Трудничко, породиљско, дечији додатак, једнократне и дугорочне помоћи – свака породица која добије дете у Србији суочава се са широком палетом нових појмова и услова који могу да им отежају или олакшају родитељство.

У лавиринту правних зачкољица и правила са звездицом, многе мајке и очеви често нису ни довољно информисани како да остваре сопствена права.

Треба имати у виду да, поред државе, помоћ стиже и од појединих локалних самоуправа, па је битно да се породице информишу шта додатно могу да добију и од града или општине у којима живе, пише овај портал о родитељству.

Ово је једнократна помоћ коју добијају сви родитељи у Србији по рођењу детета, стоји у закону о Финансијској помоћи породици са децом.

Родитељи ће за прво дете добити 300.000 динара једнократно

Они који добију друго дете добиће једнократно 100.000 динара и додатних 240.000 динара, а овај износ се исплаћује у 24 једнаке месечне рате по 10.000 динара.

Родитељски додатак за треће дете је једнократних 100.000 динара, а додатних 1,4 милиона динара се исплаћује у 120 једнаких месечних рата по 12.000 динара.

Они који добију четврту принову добијају 2,2 милиона динара што се исплаћује у 120 једнаких месечних рата по 18.000 динара.

Поред ових принадлежности које држава даје, Општина Смедеревска Паланка већ две године за прво рођено дете у породици  једнократно исплаује 120.000 дианра.

За куповину дечије опреме држава такође даје новац, који се исплаћује заједно са једнократним износом родитељског додатка за прво дете, односно са првом ратом родитељског додатка за друго, треће и четврто.

Тај износ је 5.000 динара, а исплаћује се родитељски додатак, према Закону о финансијској помоћи породици.

Дечији додатак

Ова ставка је превасходно усмерена ка угроженим породицама у Србији, јер они помоћ добијају дугорочно.

Ипак, много је услова које би требало испунити како би се то право остварило.

Родитељ не сме да поседује додатне непокретности, у земљи и иностранству, осим оне у којој породица живи.

Важан услов је величина стамбеног простора – на пример, ако трочлана породица конкурише за ову помоћ, може да живи највише у четворособном стану.

Не сме ни да поседује гаражу већу од 20 квадрата, али су изузетак они који зарађују од пољопривреде.

Додатак се прима за највише четири детета, а услови су и да дете похађа програм припреме пред полазак у основну школу, као и да редовно иде у основну и средњу школу.

Старосна граница је 20, а за децу са сметњама у развоју је 26 година живота.

Најважнији услов су примања родитеља, а лимити се одређују у односу на новац по члану породице.

Да би породица остварила право на дечији додатак, приход по члану домаћинства не сме да буде већи 9.100 динара.

Граница за породице са једним родитељем је 11.800, а за старатеље и родитеље деце са сметњама у развоју – готово 11.000 динара.

Износ дечијег додатка је од 3.300 до 5.800 динара.

Захтев за дечији додатак се подноси општинској служби дечије заштите у којем породица живи.

Најважније је да се родитељи информишу које све користи могу да остваре у зависности од тога у којој локалној самоуправи живе.

Субвенције за станове

Најновији вид помоћи је и субвенција државе за мајке са децом при куповини стана или изградњи куће, али се она показала слабо изводљивом у пракси јер је само мали број жена успео да добије субвенцију, према постојећим условима конкурса.

Мајке имају право на субвенцију у износу од 20.000 евра за куповину стана, док жене са децом које желе да изграде кућу у једној од 19 мање развијених општина Србије могу да добију покриће половине трошкова.

Право на помоћ имају мајке које су родиле децу почев од првог дана 2022. године. било да су у браку или у ванбрачној заједници.

Услов је да мајке, односно парови, примају мање од две просечне зараде.

Посматрано са психолошког становиштам, један од основних узрока је – слабљење самих породичних вредности, односно инфлација породице као вредности.

Породица као систем обухвата различите микро-односе својих чланова. Тако се сматра да су например партнерски и родитељски односи – супсистеми, који подразумевају одређену парцијлану аутономију, унутар сложеног сисетма пордичних односа (Матејевић, 2012: 130).

Функционисање подсистема може бити поремећено из различитих разлога. На пример, односи родитеља и деце, наролито у адолесцентском периоду, мугу да буду мање или више дисфункционлани, у одређеном временском периоду – иако је за превадавање ових потешкоћа значајна стабилност других супсистема.

Када је реч о парнетским односима – њихова дисфункционланост је условљена или патолошким односом једног од парнера, или је последица терета традициоанлних односа.

У том смислу, тешко се може успоставити прецизно одређење ако не нормалних, а оно узорних односа међу партнерима. На приомер, етичко одређење, које води порекло још од немачког филозофа Имануела Канта, брак одређује као заједницу чија је функција „веза двеју особа различитог пола за доживотно узајамно поседовање њихових полних својстава“. Суштина овог одређења је да брак представља, у основи, заједницу у којој се, уговорно, решава питање сексуалности. Оставлјанје потомства у том смислу није примарни разлог постојања породице. А овај је став у наше време доживео нову експанзију; зашто посветити живот родитељској функцији, а не забави, као контрапункту напорног рада?

Овакво одређење у наше време је суочено са значајним променама. Најпре, самоодређење партнерских односа указује на могућност другачије сексуалне заједнице, од односа мушкарца и жене. Са друге стране, етичко одређење сексуалне заједнице не мора да се исцрпљује у строго дефинисаном брачном партнерском односу.

Из тог разлога, у наше време је можда примереније партнерску фунционоалност одредити као одсустбо елемената подређеност једног партнера дугом. У том смуислу, несигурност партнтерксих односа је фактор зазирања од формирања породице . из страха да брига о деци не постане терет за само једног њеног члана.

У Србији највише људи има довољно новца за храну и јефтину одећу, али није у стању да ишта уштеди. Овој категорији, према Југовићемов испитивању, припада чак 46 процената становништва. Нижи социјални слој, око 22 процента испитаних, има довољно само за храну, али не и за одећу – а неки од њих не могу да подмире ни трошкове за елкетричну енергију.

Са друге стране, искуства младих људи у својим примарним породицама, где су материјални проблеми генерисали свађе, па шак и појаву породичног насиља, додатно одвража од спремности за формирање породичне заједнице са децом.

Имајући у виду поменути контекст, оснажовање породица да се упусте у авантуру родитељства подразумева, превасходно – популаризацију породичних вредности, које су последњиох година доспеле у кризу.

У време када су друштвене мреже досегле невиђени утицај на понашање људи, ова кампања треба да буде превасходно ослоњена на поменуто подручје.

Весна Гајић

Дипломирани психолог

Министарство за бригу о породици и демографију посвећено је јачању подршке родитељима у периоду раног узраста деце, кроз унапређивање доступности и кавалитета услуга за родитеље, истакла је ресорна министарка проф. др Дарија Кисић на 6. Националној конференцији о раном развоју и родитељству, коју је под називом „Навијамо за родитеље“ организовао Уницеф.
„Бити родитељ је најлепша, али и најзахтевнија и најодговорнија улога. Родитељство нам даје крила, подстиче нас да радимо, напредујемо и да својој деци обезбедимо срећно детињство. Срећно детињство је основа за развој квалитетног човека који ће пружити максималан допринос током живота“, рекла је Кисић и указала на значај подршке родитељима на овом путу.

Проф. др Кисић је навела да ће Министарство за бригу о породици и демографију, у одговору на изазове популационих кретања и у циљу унапређивања квалитета живота породице, ставити нагласак и на политике и мере које доприносе и промовишу родну равноправност у родитељству, као и да ће у наредном периоду, поред осталог, посебна пажња бити посвећена оснаживању очева кроз школе родитељства за тате.
Како је додала, организована и системска подршка родитељству доприноси добром менталном здрављу и благостању и деце и родитеља, спречавању насиља и занемаривања у детињству, оптималном остваривању потенцијала сваког детета и смањењу ризичних понашања током живота.
„Зато све позивам да заједно будемо подршка родитељима и да имамо времена за породицу, да породици вратимо углед који треба да има и који је имала у неким прошлим временима“, рекла је Кисић.

Министарка за бригу о породици и демографију проф. др Дарија Кисић изјавила је да је у последње две године побољшана финансијска подршка породицама са децом и да су ретке државе које попут Србије издвајају толико средстава у ове сврхе.

„Финансијски аспект је јако битан када се планира породица, али не мора да буде и пресуда“, рекла је Кисић и истакла да су породице и подршка породицама приоритет рада Владе Републике Србије и председника Србије Александра Вучића.
Министарка Кисић је на конференцији „Маме као стуб и ослонац породице – улога и положај мајки Србије у савременом друштву“, која је одржана у Народној скупштини Републике Србије, рекла да брине податак да је у Србији нешто више од 50 одсто породица са децом које имају једно дете и да треба предузети мере на подстицању рађања другог детета.

Указујући да се у последње две године променило и време када се рађају прва деца и када се ступа у брак, да је просечан узраст ступања у брак за младожењу у Србији 2021. године било 31,5 година, а за младу 28,7, Кисић је навела да је потребно стимулисати младе да се што пре остваре као родитељи.

„Поносна сам на чињеницу да жене у нашој земљи дају велики значај образовању, али на жалост то одлаже и период рађања првог детета. Јако сам поносна сам на меру за подршку студенткињама које одлуче да за време студија рађају децу и када су у питању испитни рокови и у случају потребе обнове године“, навела је Кисић и додала да је поносна и на Медицински факултет Универзитета у Београду, који од прошлог месеца примењује ове мере.
Министарство за бригу о породици и демографију ће, према речима Кисић, врло брзо започети велику националну студију у групи средњошколаца у Србији, која има за циљ да испита знање, ставове и понашање младих о значају и заснивању породице.

Министарка Кисић је навела и да је један од циљева Министарства бити и да предузетнице имају иста права као и све друге труднице и породиље и указала да то није једноставно остварити, јер захтева измену више закона, али да држава жели то да реши.

„Јуче сам имала прилику да посетим породицу у Црној Трави и када сам чула да се прошле године у тој општини родило само четворо деце, то је нешто што заиста боли и нешто на чему сви треба да радимо. Треба сви да пружимо подршку породици, да имамо времена за породицу, да подржимо младе да се што пре остваре као родитељи“, навела је Кисић.

На последњој седници Скупштине општине Смедеревска Паланка, одржане у децембру,  донета је одлука о приступању Општине у чланство удружења „Покрет три плус“ из Чачка.  Покрет за децу ТРИ ПЛУС је предложио чланство локалним самоуправама у Покрету за децу ТРИ ПЛУС и заједно доносе мере погодности како би и одали поштовање према породицама које су већ имали троје и више деце ,а нису обухваћени новим мерама за подстицај рађања.

Покрет за децу “Три плус” основан је са циљем спречавања нестанка Србије, јер су статистички подаци којима располажемо поражавајући. Од 2005. до 2015. године по основу природног прираштаја, број становника у у Србији смањен је за 383.000, а 2016. је, по подацима о прираштају, најлошија у последњих пола века.

На који начин породицама са троје деце помаже Поносна картица, ко и где може да је користи, али и о раду Покрета “Три плус”, за портал Печат правде говорио је  Владица Гавриловић, председник Управног одбора Покрета.

Да би нас и у будућности у Србији било оволико колико нас има данас, неопходно је да 45 одсто породица има троје или више деце. У овом тренутку таквих породица је само 7,8 одсто.

Не желећи да се такав тренд настави, група људи из Чачка одлучила је да заједничким снагама и конкретним идејама подиже свест наших људи о овом проблему. Тако је 2016. године, статистички најлошије по броју рођених беба у последњих сто година у Србији, настао Покрет за децу ТРИ ПЛУС.

“Решења је да се охрабре они који имају двоје деце да прошире своје породице и дати подршку породицама са троје и више деце. Када кажемо подршку мислимо да сви сегменти друштва покажу да такве породице нису, нити ће бити саме, да се носе са теретом који носи данашњица”, каже Владица Гавриловић председник Управног одбора Покрета.

У данашње време највећа помоћ вишечланим породицама је свакако финансијска, а једно од решења које већ неко време успешно функционише у Чачку је Поносна картица “Цена минус за 3+” која подразмева попусте на куповину за породице са троје деце.

А које све погодности имају породице које имају ову картицу, али и како ради и за шта се све залаже овај Покрет, питали смо Владицу Гавриловића.

Шта све подразумева Поносна картица “Цена минус за 3+”?

– Поносна картица “Цена минус за 3+” је картица за попуст и бесплатне услуге намењена породицама са троје и више деце, персонализована на име мајке.

Према проценама и почетним искуствима из Чачка, картица “Цена минус за 3+” ће свакој породици донети уштеду од око 1000-1500 евра годишње. Поред материјалног добитка (у виду уштеде), постоји и други психолошки ефекат који су осетиле породице са троје и више деце а то је осећај да су родитељи вишедетних породица важан фактор у борби против највећег зла званог бела куга и да су битни за друштво.

Неретко се у нашој земљи дешава да када родитељи са више деце дођу на шалтере по остваривање неке привилегије или повластице буду шиканирани са питањем”Ко те терао да рађаш?!”.

Покрет за децу ТРИ ПЛУС својим активностима жели да одговори у име свих мајки који су се суочили са оваквим питање, а одговор је – Србија која плаче јер нестаје.