На конкурсу Миинистарства културе Градови у фокусу, општина Смедеревска  Паланка добила је 10 милона динара. Од , 2 милиона за обнову фасаде и крова зграде Народног музеја, и 8 милиона за уређење отвореног платоа испред зграде библиотеке „Милутин Срећковић“.

Изградњом Трга културе испред зграде градске библиотеке „Милутин Срећковић“, предвиђена је комплетна реконструкција дела улице 10. октобара, од пешачке зоне до већ уређене Француске улице. То подразумева и постављање нове лед расвете и садњу младих стабала. Трг културе у свом саставу имаће анфитеатар који ће служити за одржавање културних вечери, концерата на отвореном и разних музичко-плесних програма. Поред тога, што ће Трг културе бити првенствено намењен културним дешавањима, Паланка и паланачани ће добити нову пешачку зону за одмор и уживање. На том месту предвиђена је и изградња прве велике чесме у граду.

-Ово је велики пројекта који ће бити реализован у нашој општини и који ће утицати на  развој и подстицај културе. Захвални смо Министарству културе и информисања, посебно министарки, Маји Гојковић, на подршци коју пружа за развој културе у нашој општини. Такође, велику захвалност дугујемо и самосталној саветници у области позоришно-плесног стваралаштва и установа културе из области сценског и сценско-музичког стваралаштва у министарству културе, Ђурђијани Јовановић за трогодишњу сарадњу и подршку.

У Смедеревској Паланци отворена је прва  Међународна ликовна колонија под покровитељством Скупштине општине.

Намера која лежи иза оснивања Међународне ликовне колоније „Паланка у оку уметника- места вредна памћења“ је промоција, не само богатог културног наслеђа, већ и новог лица града и околине коју су обликовали вредни напори општинског руководства у последње две године. Овогодишњи сазив има за задатак да забележи места вредна памћења. Сваке наредне године ликовна колонија носиће другачији поднаслов који би инспирисао њене учеснике. Идеја је да колонија окупи  локалне учеснике  и међународне ствараоце из градова и региона са којима је Смедеревска Паланка сарађивала у прошлости али и данас. Међународна ликовна колонија свечано је отврорена 20. априла и трајаће до 25. априла. Изложба  селектованих радова планирана је за почетак маја и биће синхронизована са отварањем јужнокорејске фабрике. На ликовној колонији настаће уметничка дела која ће представљати базу из које ће се бирати експонати за путујуће изложбе које су планиране у градовима широм Србије и у институцијама које промовишу културу земаља из којих долазе учесници колоније.

Прву Међународну ликовну колонију отворио је редседник Општине, Никола Вучен.

Поводом 55 година од оснивања Народног музеја у Смедеревској Паланци у четвртак, 22. априла, у 19 часова, биће уприличена изложба под називом “Симболи града”. Симболи града представиће ремек – дела  српског модернизма у служби репрезентације локалне заједнице. Аутор поставке  је Стеван Мартиновић, а изложбу ће отворити проф. др Драган Булатовић.

Међународна ликовна колонија „Паланка у оку уметника- места вредна памћења“ биће одржана у Смедеревској Паланци од 20 – 25. априла. Покровитељ манифестације је Скупштина општине, а Организациони одбор чине директори установа културе, уметници и сликари. Учесници колоније сликаће мотиве Смедеревске Паланке, а циљ је да ова колонија прерасте у традиционалну.

Ове године, због повећаног ризика по здравље грађана, услед епидемије Ковид 19, није одржана привредно – туристичка манифестација „Смедеревска јесен“ на начин који је био уобичајан протеклих година, са обимом и богатством садржаја на које смо навикли.

Организациони одбор, као организатор, одлучио је да у част најстарије градске манифестације, у четвртак, 10. септембра, на градском тргу постави  велики грозд, који представља заштитни знак „Смедеревске јесени“ и који је до 13. септембра красио центар града, као атракција поред које се се  суграђани и посетиоци  фотографисали.

У Галерији Центра за културу Смедерево у петак, 18. септембра, у 19 сати биће отворена изложба слика Снежане Милошевић, Владана Мицића и Снежане Бекрић. Изложбу чине 23 слике урађене у различитим техникама.

Снежана Милошевић се бави сликарством интезивно од 2002. године. Живи и ради у Костолцу. Самостално излагала 4 пута. Колективно излагала више од 50 пута.

Владан Мицић је Академију ликовних уметности и постдипломске студије у класи професора Бошка Карановића завршио у Београду. Графику специјализирао у Антверпену-Белгија. Члан је УЛУС-а и Краљевског удружења сликара графичара –Лондон од 1988. године, почасни је члан УЛСК „СПЕКТАР“-Костолац. Награде: Октобарски салон, Ђорђе Андрејевић-Кун, Награда академије за ликовне уметности, студијско путовање у СССР и Мађарску. Имао је 60 самосталних изложби.

Снежана Бекрић је дипломирала на катедри за сценографију ФПУ у Београду. Члан је УЛУПУДС-а од 1974. године са статусом самосталног уметника и звањем истакнутог уметника од 2007. године. Самостално излагала 34 пута; групно више од 300 пута у земљи и иностранству (Македонија, Словенија, Словачка, Финска, Италија, Република Српска, Мађарска); учествовала у раду више од 30 колонија.

Публика ће имати прилику да ову изложбу погледа до 1. октобра ове године.

Седми позоришни фестивал „Театар у тврђави“ одржаће се у периоду од 21. до 25. септембра у Малом граду Смедеревске тврђаве. Програм који је ревијалног карактера обухвата шест позоришних представа, од којих је једна представа за децу, најављују организатори.

Позоришни програм „Театра у тврђави“ почеће 21. септембра са представом Српског народног позоришта „Смедерево 1941.“ по тексту и у режији Ане Ђорђевић. Ова представа посвећена је глумцима СНП-а настрадалим у експлозији 5. јуна 1941. године. У  концертној  дворани Центра за културу,  такође, 21. септембра, у 18 сати биће одржана промоција књиге  Ане Ђорђевић  и  Александра Милосављевића „Страдање глумаца СНП-а у Смедереву 1941.“

Ансамбл Шабачког позоришта наступиће 22. септембра у Малом граду Смедеревске тврђаве у 20 часова, представом  „Два витеза из Вероне“  Вилијама Шекспира у режији Мие Кнежевић. „Два витеза из Вероне“ је једна од првих Шекспирових комедија. У њеном центру су млади људи, мучени увинерзалним питањима која себи постављају сви људи ових година, без обзрира на епоху у којој живе. Заљубљивања, путовања, пријатељство, образовање и потрага за сопственим местом у друштву које се дели на владаре, слуге и све оне између чине заплет ове комедије, али не и њену основу тему. Њена тема су два лица врлине и дилема: које је право? То је оно што Два витеза из Вероне чини толико актуелним, у свету дуплих аршина, релативизованих вредности и такозване пост-истине.

Представа у продукцији Битеф театра, М.И.Р.А. у режији Андраша Урбана, на сцени у Смедереву биће изведена 23. септембра, а у глумачкој екипи ове представе публика ће имати прилику да види и нашу истакнуту драмску уметницу Мирјану Карановић. Представа са речитим поднасловом „То јест зашто вам је позориште такво-тужновесела прича за широке народне масе“ је посвећена Мири Траиловић, изузетној личности позоришног, културног и друштвеног живота и оснивачу Битеф театра. Кроз представу су тематизовани прогресиван однос према театру, „стваралачки модел театра који се супротставља осредњости која нас окружује“, као и сама друштвена стварност. Представа није намењена лицима млађим од 18 година.

Разиграна, весела и поучна луткарска представа за децу „Три прасета“ у извођењу Крушевачког позоришта, према чувеном тексту Ханса Кристијана Андерсена, у режији Зорана Лозанчића, плодног уметника који је оставио значајан траг у стваралаштву за децу, на програму је 24. септембра.

Истог дана биће играна представа „Како вам драго“ по комаду класика Вилијама Шекспира, а у режији реномираног редитеља Никите Миливојевића. Представа је рађена у копродукцији Народног позоришта Ниш, Крушевачког позоришта и Нишвил џез театарског фестивала. Романтична, пасторална Шекспирова комедија, дело које је Миливојевић адаптирао, прати судбину двоје заљубљених младих, који су протерани из својих домова. Кроз причу о сукобу завађене браће и уз присуство комичних обрта, Шекспир промовише људске вредности попут братске љубави, толеранције и заједништва, где сваки проблем бива превазиђен, а негативни ликови се преобразе у добре, највеличанственијом од свих чаролија – искреном љубављу. На дух ове представе упућују Шекспирове речи „Цео свет је позорница, где људи сви глуме; свак‘ се појави ту и оде, и одглуми у свом животу многе улоге.“

Фестивал ће 25. септембра затворити представа Битеф театра „Лепа Брена проџект“ по тексту Олге Димитријевић, Ведране Клепице, Слободана Обрадовића, Маје Пелевић и Тање Шљивар, а према идеји и у режији Владимира Алексића и Олге Димитријевић. Ова представа кроз каријеру и фигуру Лепе Брене говори о путевима културних, економских, политичких, социјалистичких и постсоцијалистичких трансформацијама у југословенском простору, укључујући и распад земље, али и њену стидљиву реинвенцију у културном простору. Лепа Брена сагледана је као симбол шоубизниса, али и некадашње земље и везе друштвено политичког контекста са личним историјама, одрастањем, искуством. Публика ће на сцени моћи да види пет Брена- Брену Југословенку, Брену бизниса, Брену градитељства, Брену сексуалности и Брену песме.

Покровитељ Театра у тврђави је Град Смедерево.

„Идентитет као лична прича“ тема је предстојеће трибине у оквиру научно-образовног програма Центра за културу Смедерево која ће се одржати у четвртак, 12. марта, са почетком у 19 сати, у Концертној дворани. Гост Центра за културу биће др Александар Фатић, филозоф, научни саветник на Институту за филозофију и друштвену теорију у Београду.

Однос према питању идентитета биће током програма представљен кроз упознавање са наративном концепцијом идентитета према којој је нечији идентитет сагледан као лична прича која повезује прошлост, садашњост и будућност и укључује вредносну перспективу као битан чинилац личног (али и колективног) идентитета. Пажња ће бити посвећена питању о вези схватања сходно коме је језгро личног идентитета конструкција “животне приче” са доживљајем да смо аутори сопственог живота и да имамо контролу над њим, са питањем о показатељима очуваности личног идентитета, као и о поремећајима, деформацијама, кидањима, “кривљењима” наратива који доводе до кризе идентитета.

Биће размотрено и питање о идентитету као комуникативном, као и да ли је легитимно говорити о приватном идентитету и приватном моралу.

У разговору са др Фатићем биће објашњена и разлика између аутентичних и неаутентичних наратива.

На вредносну димензију и вредносну изградњу личног наратива, као и на могућност идеја да нормативно делују на човеков живот биће стављен посебан нагласак. Схватање идентитета као личне приче биће осветљено и у пољу терапеутског процеса или процеса саветовања у коме се ради на вредносном самопреиспитивању. У обради теме заинтересовани ће моћи да чују који би могао бити исход сучељавања етике и реторике дужности са етиком и реториком задовољства.

Др Александар Фатић дипломирао је филозофију у Београду, магистрирао у Прагу и докторирао на Аустралијском националном универзитету у Канбери. Његова основна интересовања укључују:филозофску праксу и однос филозофије, психотерапије и психијатрије; примењену етику; политичку филозофију. Аутор је књига „Интегративна психотерапија“, „Врлина као идентитет, емоције и морална личност“ (на енглеском језику). Аутор је бројних истраживачких радова у којима се бавио проблемом “доброг живота” у филозофском саветовању, епикурејском етиком, релацијом кривичне одговорности и поремећаја личности, дипломатском етиком, наративном концепцијом личног и колективног идентитета, односом емоција и вредности.

У Народној библиотеци Смедерево се другу годину за редом одржава Фестивал нових аутра, гости су Љиљана Николић, Тамара Кучан, Милан Аранђеловић, Стефан радовић, Данило Тодоровић и Никола Думитрашковић. Сви програми почињу од 18 часова, а програме води библиотекар и писац Урош Тимић.

У Галерији модерне уметности Народног музеја у Смедеревској Паланци, у четвртак 13. фебруара, у 19 часова, свечано ће бити отворена изложба слика „Ископавање невиности“  уметника из аустрије, Паула Рихарда Ландауера. Изложба ће бити отворена до  10. марта.