На територији наше општине ради се 170 км канализационе мреже, као и 6 постројења за пречишћавање отпадних вода. Највеће постројење гради се на територији града и обухватиће површину од 6 хектара.

Одлуком Министарства Културе Владе Републике Србије, а по Благослову нашег Преосвећеног Епископа Шумадијског Г. Јована, Завод за заштиту споменика Републике Србије ће потпуно обновити Собрашницу покрај Карађорђевог Храста у порти Манастира Пиносава у Кусатку.
Посебно захваљујемо Министарки Културе Републике Србије гђи. Маји Гојковић као и свим људима Завода за заштиту споменика културе из Смедерева који су учествовали у изради Пројекта обнове Собрашнице Манастира Пиносава.

Радови на обнови би могли почети већ за месец-два, после тендера за одређивање извођача радова и осталих припрема. Све ће се радити по Благослову нашег Преосвећеног Епископа Шумадијског Г. Јована а у организацији и извођењу најбољих стручњака Завода за заштиту споменика културе из Смедерева. Собрашница Манастира Пиносава једна је од ретких старих собрашница које су сачуване у Јасеничкој регији и захтевала је хитну реконструкцију. Ово је још један у низу пројеката којим држава Србија помаже Српској Цркви
Собрашица је дрвена зграда, кућа која се у Србији градила у 19. веку.

Собрашице су се градиле у непосредној близини цркве или манастира, а служиле су за окупљање народа у време разноразних светковина, сабора или црквених празника.

Једноставног су облика, правоугаоне основе, са ниским, каменом озиданим темељом и четвороводним кровом, покривене шиндром или покривачем од печене земље, у зависности од поднебља. Често су и сасвим без зидова – четири стуба са кровом изнад.

Председник Скупштине општине из претходног сазива, Петар Милић, заказао је конститутивну седницу за уторак, 10. мај, у 10 часова.
На дневном реду конститутивне седнице Скупштине општине Смедеревска Паланка, одборници новог сазива разматраће извештај Општинске изборне комисије о спроведеним избориме за одборнике, изабрати верификациони одбор, потврдити мандате одборника Скупштине општине и донети привремени Пословник о раду Скупштине.
Из редова одборника биће изабран председник и заменик председника Скупштине. Након тога, биће постављен секретар Скупштине општине.
Одборници ће на конститутивној седници бирати и председника и заменика председника Општине као и чланове Општинског већа.
За ову седницу предвиђено је доношење решења о престанку дужности председника и чланова Мандатно-имовинске комисије, Комисије за административна питања, Савета за правна питања, Савета за финасије, и именоивање нових председника и чланова поменутих комисија и савета.
До избора председника Скупштине општине, седницом ће председавати најстарији одборник из новог сазива.

У организацији Установе Културни центар, а под поктровитељством општине, 13. и 14. маја, биће одржан 11. по реду Сајам цвећа. И ове године место одржавања биће Главашев парк. Излагачи из општине Смедеревска Паланка и других места широм Србије, који традиционално посећују и излажу своје цветне аранжмане на паланачком сајму, такмичиће се у две категорије; најлепше уређен штанд и најбољи квалитет цвећа. Према најави организатора већ је пријављено преко четрдесет излагача из наше општине, Крагујевца, Крушевца, Трстеника, Свилајнца, Дренова. Иначе, пријава излагача је у току, а сви заинтересовани произвођачи цвећа могу се пријавити до 8. маја.

Пореска управа саопштила је данас да је крајњи рок за прелазак на нови модел фискализације 30. април и позвала обвезнике фискализације који још нису поднели пријаву за издавање безбедносног елемента да то што пре учине.

Обвезнике који су поднели пријаву и у своје пореско сандуче добили обавештење о израђеном безбедносном елементу, Пореска управа је позвала да их без одлагања преузму у надлежној филијали.

Пореска управа ће, кажу, радити сваког радног дана и за време ускршњих празника: у суботу 23. априла и понедељак, 25. априла од 07:30 – 18:00 часова, саопштила је Информативна служба ПУ.

др Ана Милошевић, Паланка на Цариградском друму, Историјски архив „Верослава Вељашевић“, Смедеревска Паланка, 2022.

За разлику од уобичајених историографских приступа, у којима није направљена диференција између повесног и историјског плана, текстови Ане Милошевић догађаје из прошлости сагледавају у контексту нарација, њихових приказа и представа, у писаним изворима или уметничком стваралаштву. Овакав метод, који разлажући историјске наративне слојеве у ствари ре-конструише традицију, указује не само на значај, него и на значења повесних прилика и њихових историјских обликовања.

У најновијој књизи, Паланка на Цариградском друму, која предаставља плод ауторкиног истраживања на новом радном месту, у Историјском архиву „Верослава Вељашевић“, поменути приступ резултира вишеслојним и подстицајним текстом, коме се може приступити на различите начине.

Користећи вероватно све расположиве изворе, од обимне литературе до архивске грађе, Ана Милошевић указује на однос једног важног коридора, између два пола тадашњег света, и људског станишта које се налазило уз овај пут: као једна од незаобилазних станица на Цариградском друму, Паланка је почев од 16. па све до средине 19. века представљала место у коме су се рефлектовали велики историјски догађаји тога времена. Кроз Планку је пролазила османска војака приликом похода на Угарску, Аустријска војска у ратовима против Турске, овде се крећу каравани натоварени робом, из Азије, или из Европе, а кроз Паланку пролази и ондашњи поштански саобраћај.

Указујући на документоване догађаје из времена када је промет на Цариградском друму био најнинтезивнији, Ана Милошевић, користећи путописна сведочанства и описе Паланке и Друма, реконстуше на који су се начин ове историјске драме одражавале на живот у граду кроз који је пут пролазио.

Друм тако није само важна саобраћајница, него и хоризонт догађаја, оса која представља средиште тадашњег света; бити на друму, у том смислу, значи бити близу извора, који током више од три века подразумева различита виђења и интерпретације;  значење пута одређује промена полова – anodos и kathodos, чије се смер мења у зависности од правца војске, која надире, или се повлачи.

Пребивати у близини друма, у том смислу, значи бити при овој оси света, иако то подразузмева разноврсне опасности, попут епидемија, рушења или спаљивања људских настамба. Са друге стране, када пут постепено остаје пуст, када га прогута растиње, и постане непроходан – и град се губи у периферији, у опасности да ускоро и сам буде прекривен маховиноном.

Књига Ане Милошевић доноси мноштво нарација о временима и приликама – о Хасан Паши, загонетној личности, чије је име у једном периоду било у називу овог места, о Кеменом мосту, уз који се везују легнеде, о људима, објектима и догађајима, у историјским приповестима или народним причама.

Писана лепим стилом, који се лако чита, иако упућује на дубљи садржај, ова књига успева у ономе што представља истинску реткост за пунокрвне научне публикације: да буде питка и слојевита, занимљива читаоцима различитих интереовања, образовања или потреба.

Објављивањем ове књиге, Историјски архив „Верослава Вељашевић“ најављује нови сегмент своје делатности, а његова директорка, Снежана Савић , потврђује свеж и оригиналан концепт рада, који може бити мерен најстрожим мерилима културне продукције.

В.Ђ.

Канцеларија за инклузију Рома и Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог организовали су у овог викенда, у Врднику, Семинар о женском активизму.
Канцеларија за инклузију Рома Војводине реализује пројекат „100 ЗА БУДУЋНОСТ“ у сарадњи са Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог и партнерима на пројекту Центар за развој ромске заједнице“Амаро Дром“, финасиран од стране Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ).
Учешће на семинару узео је и председник општине Смедеревска Паланка, Никола Вучен.
На овом скупу општина Смедеревска Паланка представљена као једна од најбољих позитивних примера у пракси у области унапређења положаја ромске националне заједнице. На семинару о женском активизму који је одржан у организацији Канцеларије за инклузију Рома и Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог наглашен је значај ромског женског активизма као и укључивање ромкиња у све друштвене токове.
-Председник Александар Вучић последњих година уложио је велике напоре да обезбеди институционалне,стратешке и правне оквире за унапређење положаја ромске националне мањине као других маргинализованих група, и пружи свима једнаке услове живота на територији читаве Србије. Уз велику подршку Владе Републике Србије, ресорног министарства као и националног савета ромске националне мањине на чијем је челу Далибор Накић, наса општина је успела да постигне резултате који су препознати као најбољи у Србији. Ови резултати нас обавезују да наставимо још више да радимо и обезбедимо још боље услове живота за све грађане наше опстине, рекао је Вучен приликом свог излагања о постигнутим резултатима у општини Паланка.
Општи циљ пројеката усмерен је на оснаживање Ромкиња за активно учешће у друштву. Активности су усмерене на повећање вештина и знања Ромкиња да постану активисткиње у својим заједницама и учествују у креирању локалних и националних политика које су усмерене на Роме/Ромкиње, као што су образовање, запошљавање, становање, здравствена заштита, људска права, дискриминацију и мере социјалне политике, програм развоја заједнице и локалне услуге и активно учешће у својим заједницима и шире.
Пројекат ће унапредити сарадњу и развијати партнерства међу Ромкињама, организацијама и државним институцијама релевантним за људска права и родну равноправност кроз едукативне сесије, интеракцију и размену њихових искустава, изазова и могућих решења.

У историјском архиву „Верослава Вељашевић“, у препуној сали, пред мноштвом заинтересоване публике, свечано је представљена књига др Ане Милошевић, историчарке уметности из нашег града, Паланка на Цариградском друму.
Др Катарина Митровић и Др Радомир Поповић, рецензенти, говорећи о књизи, истакли су не само студиозност приступа Ане Милошевић, њено познавање релевантних извора, и зналачко коришћење архивске грађе, него и ауторкину способност да реконструише историјске прилике, да укаже на њихов смисао и значење – због чега је Паланка на Цариградском друму вредно штиво, парадигма еминентно научног приступа и незаобилазан извор за будућа истраживања.
Говорећи о свом најновијем делу, Ана Милошевић је истакла да књига представља историју Паланке током периода од 16. до 19. века, када је Цариградски друм овуда пролазио, и период напуштања и заменаривања ове саобраћајнице – када наш град постаје пука периферија, све до модерног трасирања пруге Београд-Ниш, која, отвара нове перспективе за ширење и напредак Паланке и околине.
Промоцију, која је завршена пригодним коктелом и дружењем бројне публике, умешно и са несвакидашњим стилом, водила је директорка Архива, Снежана Савић – најављујући нове сличне пројекте ове установе.

У организацији ПУ „Чика Јова Змај“, а под покровитељством општине, синоћ је званично отворен Трг културе у Смедеревској Паланци. Програм који су приредиле васпитачице предшкосле установе и глумци градског позоришта изазвао је велико интересовање посетилаца, посебно најмлађе публике. „Ђолутак“ је у уводном делу насмејао малишане, а касније су погледали представу „Ко је овде црвенкапа“ у извођењу васпитача.

Присустне је поздравио председник општине Никола Вучен, који је  изразио задовољство што је трг пун деце рекавши да за овако нешто треба живети. Званично је , невидљивим кључем, Трг културе отворила васпитачица Надица на опште задовољство деце.

Смедеревска Паланка је општина која је, између осталог, позната и као место из кога потичу многи знаменити људи, који су пружили велики допринос култури нашег народа – у под ручју уметности, природних и друштвених наука, у популаризиацији културе и изучавању и неговању обичаја и традиције овог краја.

У билбиотеци, ипсред које је изграђен овај трг – у завичајном фонду, чувају се дела бројних аутора из Смедеревске Паланке и околине. Поменимио само име Милутина Срећковића, чувеног професора и књижевног критичара по коме је библиотека у Паланци добила име.

С обзиром на богату културну традицију нашег краја – јасно је из ког разлога је трг који вечерас отварамо добио управо ово име – Трг културе.

Овај трг изграђен је средствима Министарства културе, у оквиру пројекта „Градови у фокусу“, и средствима локалане самоуправе.