Некролози су неизбежно непримерени. Независно од намере, у њима се богатсво и ширина постојања, многозначност егзистенције, премеће у одређеност, пространства будућег у скучени простор перфекта, у анегдоте и згоде обликоване да стану под сводове памћења.

Много је боље оћутати, изван речи и представа, мимо покушаја да се ухвати и укроти оно што мора остати неизрециво.

Али, са овог света отишао је драги пријатељ, пријатељ над пријатељима, онај из „часа подневног“, како је говорио и њему и мени блиски песник и мислилац. У име тог часа, не сме се ћутати, и вреди поднети испразност сваке постхумне беседе.

Могу, додуше, да у детаље препричам дуге разговоре, о филму, књижевности, Богу и људима, мудрости овога и онога света; беседе вођене свих ових година, у различито време, на другачијим местима: ноћу, у мојој соби на периферији, у свитање, у мемљивом хотелу у Лесковцу, у подне, у возу који бесмислено стоји у тунелу на Макишу, испод велике зидне слике у његовој соби; последњих година –  телефоном, који је  уредно делио наш разговор на једносатне сегменте. Памтим бремените реченице његових прича, кафкијанско-ничеовску поетику Вујанкетових романа које сам читао у рукопису, препирке и полемике, његове стихове који су доводили у присуство мени далеке и невидљиве светове, упућивали у неслућене тајне бивствовања.

Располажем оним што сам о њега научио – о композицији слике, о „гами“, о „тихом оркану“ Пинк Флојда, ритму и замкама књижевних форми.

Измиче ми, међутим, непредвидивост дугих дијалога, беспоштедни хумор, који би се некоме можда чинио грубим – ширина осмеха, неочекивана топлина и бодрење, упути у разумевање песама, које је стварао са неслућеном лакоћом.

Нисам сигуран како да сада разумем „Болничке приче“, које је написао пре скоро четири деценије; у једној од њих, главни лик, у неком бирократском уреду, случајно открива да је забележен датум његове смрти, који се неминовно примиче – а он то прихвата неочекивано мирно.

Атавизам сећања увек долази пре него што се онај који памти и сам пресели иза границе, и постане лик који треба упамтити.

Остаје нам зато вера да, осим варљивог, бива и непревладиво космичко памћење. Негде далеко, у васељени, још се пишу Вујанкетови романи, и даље настају његове слике, тутње полемике и расправе.

Уверен сам, свакако, да свежину његових речи, способност да ненаметљиво утаба стазу, памте негдашњи младићи и девојке, које је уводио у забране фотографије, писања, у стилове и значења.

Искрено се надам да све оно што је овде остало тек цртеж започети, сигурно и постојано пребива на неком другом месту, и да, како то каже Јесењин, уречени растанак обећава нова виђења.

До тада, иза светлосних година, и даље гледамо Фелинијев „Амаркорд“, још увек несвесни горчине његовог назива.

Георг

Потпредседница Владе Србије и министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана
Михајловић, данас је у Смедеревској Паланци свечано доделила уговоре за 38 градова и
општина изабраних на јавном позиву у оквиру Нацоналног програма енергетске санације
објеката од јавног значаја у јединицама локалне самоуправе.
Пре ове свечаности, у сали Скупштине општине, градоначелници и председници општина
из 38 локалних самоуправа потписали су уговоре о реализацији поменутог пројекта.
У обраћању за медије, министарка Михајловић је нагласила да је ово осми пут током
претходних годину дана да се организују овакве пригоде, и да је Министарство рударства
и енергетике, у том периоду, настојало да помогне, и грађанима и јединицама локалне
самоуправе, у подизању енергетске ефикасности, како у домаћинствима, тако и у јавним
објектима.
„Било је пуно сумњи и неверица, да ли ће држава стварно да обезбеди 50 процената
субвенције, да ли ћемо заиста да помогнемо да људи постављају соларне панеле на своје
кровове, да ли ћемо заиста помоћи да људи замене котлове, врата, прозоре – али се
испоставило да смо у томе итекако успели. Не постоји град или општина у Србији која
протеклих година дана није учествовала барем у неком од поменутих осам јавних позива.“
Министарка је закључила да данас вероватно не постоји домаћинство у Србији које није
упознато са тим да Влада Србије, у сарадњи са локалним самоуправама, учествује у
процесу побољшања енергетске ефикасности, у наведеним категоријама, и то са педесет
процената од укупног рачуна.
„Са друге стране, у ово време енергетске кризе, и честих најава свега онога што се може
десити у току ове зиме, не због тога што држава Србија нешто није урадила, већ зато што
постоје фактори на које Србија не може да утиче – ми можемо да кажемо како се трудимо
да одговорно трошимо енергију, реализацијом оваквих програма. 25. 000 домаћинстава је
током последњих годину дана учествовало или учествује у пројекту подизања енергетске

ефикасности. 2,7 милијарди динара су Министарство, односно Влада Републике Србије,
заједно са локалним самоуправама, издвојили да овај пројекат буде подигнут на ноге.“
Министарка Михајловић је истакла да је свакако значајно изградити пут или електрану,
али да је подједнако важно да одговорно трошимо енергију:
„Држава је свесна да људи сами не могу да самостално, из својих буџета, улажу у
енергетску ефикасност, и зато сви заједно радимо на томе: држава, јединице локалне
самоуправе, које су веома одговорно приступиле овом процесу – и грађани.“
Потпредседница владе је изнела податак да Србија троши четири пута више енергије да би
произвела једну јединицу друштвеног бруто производа, у односу на све државе европске
уније, а да домаћинства два пута више енергије троше по метру квадратном, него било
које домаћинство у земљама ЕУ:
„Хтели смо да помогнемо људима да њихови рачуни за топлотну енергију и струју буду
нижи, и сада већ та уштеда, у градовима и општинама где је овај програм реализован
износи 25 до 30 процената. Хтели смо да помогнемо онима који поставе соларне панеле,
да произведу електричну енергију, и да троше ту енергију коју су сами произвели – и тако
имају ниже рачуне за струју. Али, на овај начин помаже се и држави Србији, да мање
трошимо енергију која је толико драгоцена и да је у еколошком смислу више чувамо“,
рекла је министарка, и најавила да ће убудуће конкурси бити објављивани на свака два до
три месеца, и да ће у оним крајевима у којима локалне самоуправе имају сиромашне
буџете, субвенције државе ићи и до 70 процената.
„Наше процене говоре да у наредне три године барем 45 процената домаћинстава у Србији
може да учествује у овом пројекту и да на тај начин држава смањи потрошњу енергије бар
на један пут више, у односу на земље европске уније – а данас смо већ на нивоу од два
пута више.“

Зорана Михајловић је похвалила представнике локалних самоуправа за предан рад на
реализацији пројекта, који је морао да буде изведен веома прецизно, и да су тиме учинили
велику ствар за своје суграђане.
У име домаћина, председник општине Смедеревска Паланка, Никола Вучен, поздравио је
присутне и истакао шта овај пројекат значи за паланачку општину:

„Овај пројекат потврђује да су у велики процес напретка, заштитни знак политике коју
предводи Александар Вучић, равноправно укључени сви делови Србије, да је реч о
истинском равномерном развоју.
Осим обнове привреде, значајан сегмент за даљи развој свих делова наше земље је уштеда
енергије, како у домаћинствима, тако и у јавном сектору.
Када је реч о самој згради општине, у којој је организована данашња церемонија, у замену
столарије и енергетску ефикасност уопште није улагано, још од времена када је овај
објекат изграђен, скоро пуних 50 година. Верујем да је слична ситуација и у другим
локалним самоуправама, чији су представници данас овде. Ако помислимо колико је
енергије утрошено за пола века, односно каква ће уштеда бити остварена у наредном
периоду, постаје нам јасан стварни значај реализације овог пројекта.
Енергетска ефикасност подразумева значајну уштеду за буџете локалних самоуправа, а то
значи да ће та средства моћи да буду усмерена у даљи убрзани развој средина у којима
живимо.

Смедеревска Паланка, домаћин данашњег догађаја, представља добар пример политике
равномерног развоја, коју потврђује и данас потписани уговор са Министарством. Иако је
реч о релативно малој општини, коју је претходна власт оставила опустошену, у огромним
дуговима, општини у коју деценијама није улагално – захваљујући Влади Србије, а
посебно председнику Александру Вучићу, наша општина је од банкротства постала
просперитетно место, у коме се данас много боље живи, са перспективом још боље
будућности.
У своје име, и у име становника наше општине, захваљујем потпредседници Владе,
министарки Зорани Михајловић, на великом личном труду и поверењу, које потврђује
чињеница да је данашњи догађај уприличен управо под нашим кровом.“
Вучен је подсетио да је општина Смедеревска Паланка, у сарадњи са Министарством
рударства и енергетике, у протекле две године уложила преко 100 милиона динара у мере
енергетске ефикасности, а да је само током прошле године 180 домаћинстава паланачке
општине било обухваћено пројектом замене столарије у домаћинствима. Вучен је истакао
да је 18. јула расписан нови конкурс за спровођење мера енергетске ефикасности,
санације кућа, станова, стамбених заједница – у замену столарије, фасаде, термоизолацију,
замену котлова, радијатора, цевовода, топлотних панела, топлотних пумпи и колектора.

„Поздрављам колеге из 37 локалних самоуправа, и надам се да ће овај скуп бити прилика
и за развој међусобне сарадње општина чији су представници данас гости Смедеревске
Паланке.
Сигуран сам да ћемо се ускоро видети, неком сличном пригодом, овде или на неком
другом месту у нашој лепој земљи, јер Србија је, већ деценију, велико градилиште“ –
рекао је на крају свог обраћања председник општине Смедеревска Паланка.

У име општина које су данас потписале уговор, обратили су се председница општине
Трстеник, Милена Турк, и Слободан Миленковић, градоначелник Врања.

Овогодишњи, девети Театар у тврђави одржаће се у периоду од 30. јуна до 5. јула, а на летњој сцени у Малом граду Смедеревске тврђаве биће изведено шест представа.

Фестивал који је ревијалног карактера ће 30. јуна отворити представа „Трпеле“ у копродукцији Краљевачког и Шабачког позоришта коју је према тексту Милене Деполо и Бобана Скерлића режирала Александра Ковачевић. „Трпеле“ је комад који се бави судбинама жена које су убиле своје злостављаче. Настао је на основу аутентичних исповести затвореница које су трпеле брутално насиље. Њихови покушаји да пронађу спас у институцијама система, породици, међу пријатељима, колегама и суседима наилазили су на зид одбијања.

Представа Београдског драмског позоришта „Пластелин“, према драми Василија Сигарева, а у режији Марка Торлаковића, биће играна 1. јула. Сурово искрена, политички некоректна, брутална, драма без страха, описује друштво и односе у којима млади живе и у којима се формирају у одрасле људе. Према речима редитеља, овај комад био је одлично полазиште за интимни сусрет са детињством, а представа је посвећена деци која своје детињство нису одсањала до краја.

Публика Театра у тврђави моћи ће да прати и представу „Заборављене“ која је на програму 2. јула. „Заборављене” је комад о женама које су оставиле упечатљив траг у српској историји, а које нису доживеле да се њихово дело вреднује на начин како су оне то. без сумње, заслужиле. Оно што је изузетна реткост је чињеница да су оне показале своју величину пролазећи кроз тај неадекватан третман народа, коме су толико дали, на један достојанствен начин, не скрећући пажњу на нанету им неправду, верујући да су све урадиле чистог срца, не очекујући признања. Представу је према тексту Зорке Новковић режирала Марија Миленковић, а рађена је у копродукцији Бео арта, Југо сцене и Театра Вук.

Народно позориште „Стерија“ из Вршца гостоваће 3. јула са представом „Фалстаф-веселе жене винздорске“. Ову комичну представу по делу Виљема Шекспира режирао је Даријан Михајловић. Све се збива међу припадницима грађанске класе у Енглеској Шекспировог времена, што је јединствен случај међу његовим делима. Реч је о веселој комедији о витезу ленштини, који излаз из немаштине сагледава у двема угледним госпођама и богатству њихових мужева, те и једној и другој напише истоветно љубавно писмо. Мудре госпође открију истог часа превару, осмисливши освету и силно се забавивши успут.

Представа „Употреба човека“ коју је према роману Александра Тишме режирао Борис Лијешевић, рађена у копродукцији Новосадског позоришта/ Úјвидéки Сзíнхáз, Новог тврђава театра, Град театра Будва и Еаст Њест Центра Сарајево, биће изведена пред публиком у Смедереву 4. јула. „Употреба човека” је прича о свету којим је завладала верска, расна, политичка и свака друга нетрпељивост. Лудило се шири, а људи се надају да оно неће стићи до мирољубивог Новог Сада, и да Европа и свет неће дозволити ширење нацизма, те не предузимају ништа иако им све говори да треба бежати и спасавати се. Сигурни су да разум увек на крају надвлада. Главна јунакиња је Вера Кронер, девојка из богате трговачке јеврејске породице, која из господског новосадског живота бива депортована у Аушвиц 1943. са својом породицом али и са осталим јеврејским породицама. Вера једина преживљава тај стравичан живот и призоре, јер логорско време проводи у “кући радости” – борделу где им сексуалне услуге које пружају СС војницима продужавају живот и одлажу пут у крематоријум.

У складу са досадашњом праксом један дан у оквиру „Театра у тврђави“ опредељује се као „породични дан“ за играње представе која је адкватна за публику млађег узраста. Ове године, у завршници фестивала, 5. јула, биће изведена представа „Легенда о храбрости“ у продукцији Чича Мичиног позоришта. Легенда о Храбрости“ је мјузикл са елементима акробације. У себичној и необичној потери протагониста и антагониста за оним за чиме жуде обрађена је идеја морала и правих вредности. Необична љубавна прича употпуњује поруку представе у којој ћемо видети викинге, ликове из старог Египта, витеза, чаробницу…

Истог дана, фестивал ће бити затворен концертом „Музички спуст Дунавом“ Земунског камерног оркестра, под диригентском управом Ђорђа Станковића.

Све представе биће игране са почетком у 21 сат, осим представе „Легенда о храбрости“ која ће почети у 19 сати. Концерт Земунског камепрног оркестра почиње у 21 сат.

Покровитељ фестивала је Град Смедерево.

Поводом Дана општине Смедеревска Паланка који се обележава 16. јуна огласио се, саопштењем за јавност, председника општине:

“Данас је Дан општине Смедеревска Паланка, који сваке године обележавамо 16. јуна. На данашни дан је указом кнеза Михаила Обреновића, 1866. године, Смедеревска Паланка проглашена за варош.
Ове године Дан општине нећемо прослављати на начин како је то чињено претходних година. За то постоји више него добар разлог: новчана средства, која би била утрошена за свечано обележавање Дана општине, биће употребљена на, уверен сам, прикладнији начин – за обнову вртића Лептирић, који је изгорео након удара грома.
Тим поводом организоваћемо донаторско вече. Намера нам је да са нашим пријатељима, гостима, локалним привредницима, донаторима, на хуманитарној вечери обезбедимо средства која су неопходна за обнову вртића.
Обнова образовних установа и вртића представља један од приоритета у раду општинског руководства. Брига о најмлађима мора и у будуће да буде у фокусу. Стварање адекватних услова за боравак и васпитни рад деце не треба разумети као краткорочан посао, него као процес, који захтева да се прате савремени трендови у настави у васпитању, и у складу са тим стварају све бољи услови за стручан рад на предшколском и школском нивоу, социјализацију и образовање најмлађих. Локална самоуправа ће, водећи бригу о свим категоријама грађана, и надаље посебно бити заинтресована за помоћ установама и појединцима који обављају једну од назначајнијих друштвених улога, а то је педагошки рад.
Осим средстава које ћемо прикупити на Донаторској вечери, потребна нам је подршка наших суграђана, родитеља, како бисмо што пре успели да објекат вртића Лептирић учинимо спремним за нову школску годину, у септембру.
О датуму, времену и месту одржавања Донаторске вечери, јавност ћемо обавестити благовремено.
Уверен сам да ова одлука локалне самоуправе представља израз уверења и житеља наше општине, да у ово време обнове – конкретне акције треба да имају примат над прославама и слављима – нарочито у ситуацијама када се треба изборити за лепше детијство наших најмлађих суграђана, стоји у саопштењу за јавност председника општина.