ПОГЛЕД ПРЕКО НИШАНА – ПРИКАЗ ПРЕДСТАВЕ “ЕПИТАФ”/Дора Делбјанско, Епитаф,  режија – Мирослав Петровић/

Позоришне рефлексије

Пише: Владимир Ђурђевић

Млад, свеж ансамбл, уз подршку ветерана, оригиналан и сигуран редитељски рукопис, занимљив репертоарски потез – то су, у најкраћем, први утисци после премијере нове представе Градског позоришта Културног центра, првог позоришног догађаја које је писац ових редова, у складу са прописима, пратио лица покривеног маском N 95; духовито остварење, које захтева пуну салу, и публику растерећену против епидемијских правила.

Не слажем се са критичарима, који сматрају да је Епитаф Доре Делбјанко почетнички драмски текст, који „не иде дубље од тематизовања индивидуалног насиља“ (Ана Тасић, Политика, 13.12.2016). Додуше, ишчашена породица, у чијем се изолованом дому одвија необична радња, заиста подсећа на домаћу верзију „Адамсових“ – али далеко од тога да ауторка не прекорачује границе црне комедије. Настао 2007. у време посвемашног друштвеног насиља, у сенци међунационалних сукоба и маскирних униформи, Епитаф у ствари показује једну заоштрену ибијевску ситуацију. Инвертоване моралне вредности, баш као и у славном делу Алфреда Жарија, не могу да буду конструктивне и архитектоничне баш зато што нису принципијелне, па се све завршава општим сукобом; породица, која се оштро обрачунава са спољним непријатељима, на крају се поларизује, а њени чланови међусобно конфронтирају. Зло не може да потраје, из разлога што није добро организовано, и зато увек изазива само зле последице. То важи како за породицу, тако и за националну државу, па и шире, за атомизовани свет парцијалних интереса.

Делбјанко, у постмодерном духу, ове значењске асоцијације саопштава изражајним средствима кемпа, пренаглашавајући, до претераног карикирања, психологију и односе главних протагониста: Веселина, оца породице и главног сеоског криминалца, који уз помоћ кћерке Арделије, опасне по околину, ликвидира сваког ко га је макар само попреко погледао, његове супруге Ловорке и приглупих Дарка и Јагоде, Арделијиног брата и сестре, духа покојне мајке, негдашње праве хајдучице, по којој је кћерка-егзекутор добила име; Хорације, једини лик који није члан ратоборне породице, мада ће то постати – осликан је у маниру „кича с предумишљајем“. Класична нарација односно строго структура комада, угрозили разбарушеност ибијевског зла, које неминовно води у ентропију.

Мирослав Петровић, редитељ представе, истакао је асоцијације које се помаљају при читању текста Доре Делбјанко. У ту сврху, почетак и завршетак комада уоквирују је телевизијски коментар. Такође, радња је из „базе“, односно подземног бункера у коме Веселин са породицом осмишљава стратегију, пренесена на светло дана: аморалност и аномија нису само слика једне кабадахијске породице, него стање свеопште сучељености изолованих индивидуа, својеврсни bellum omnium contra omnes. „Крвави“ завршетак представе у духу је оваквог читања Епитафа. Са друге стране, прилагођавање радње и реплика поменутом сценском поставу могу да збуне гледаоце који не познају изворни текст – што свакако није добро када је реч о представи брзог ритма, са мноштвом комичних минијатура. Помало смета и не много маштовит начин на који се дочаравају сновиђења Веселиновог сина Дарка, у коме га походи дух баке Корделије. Међутим, Петровић је консеквентно, и углавном педантно, спровео своју редитељску замисао. Посебно треба скренути пажњу на његов рад са глумцима, који резултира уједначеном игром, у којој се појединачне креације допуњују.

Слађан Станић је, као Хорације, остварио своју најбољу улогу, истанчаним слухом пратећи редитељске дидаскалије, а Марко Богдановић у улози Дарка, потврдио оно што су многи запазили још пре много година, на сцени у Старом Селу – да је реч о изванредном глумцу. Откриће ове представе је Дијана Влајић, која улогу Јагоде гради интелигентно, са дивним осећајем за меру, што нарочито долази до изражаја у „преокрету“, када инертна и плашљива девојка открива своју мрачну страну.

Са одушевљењем поздрављамо повратак Невене Миљковић (Арделија) на сцену Градског позоришта. Публици је недостајала њена енергија. Александар Стошић (Веселин) и Сања Дојчиновић (Ловорка) већ имају статус ветерана, од којих се с правом очекује да предводе подмлађени ансамбл градског позоришта. Доајен, Радица Митровић (дух баке Арделије), глуми са истим полетом, као и пре много деценија.

Шминка и фризуре Саше Срдића представљају посебан квалитет ове представе, који ће вероватно бити овенчан наградом – уколико пандемија допусти нормално одржавање аматерских позоришних фестивала.

Полупразна сала (против епидемијске мере дозвољавале су да тек свако треће седиште буде попуњено), и маске на лицима гледалаца учинили су своје. Публика је била „стегнута“, нарочито на почетку, што се одразило на ону фину интеракцију између гледалаца и протагониста, преко потребну, посебно у представама какав је Епитаф. Проћи ће и  covod 19, а тада треба поново уприличити премијеру, и омогућити овој представи да се у контакту са публиком несметано развија.

Фото: Градско позориште

МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ ОДОБРИЛО СРЕДСТВА СМЕДЕРЕВУ ЗА ОЧУВАЊЕ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА

Министарство културе одобрило је Граду Смедереву  средства на конкурсу за  суфинансирање пројеката из области културног наслеђа. За средства у износу од 23. 900.000 динара, конкурисао је  Регионални завод за заштиту културе Смедерево, за пројекте ′′ Конзерваторијум-рестаураторски радови на санација и очување надземних делова куле 11 Смедеревске тврђаве ′′ и ′′ Трећа фаза заштитних истраживања у сектору Варошке капије 1 Смедеревске тврђаве “.

На овом конкурсу средства у износу од 900.000 динара  одобрена су и смедеревском музеју за пројекат ′′ Инсталација- мрежне средине и система за трајно складиштење података у Музеју у Смедереву ′′.

Градоначелник Смедерева, Јован Беч захвалио је  Министарству културе на подршци и додељеним средствима граду која су огроман допринос очувању културних добара.

НАРОДНОМ МУЗЕЈУ ТРИ МИЛИОНА ДИНАРА ОД МИНИСТАРТСВА КУЛТУРЕ

На конкурсима Министарства, Музеј је добио 600.000 динара за наставак вишегодишњег пројекта конзервације и рестаурације српског сликарства прве половине 20. века, 400.000 динара за наставак конзервације и рестаурације споменика у лапидаријуму испред Музеја, као и 2.000.000 динара за промену крова и санацију фасаде зграде Музеја. Овим великим и капиталним пројектима, Музеј ће наставити рад на очувању и заштити свог културног наслеђа, али ће и готово у потпуности, и споља и изнутра, средити зграду која је споменик културе још од 1982. године.

 

ТРГ КУЛТУРЕ У ЦЕНТРУ СМЕДЕРЕВСКЕ ПАЛАНКЕ

На конкурсу Миинистарства културе Градови у фокусу, општина Смедеревска  Паланка добила је 10 милона динара. Од , 2 милиона за обнову фасаде и крова зграде Народног музеја, и 8 милиона за уређење отвореног платоа испред зграде библиотеке „Милутин Срећковић“.

Изградњом Трга културе испред зграде градске библиотеке „Милутин Срећковић“, предвиђена је комплетна реконструкција дела улице 10. октобара, од пешачке зоне до већ уређене Француске улице. То подразумева и постављање нове лед расвете и садњу младих стабала. Трг културе у свом саставу имаће анфитеатар који ће служити за одржавање културних вечери, концерата на отвореном и разних музичко-плесних програма. Поред тога, што ће Трг културе бити првенствено намењен културним дешавањима, Паланка и паланачани ће добити нову пешачку зону за одмор и уживање. На том месту предвиђена је и изградња прве велике чесме у граду.

-Ово је велики пројекта који ће бити реализован у нашој општини и који ће утицати на  развој и подстицај културе. Захвални смо Министарству културе и информисања, посебно министарки, Маји Гојковић, на подршци коју пружа за развој културе у нашој општини. Такође, велику захвалност дугујемо и самосталној саветници у области позоришно-плесног стваралаштва и установа културе из области сценског и сценско-музичког стваралаштва у министарству културе, Ђурђијани Јовановић за трогодишњу сарадњу и подршку.

 

ПРВА МЕЂУНАРОДНА ЛИКОВНА КОЛОНИЈА У ПАЛАНЦИ ОД 20. ДО 25. АПРИЛА

У Смедеревској Паланци отворена је прва  Међународна ликовна колонија под покровитељством Скупштине општине.

Намера која лежи иза оснивања Међународне ликовне колоније „Паланка у оку уметника- места вредна памћења“ је промоција, не само богатог културног наслеђа, већ и новог лица града и околине коју су обликовали вредни напори општинског руководства у последње две године. Овогодишњи сазив има за задатак да забележи места вредна памћења. Сваке наредне године ликовна колонија носиће другачији поднаслов који би инспирисао њене учеснике. Идеја је да колонија окупи  локалне учеснике  и међународне ствараоце из градова и региона са којима је Смедеревска Паланка сарађивала у прошлости али и данас. Међународна ликовна колонија свечано је отврорена 20. априла и трајаће до 25. априла. Изложба  селектованих радова планирана је за почетак маја и биће синхронизована са отварањем јужнокорејске фабрике. На ликовној колонији настаће уметничка дела која ће представљати базу из које ће се бирати експонати за путујуће изложбе које су планиране у градовима широм Србије и у институцијама које промовишу културу земаља из којих долазе учесници колоније.

Прву Међународну ликовну колонију отворио је редседник Општине, Никола Вучен.

 

 

 

 

СИМБОЛИ ГРАДА У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ

Поводом 55 година од оснивања Народног музеја у Смедеревској Паланци у четвртак, 22. априла, у 19 часова, биће уприличена изложба под називом “Симболи града”. Симболи града представиће ремек – дела  српског модернизма у служби репрезентације локалне заједнице. Аутор поставке  је Стеван Мартиновић, а изложбу ће отворити проф. др Драган Булатовић.

МЕЂУНАРОДНА ЛИКОВНА КОЛОНИЈА У ПАЛАНЦИ

Међународна ликовна колонија „Паланка у оку уметника- места вредна памћења“ биће одржана у Смедеревској Паланци од 20 – 25. априла. Покровитељ манифестације је Скупштина општине, а Организациони одбор чине директори установа културе, уметници и сликари. Учесници колоније сликаће мотиве Смедеревске Паланке, а циљ је да ова колонија прерасте у традиционалну.

ЗАШТИТНИ ЗНАК “СМЕДЕРЕВСКЕ ЈЕСЕНИ” У ЦЕНТРУ ГРАДА

Ове године, због повећаног ризика по здравље грађана, услед епидемије Ковид 19, није одржана привредно – туристичка манифестација „Смедеревска јесен“ на начин који је био уобичајан протеклих година, са обимом и богатством садржаја на које смо навикли.

Организациони одбор, као организатор, одлучио је да у част најстарије градске манифестације, у четвртак, 10. септембра, на градском тргу постави  велики грозд, који представља заштитни знак „Смедеревске јесени“ и који је до 13. септембра красио центар града, као атракција поред које се се  суграђани и посетиоци  фотографисали.

 

ИЗЛОЖБА СЛИКА У ГАЛЕРИЈИ ЦЗК СМЕДЕРЕВО

У Галерији Центра за културу Смедерево у петак, 18. септембра, у 19 сати биће отворена изложба слика Снежане Милошевић, Владана Мицића и Снежане Бекрић. Изложбу чине 23 слике урађене у различитим техникама.

Снежана Милошевић се бави сликарством интезивно од 2002. године. Живи и ради у Костолцу. Самостално излагала 4 пута. Колективно излагала више од 50 пута.

Владан Мицић је Академију ликовних уметности и постдипломске студије у класи професора Бошка Карановића завршио у Београду. Графику специјализирао у Антверпену-Белгија. Члан је УЛУС-а и Краљевског удружења сликара графичара –Лондон од 1988. године, почасни је члан УЛСК „СПЕКТАР“-Костолац. Награде: Октобарски салон, Ђорђе Андрејевић-Кун, Награда академије за ликовне уметности, студијско путовање у СССР и Мађарску. Имао је 60 самосталних изложби.

Снежана Бекрић је дипломирала на катедри за сценографију ФПУ у Београду. Члан је УЛУПУДС-а од 1974. године са статусом самосталног уметника и звањем истакнутог уметника од 2007. године. Самостално излагала 34 пута; групно више од 300 пута у земљи и иностранству (Македонија, Словенија, Словачка, Финска, Италија, Република Српска, Мађарска); учествовала у раду више од 30 колонија.

Публика ће имати прилику да ову изложбу погледа до 1. октобра ове године.

СМЕДЕРЕВО – ТЕАТАР У ТВРЂАВИ ОД 21- 25. СЕПТЕМБРА

Седми позоришни фестивал „Театар у тврђави“ одржаће се у периоду од 21. до 25. септембра у Малом граду Смедеревске тврђаве. Програм који је ревијалног карактера обухвата шест позоришних представа, од којих је једна представа за децу, најављују организатори.

Позоришни програм „Театра у тврђави“ почеће 21. септембра са представом Српског народног позоришта „Смедерево 1941.“ по тексту и у режији Ане Ђорђевић. Ова представа посвећена је глумцима СНП-а настрадалим у експлозији 5. јуна 1941. године. У  концертној  дворани Центра за културу,  такође, 21. септембра, у 18 сати биће одржана промоција књиге  Ане Ђорђевић  и  Александра Милосављевића „Страдање глумаца СНП-а у Смедереву 1941.“

Ансамбл Шабачког позоришта наступиће 22. септембра у Малом граду Смедеревске тврђаве у 20 часова, представом  „Два витеза из Вероне“  Вилијама Шекспира у режији Мие Кнежевић. „Два витеза из Вероне“ је једна од првих Шекспирових комедија. У њеном центру су млади људи, мучени увинерзалним питањима која себи постављају сви људи ових година, без обзрира на епоху у којој живе. Заљубљивања, путовања, пријатељство, образовање и потрага за сопственим местом у друштву које се дели на владаре, слуге и све оне између чине заплет ове комедије, али не и њену основу тему. Њена тема су два лица врлине и дилема: које је право? То је оно што Два витеза из Вероне чини толико актуелним, у свету дуплих аршина, релативизованих вредности и такозване пост-истине.

Представа у продукцији Битеф театра, М.И.Р.А. у режији Андраша Урбана, на сцени у Смедереву биће изведена 23. септембра, а у глумачкој екипи ове представе публика ће имати прилику да види и нашу истакнуту драмску уметницу Мирјану Карановић. Представа са речитим поднасловом „То јест зашто вам је позориште такво-тужновесела прича за широке народне масе“ је посвећена Мири Траиловић, изузетној личности позоришног, културног и друштвеног живота и оснивачу Битеф театра. Кроз представу су тематизовани прогресиван однос према театру, „стваралачки модел театра који се супротставља осредњости која нас окружује“, као и сама друштвена стварност. Представа није намењена лицима млађим од 18 година.

Разиграна, весела и поучна луткарска представа за децу „Три прасета“ у извођењу Крушевачког позоришта, према чувеном тексту Ханса Кристијана Андерсена, у режији Зорана Лозанчића, плодног уметника који је оставио значајан траг у стваралаштву за децу, на програму је 24. септембра.

Истог дана биће играна представа „Како вам драго“ по комаду класика Вилијама Шекспира, а у режији реномираног редитеља Никите Миливојевића. Представа је рађена у копродукцији Народног позоришта Ниш, Крушевачког позоришта и Нишвил џез театарског фестивала. Романтична, пасторална Шекспирова комедија, дело које је Миливојевић адаптирао, прати судбину двоје заљубљених младих, који су протерани из својих домова. Кроз причу о сукобу завађене браће и уз присуство комичних обрта, Шекспир промовише људске вредности попут братске љубави, толеранције и заједништва, где сваки проблем бива превазиђен, а негативни ликови се преобразе у добре, највеличанственијом од свих чаролија – искреном љубављу. На дух ове представе упућују Шекспирове речи „Цео свет је позорница, где људи сви глуме; свак‘ се појави ту и оде, и одглуми у свом животу многе улоге.“

Фестивал ће 25. септембра затворити представа Битеф театра „Лепа Брена проџект“ по тексту Олге Димитријевић, Ведране Клепице, Слободана Обрадовића, Маје Пелевић и Тање Шљивар, а према идеји и у режији Владимира Алексића и Олге Димитријевић. Ова представа кроз каријеру и фигуру Лепе Брене говори о путевима културних, економских, политичких, социјалистичких и постсоцијалистичких трансформацијама у југословенском простору, укључујући и распад земље, али и њену стидљиву реинвенцију у културном простору. Лепа Брена сагледана је као симбол шоубизниса, али и некадашње земље и везе друштвено политичког контекста са личним историјама, одрастањем, искуством. Публика ће на сцени моћи да види пет Брена- Брену Југословенку, Брену бизниса, Брену градитељства, Брену сексуалности и Брену песме.

Покровитељ Театра у тврђави је Град Смедерево.