Председник општине Никола Вучен данас је примио  високу делегацију Републике Кореје коју је предводила прва потпредседница Народне скупштине КИМ Јонгђу. Састанку су, поред сарадника, присуствовали и народни посланици Републике Србије, Далибор Шћекић и Дарко Јовановић. На састанку су вођени разговору о унапређењу сарадње општине Смедеревска Паланка и Републике Кореје. На почетку састанка Вучен је упутио саучешће првој потпредседници Скупштине и народу Кореје због трагедије која се догодила у Сеулу. Вучен је рекао да је општина посвећена развоју индустрије и привреде, а посебно је истакао добру сарадњу са представницима фабрике Кјунгшин Кејбл, који су за веома кратко време саградили фабрику у Паланци.

Он је рекао да посебну заслугу имају председник државе, Александар Вучић, Влада Републике Србије, представници КОТРЕ као и Развојна агенција Србије.
Прва потпредседница Народне скупштине Републике Кореје, КИМ Јонгђу, рекла је да пре доласка у Смедеревску Паланку се састала са председником Вучићем који је изразио захвалност за долазак једне велике фабрике баш у општину Паланка и рекао да је и сам присуствовао свечаном отварању фабрике.
Висока делегација Републике Кореје, пре састанка са председником општине, обишла је фабрику Кјунгшин Кејбл. Првој потпредседници КИМ Јонгђу поднет је извештај о раду и упозната је са процесом производње у фабрици. Ким Јонгђу је изразила захвалност на гостопримству председнику општине и жаљење сто остаје кратко у посети.
На крају састанка председник Вучен је рекао да је један од циљева локалне самоуправе ширење сарадње са Републиком Корејом у области културе, и предложио отварање Српско-Корејског културног центра.

Председник општине је првој потпредседници поклонио јелек, део старе ношње, и чутурицу израђену од дрвета у знак сећања на Смедеревску Паланку и Србију.
У посети је био и Његова Екселенција амбасадор Републике Републике Кореје ЛИ Ђеунг.

Предшколска установа “Чика Јова Змај” данас је обележила 59 година рада и постојања. У спортској сали “Вук Караџић” одржана је, тим поводом, приредба коју су припремили васпитачи и малишани ове установе. Председник општине Никола Вучен уручио је кључеве новог возила директорки Гордани Јанојлић, које ће запосленима служити за превоз хране и опреме. Он је пожелео срећу у даљем раду и навио реконструкцију објеката ове образовне установе.

Ове године у вртиће је уписано око 1300 малишана, што је највећи број деце до сада. -Данас смо прославили 59 година ПУ”Чика Јова Змај” у Смедеревској Паланци. Највећа срећа и радост јесу наша деца. Ове године смањили смо цену вртића за 50% што је уједно и најмања цена за боравак детета у вртићу у нашем региону.
-Урадили смо много тога за наше најмлађе суграђане, али свакако то још увек није довољно, и зато ћемо у наредној години буџетом наше Општине определити највећи део средстава за реконструкцију, надоградњу и опремање објеката за наше наше малишане. Имамо преко 15 објеката и сви су већ одавно зрели за адаптацију. Ускоро ћемо изаћи у јавност и са планом за подстицај наталитета у нашој Општини. До сада је за свако прворођено дете Општина издвајала по 1000 еура у динарској противвредности. За следећу годину правимо највећи додатак и подстицајл за младе брачне парове као и подстицај да нам се рађа још више деце него што је то било до сада, рекао је Вучен.

Данас је ручено  34 уговора, за 11 послодаваца који запошљавају 13 лица и за 23 лица која су основала своје предузетничке радње. Уговори су додељени на основу јавних позива Општине Смедеревска Паланка и Националне службе за запошљавање, за шта су опредељена укупна финансијска средства у износу од 11.764.705,88 динара. На тај начин, кроз директну финасијску подршку послодавцима и незапосленим лицима, биће запослено 34 незапослених лица са евиденције смедеревске НСЗ. Уговоре је уручио председник општине Никола Вучен.

Општина Смедеревска Паланка први пут учествује у неком од програма Националне службе за запошљавање. У јануару ове године први пут је основан Локални савет за запошљавање. -Јако ми је драго што људи са пуно ентузијазма виде себе у сопственим пословима, а то је нешто што је најбитније за успех и могућност да се осамостале. Следеће године Општина планира да определи још већа средства, с обзиром на показано велико интересовање наших суграђана, рекао је председник општине.

Општина Смедеревска Паланка до пре неколико година бројала преко четири хиљаде незапослених лица на евиденцији завода за запошљавање. -Са поносом могу рећи да се тај број преполовио. Радили смо на отварању радних места, довођењу инвеститора и то се исплатило. Наравно да нисмо задовољни, циљ нам је да тај број буде још мањи. Ако упоредимо податке из августа прошле и ове године, број незапослених се смањио за око 20 одсто, истакао је Вучен.

Александра Богић у име Националне службе за запошљавање у Смедереву изразила је задовољство када је реч о сардањи са општином Смедеревска Паланка, с обзиром на то да је ово први пут да у овој локланој самоуправи реализован овакав заједнички пројекат. Она је истакла да је општина имала слуха за новим запошљавањима и да је пружила могућност својим суграђанима да лакше дођу до запослења. -Ова сардања ће се наставити и то ми је посебно драго, истакла је Богић.

За субвенције за запошљавање незапослених лица из категорије теже запошљивих издвојено је укупно 3.921.568,63 динара од којих је 2.000.000,00 издвојила Општина и 1.921.598,63 динара издвојила Национална служба за запошљавање. Опредељена средства ће омогућити да 17 лица са евиденције Националне службе-испоставе Смедеревска Паланка заснује радни однос.

Додељује се у једнократном износу од 200.000,00 динара, односно 240.000,00 динара за незапослене особе са инвалидитетом.

За субвенције за самозапошљавање издвојено је укупно 7.843.137,25 динара од којих је 4.000.000,00 издвојила Општина и 3.843.137,25 динара издвојила Национална служба за запошљавање. Опредељена средства ће омогућити да 26 незапослених лица са евиденције Националне службе- испоставе Смедеревска Паланкаоснују своје предузетничке радње.

Додељује се у једнократном износу од 300.000,00 динара, односно 330.000,00 динара за незапослене особе са инвалидитетом.

У издању Културног центра из Смедеревске Паланке, из штампе је изашла књига „Мизансцен у огледалу“, нашег суграђанина Владимира Ђурђевића. Књига садржи текстове о позоришту, а њен највећи део чине позоришне крике представа одиграних на сцени Градског позоришта, као и на сценама у Великој Плани и Смедереву, које су извеле аматерске трупе или професионални позоришни ансамбли.

Ауторов приказ базиран је на идеји ангажованог театра, па је посебан осврт посвећен релацији позоришта и политике.

Владимир Ђурђевић је током своје новинарске каријере највише пратио културне догађаје, о којима је извештавао икоје је анализирао и коментарисао у телевизијским емисијама „Облици“ , као у новинским чланцима и критикама.

Овом књигом је настављена већ плодна и богата издавачка делатност Културног центра, а недавн суиз штампе изашле инова књига Томе Митровића, и драме Слободана Ескића.

Књига „Мизансцен у огледалу“ биће ускоро представљена у Културном центру.

Некролози су неизбежно непримерени. Независно од намере, у њима се богатсво и ширина постојања, многозначност егзистенције, премеће у одређеност, пространства будућег у скучени простор перфекта, у анегдоте и згоде обликоване да стану под сводове памћења.

Много је боље оћутати, изван речи и представа, мимо покушаја да се ухвати и укроти оно што мора остати неизрециво.

Али, са овог света отишао је драги пријатељ, пријатељ над пријатељима, онај из „часа подневног“, како је говорио и њему и мени блиски песник и мислилац. У име тог часа, не сме се ћутати, и вреди поднети испразност сваке постхумне беседе.

Могу, додуше, да у детаље препричам дуге разговоре, о филму, књижевности, Богу и људима, мудрости овога и онога света; беседе вођене свих ових година, у различито време, на другачијим местима: ноћу, у мојој соби на периферији, у свитање, у мемљивом хотелу у Лесковцу, у подне, у возу који бесмислено стоји у тунелу на Макишу, испод велике зидне слике у његовој соби; последњих година –  телефоном, који је  уредно делио наш разговор на једносатне сегменте. Памтим бремените реченице његових прича, кафкијанско-ничеовску поетику Вујанкетових романа које сам читао у рукопису, препирке и полемике, његове стихове који су доводили у присуство мени далеке и невидљиве светове, упућивали у неслућене тајне бивствовања.

Располажем оним што сам о њега научио – о композицији слике, о „гами“, о „тихом оркану“ Пинк Флојда, ритму и замкама књижевних форми.

Измиче ми, међутим, непредвидивост дугих дијалога, беспоштедни хумор, који би се некоме можда чинио грубим – ширина осмеха, неочекивана топлина и бодрење, упути у разумевање песама, које је стварао са неслућеном лакоћом.

Нисам сигуран како да сада разумем „Болничке приче“, које је написао пре скоро четири деценије; у једној од њих, главни лик, у неком бирократском уреду, случајно открива да је забележен датум његове смрти, који се неминовно примиче – а он то прихвата неочекивано мирно.

Атавизам сећања увек долази пре него што се онај који памти и сам пресели иза границе, и постане лик који треба упамтити.

Остаје нам зато вера да, осим варљивог, бива и непревладиво космичко памћење. Негде далеко, у васељени, још се пишу Вујанкетови романи, и даље настају његове слике, тутње полемике и расправе.

Уверен сам, свакако, да свежину његових речи, способност да ненаметљиво утаба стазу, памте негдашњи младићи и девојке, које је уводио у забране фотографије, писања, у стилове и значења.

Искрено се надам да све оно што је овде остало тек цртеж започети, сигурно и постојано пребива на неком другом месту, и да, како то каже Јесењин, уречени растанак обећава нова виђења.

До тада, иза светлосних година, и даље гледамо Фелинијев „Амаркорд“, још увек несвесни горчине његовог назива.

Георг

У Народном музеју у Смедеревској Паланци у уторак, 16. августа, у 20 сати биће отворена изложба фотографија “Русија је најлепша земља”, у продукцији Руског географског друштва у Србији.

Након богатог културно-уметничког програма, присутнима ће се обратити директор Руског географског друштва у Србији, проф. др Мирољуб Милинчић, председник Општине, Никола Вучен и директор Музеја, Стеван Мартиновић.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја Владе Републике Србије саопштило је данас да ће завршни испит у августовском року бити реализован 17., 18. и 19. августа, у складу са Календаром активности за спровођење завршног испита на крају основног образовања и васпитања за школску 2021/2022. годину и пријемног испита и уписа ученика у средњу школу за школску 2022/2023. годину.

Завршни испит у августовском року полажу само они ученици осмог разреда који из различитих објективних разлога нису приступили полагању у јунском року.

Коначни резултати завршног испита ће бити познати 22. августа, док се упис ученика у средње школе у трећем уписном кругу врши непосредно у школи, у петак и суботу, 26. и 27. августа.

Школе у којима се остварује програм основног образовања одраслих (ФООО), завршни испит у августовском року организују 18. августа, полагањем једног теста.

У августовском року планирано је да полаже 766 ученика и полазника, од тога 727 ће полагати тест/ове на српском језику, десет на албанском, 12 на босанском, 13 на мађарском и четири на румунском језику.