Глумица Градског позоришта из Смедеревске Паланка, Невена Миљковић, добила је награду за најбољу женску споредну улогу на фестивалу ФАПОР у Лесковцу
Доделом признања најбољима завршен је овогодишњи, девети по реду, Фестивал аматерске позоришне режије. Жири у саставу Мирослав Бенка редитељ – председник, Миљана Гавриловић глумица и Предраг Пепи Смиљковић глумац, одлучили су да прву награда за режију доделе Томи Трифуновићу за представу „Црна дама“, Градског позоришта Јагодина. У образложењу се каже да редитељ вешто, готово неприметно уводи гледаоца у заплет и неочекивани крај мелодраме, а све упковано јасно дефинисаним ликовима и узбудљивом игром истих.

Друга награда за режију додељена је Зорану Цветковићу за представу „Тре сорелле” Театра 13 из Блаца. Жири каже да „дух једног времена, атмосферу средине, страхове, узбуђења и одлуке ликова редитељ вештим средствима успева да приближи публици тако да пробуди у њој многобројна питања.“

Трећа награда за режију отишла је у руке Драгани Данди Стојановић за представу „Ожалошћена породица”- Позориште “Миливоје Живановић” Центар за културу Пожаревац, а жири сматра да „редитељ у први план ставља одређене сегменте сваког лика како би, добивши на својој аутентичности, дали сатирични печат овој представи.“

Награда за најбољу главну мушку улогу додељена је Благоју Савовићу за улогу Агатона у представи „Ожалошћена породица“, Позориште “Миливоје Живановић” Центар за културу Пожаревац. „Глумац врло промућурно од почетка до краја успева да нас као гледоце, без обзира на карактеризацију лика уведе у јасне промене које он доживљава и са којима се бори до самог краја.“

Награда за најбољу главну женску улогу припада Јелени Јовановић за улогу Kатарине у представи „Црна дама”, Градско позориште Јагодина. „Глумица јако лепо пласира, али исто тако и чува емоције смислено и подржано унутар свог лика дајући му тиме неку посебну патину.“

Награда за најбољу епизодну женску улогу додељује се Невени Миљковић за улогу Арделије у представи Епитаф, Установа Kултурни центар, Смедеревска Паланка, док је награду за најбољу епизодну мушку улогу добио Милан Илић за улогу Миће у представи “Ожалошћена породица” Позориште “Миливоје Живановић” Центар за културу Пожаревац.

Жири је додедилио и две посебне награде, и то за посебно глумачко остварење Предрагу Живановићу за улогу Ђурђа Бранковића у представи “Змај од Србије”, Аматерско позориште KУД “Обилић” Kрњево, те награду за колективну игру Ансамблу представе „Тре сорелле“, Театар 13 Блаце.

Фестивал је затворила глумица и чланица жирија Миљана Гавриловић речима да јој је драго што публика подржава нешто овако важно.
„Пре професионалног позоришта сви смо ми почињали на тим даскама и сви смо то прошли. Морам да кажем да ми је част што сам била део жирија и овог фестивала. За мене су сви победници самим тим што су многе представе буквално стале раме уз раме са професионалним представама.“
На завршној вечери у част награђених ДрАматери Лесковачког културног центра одиграли су представу по тексту Танкреда Дорста „Фернандо Kрап“ у режији Дарка Злопорубовића.

Представа Градског позоришта из Смедеревске Паланке „Шта је собар видео“ британског писца Џоа Ортона, у режији Павла Јозића, била је на програму другог такмичарског дана 13.Репасаж међународног фестивала у Убу.
Представа је постављена као водвиљ у којој се брзо смењују радње и реплике, тако да на моменте може изазвати смех код публике, али сам почетак интегралног текста који каже да смо сви ми луди, а они које сматрамо лудим нису, говори о томе да се она суштински може читати другачије.

Након награде за глумца вечери, коју је добила Сања Дојчиновић, још једно признање стигло је за ансамбл  Градског позоришта. Комад „Шта је собар видео“ награђен је за визуелни идентитет.

За најбољу представу у целини 13. Репасаж феста, позоришне смотре најуспешнијих аматерских ансамбала са простора некадашње Југославије, која је вечерас завршена на Убу, проглашена је „Антигона у Њујорку“ у продукцији Kултурног друштва „Лошки одер“ из Шкофја Локе, чији је редитељ Матјаз Шмалц добио и награду за режију ове драме Јануша Главацког.

Амира Медуњанин је босанско-херцеговачка уметница рођена 23. априла 1972. године у Сарајеву. Њен животни пут обележиле су севдалинке које је чула од своје мајке и којима свету жели да представи сензибилитет и културно-историјско наследство Босне и Херцеговине. Важи за једну од најмоћнијих интерпретаторки ове врсте музике која се са лакоћом поиграва мешајући модерно и традиционално. Пре него што је почела да се бави музиком, имала је добро плаћен посао на коме је од странаца чула доста негативних коментара и предрасуда о свом народу што ју је веома погодило. У жељи да им докаже да греше, напустила је посао и започела више него успешну каријеру. Њена љубав према усменој традицији музике утицала је да створи јединствен стил који не пристаје на компромисе зарад популарности. Детињство је провела у насељу Храсно, а често је ишла са родитељима у Требевић на излете. За Сарајево је вежу многобројне успомене, а један од најбољих животних периода јој је 1984. година када су се у њеном родном граду одржале Зимске олимпијске игре. Сматра га најлепшим градом на свету и ужива да посећује манифестације, као што су Сарајево Филм Фестивал, Јазз Фест, Xенофониу, и друге.

Концерт Амире Медуњанин биће одржан у Великој дворани Центра за културу Смедерево, 17. новембра,  у 20 часова. Карте су у продаји, а цене улазнице  је 1200 динара.

Амира овога пута долази са мало другачијом поставком – Антонио Врбички (хармоника), Атилла Аксој (гитара и саз), Зоран Мајсторовић (гитара и оуд) и Риад Гузин (бас гитара).

У Великој дворани Центра за културу Смедерево у суботу, 13. 11. у 12 часова биће изведена дечија представа  „Петар Пан“. Улоге тумаче Бојан Симић, Катарина Орешан, Марија Пантин, Лука Пешаљ.  Ова представа на оригиналан начин дочарава авантуре наших јунака из Недођије. Наиме, Петар Пан у Недођију доводи нову другарицу Венди, која се свима допала осим Звончици. Љубоморна Звончица реши да се удружи са дежурним злоћом Kапетаном Kуком, не би ли напакостила Венди. Међутим убрзо схвата да је погрешила и све ће учинити да спречи Kапетана у својим злим намерама.

У Музеју у Смедереву  отворена je изложба „Посетиоци“ аутора Николе Косића. Она обједињује опус слика које имају портрет као тему, започет 2013. године, а који траје до данас. Целину до сада чини десетине минијатура, више слика средњег и већег формата рађених у техникама акрил и уље на дрвету, платну и папиру. Изложба ће бити отворена до краја месеца, а улаз за посетиоце је слободан.

Никола Косић рођен је 1993. године у Београду. Студирао је сликарство на Факултету примењених уметности у Београду, и провео је један семестар на Универзитету примењених уметности у Бечу као део размене студената. 2017. године завршио је мастер академске студије на ФПУ у Београду.
Имао је три самосталне изложбе:
-”Фрагменти” 2019. Мали ликовни салон, Нови Сад.
– “Пластика Пластика” 2018. Дом културе студентски град, Београд.
-“Путокази” 2016. алтернативни уметнички простор Квака 22, Београд.
Учествовао је на 18 групних изложби од којих су овде издвојене:
-“Свежина” Културфорум, Кућа Ђуре Јакшића, Београд, 2019
– “Палета младих” Врбас, 2018
– Бијенале минијатуре, Горњи Милановац, 2018 И 2016.
– Отварање велике галерије и изложба колектива Кваке 22, 2017.
– Изложба Ниш арт фондације, 2016.
– “16x” GPL Contemporary , Беч, 2015.
– Бијенале суве игле, Ужице, 2013.
2014. Осваја награду за најбољи цртеж “Миодраг Вујачић Мирски” коју додељује ФПУ у Београду. Од 2015 до 2017. био је члан колектива Квака 22, при којем је учествовао у организовању изложби и других културних дешавања.

Четврто издање Дунав Филм Феста биће одржано од 20. до 25. августа ове године у Смедереву.

Церемонија свечаног отварања почиње 20. августа у 20 часова на Смедеревској Тврђави дуго очекиваним филмом „Нечиста крв – Грех предака“ редитеља Милутина Петровића.

Фестивал ће током шест дана бити одржан и у Центру за културу Смедерево, на броду Пристан, као и локацији Карађорђев Дуд. Поред ових локација, програм фестивала биће пропраћен и онлајн.

Биће представљено чак 30 остварења а трочлани жири у саставу Младен Совиљ, филмски и позоришни глумац, Ана Мариа Росси, редитељка и Емир Ћатовић, глумац, одлучиваће о награди “Дунавска лађа” за најбољи филм.

Поред награде „Дунавска лађа“, филмови ће се такмичити и за награде за најбољи сценарио, режију и глумачко остварење.

Главни програм обухвата десет остварења, од којих ће се 8 филмова такмичити за Гранд Приџ фестивала – „Дунавска лађа“. Поред домаћег остварења „Нечиста крв – Грех предака“ који свечано отвара 4. Дунав Филм Фест, у такмичарском програму наћи ће се и филм „Плави Цвијет“ редитеља Зринка Огресте, немачко остварење Доминика Графа „Фабиан“, драма бугарско-француске копродукције „Жене плачу“, као и „Коначни извештај“, „Тереза 37“, „Извештај Аушвица“ и „Твој сам човек“.

Филм „Небеса“ редитеља Срђана Драгојевића званично ће затворити Дунав Филм Фест.

За најмлађу публику припремљено је пет фантастичних остварења која ће се сваког дана од 21. до 25. августа с почетком у 19:30 часова приказивати на локацији Карађорђев Дуд.

Цена улазнице за такмичарски програм на Тврђави износи 200 динара и укључује обе пројекције филма током једног дана, док је улаз на осталим локацијама слободан.

Број места у Малом Граду је ограничен и пројекције ће се одржавати уз поштовање свих прописаних здравствених мера.