У ШКОЛИ У АЗАЊИ ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ЖАРКА ТАЛИЈАНА “ШКОЛСТВО У АЗАЊИ”

У ОШ „Радомир Лазић“ у Азањи oдржана је промоција књиге „Школство у Азањи“ аутора Жарка Талијана, матичара у пензији.
О књизи су говорили председник општине Никола Вучен, директор издавачке куће „Прометеј“, Зоран Колунџија, књижевник и новинар Драгутин Паунић, бивши ученик основне школе у Азањи, Никола Лазић, др Мирослав Талијан и сам аутор књиге.
У књизи Жарка Талијана, забележено је све о школству у Азањи, Влашком Долу, Вином Долу и Грчцу као и о издвојеним одељењима у засеоцима. Сачињена је од аутентичних људских особина, занимљивих прича и фотографија које комплетно описују школство у овом селу и околини као и живот у једном Српском селу кроз векове. Ова темељна књига Жарка Талијана, где је доследно користио архивске и библиографске податке, је веома важан део културе нашег краја а и културе Републике Србије. Жарко је на овај начин школство у Азањи и живот једног села спасио од заборава.

НОВА КЊИГА О ПОЗОРИШТУ ВЛАДИМИРА ЂУРЂЕВИЋА

У издању Културног центра из Смедеревске Паланке, из штампе је изашла књига „Мизансцен у огледалу“, нашег суграђанина Владимира Ђурђевића. Књига садржи текстове о позоришту, а њен највећи део чине позоришне крике представа одиграних на сцени Градског позоришта, као и на сценама у Великој Плани и Смедереву, које су извеле аматерске трупе или професионални позоришни ансамбли.

Ауторов приказ базиран је на идеји ангажованог театра, па је посебан осврт посвећен релацији позоришта и политике.

Владимир Ђурђевић је током своје новинарске каријере највише пратио културне догађаје, о којима је извештавао икоје је анализирао и коментарисао у телевизијским емисијама „Облици“ , као у новинским чланцима и критикама.

Овом књигом је настављена већ плодна и богата издавачка делатност Културног центра, а недавн суиз штампе изашле инова књига Томе Митровића, и драме Слободана Ескића.

Књига „Мизансцен у огледалу“ биће ускоро представљена у Културном центру.

ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА „РУСИЈА ЈЕ НАЈЛЕПША ЗЕМЉА“ У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ

У Народном музеју у Смедеревској Паланци у уторак, 16. августа, у 20 сати биће отворена изложба фотографија “Русија је најлепша земља”, у продукцији Руског географског друштва у Србији.

Након богатог културно-уметничког програма, присутнима ће се обратити директор Руског географског друштва у Србији, проф. др Мирољуб Милинчић, председник Општине, Никола Вучен и директор Музеја, Стеван Мартиновић.

„ЗАБРАЊЕНО ПУШЕЊЕ“ У ЛЕТЊОЈ БАШТИ БИОСКОПА 19. АВГУСТА

У Летњој башти биоскопа у Смедеревској Паланци, 19. августа одржаће се концерт легендарног бенда „Забрањено пушење“. Чињеница да су чланови бенда одабрали Смедеревску Планкау за почетак своје турнеје на којој промовишу свој нови албум „Карамба“, сведочи о томе колико је наш град познат, широм бивше Југославије, по доброј музици и концертима.
Све посетиоце концерта те вечери очекује сплет добро познатих песама као и песама са новог албума. Карте ће се продавати и на дан концерта.

“ТЕАТАР НА ТВРЂАВИ” ОД 30.ЈУНА ДО 5. ЈУЛА

Овогодишњи, девети Театар у тврђави одржаће се у периоду од 30. јуна до 5. јула, а на летњој сцени у Малом граду Смедеревске тврђаве биће изведено шест представа.

Фестивал који је ревијалног карактера ће 30. јуна отворити представа „Трпеле“ у копродукцији Краљевачког и Шабачког позоришта коју је према тексту Милене Деполо и Бобана Скерлића режирала Александра Ковачевић. „Трпеле“ је комад који се бави судбинама жена које су убиле своје злостављаче. Настао је на основу аутентичних исповести затвореница које су трпеле брутално насиље. Њихови покушаји да пронађу спас у институцијама система, породици, међу пријатељима, колегама и суседима наилазили су на зид одбијања.

Представа Београдског драмског позоришта „Пластелин“, према драми Василија Сигарева, а у режији Марка Торлаковића, биће играна 1. јула. Сурово искрена, политички некоректна, брутална, драма без страха, описује друштво и односе у којима млади живе и у којима се формирају у одрасле људе. Према речима редитеља, овај комад био је одлично полазиште за интимни сусрет са детињством, а представа је посвећена деци која своје детињство нису одсањала до краја.

Публика Театра у тврђави моћи ће да прати и представу „Заборављене“ која је на програму 2. јула. „Заборављене” је комад о женама које су оставиле упечатљив траг у српској историји, а које нису доживеле да се њихово дело вреднује на начин како су оне то. без сумње, заслужиле. Оно што је изузетна реткост је чињеница да су оне показале своју величину пролазећи кроз тај неадекватан третман народа, коме су толико дали, на један достојанствен начин, не скрећући пажњу на нанету им неправду, верујући да су све урадиле чистог срца, не очекујући признања. Представу је према тексту Зорке Новковић режирала Марија Миленковић, а рађена је у копродукцији Бео арта, Југо сцене и Театра Вук.

Народно позориште „Стерија“ из Вршца гостоваће 3. јула са представом „Фалстаф-веселе жене винздорске“. Ову комичну представу по делу Виљема Шекспира режирао је Даријан Михајловић. Све се збива међу припадницима грађанске класе у Енглеској Шекспировог времена, што је јединствен случај међу његовим делима. Реч је о веселој комедији о витезу ленштини, који излаз из немаштине сагледава у двема угледним госпођама и богатству њихових мужева, те и једној и другој напише истоветно љубавно писмо. Мудре госпође открију истог часа превару, осмисливши освету и силно се забавивши успут.

Представа „Употреба човека“ коју је према роману Александра Тишме режирао Борис Лијешевић, рађена у копродукцији Новосадског позоришта/ Úјвидéки Сзíнхáз, Новог тврђава театра, Град театра Будва и Еаст Њест Центра Сарајево, биће изведена пред публиком у Смедереву 4. јула. „Употреба човека” је прича о свету којим је завладала верска, расна, политичка и свака друга нетрпељивост. Лудило се шири, а људи се надају да оно неће стићи до мирољубивог Новог Сада, и да Европа и свет неће дозволити ширење нацизма, те не предузимају ништа иако им све говори да треба бежати и спасавати се. Сигурни су да разум увек на крају надвлада. Главна јунакиња је Вера Кронер, девојка из богате трговачке јеврејске породице, која из господског новосадског живота бива депортована у Аушвиц 1943. са својом породицом али и са осталим јеврејским породицама. Вера једина преживљава тај стравичан живот и призоре, јер логорско време проводи у “кући радости” – борделу где им сексуалне услуге које пружају СС војницима продужавају живот и одлажу пут у крематоријум.

У складу са досадашњом праксом један дан у оквиру „Театра у тврђави“ опредељује се као „породични дан“ за играње представе која је адкватна за публику млађег узраста. Ове године, у завршници фестивала, 5. јула, биће изведена представа „Легенда о храбрости“ у продукцији Чича Мичиног позоришта. Легенда о Храбрости“ је мјузикл са елементима акробације. У себичној и необичној потери протагониста и антагониста за оним за чиме жуде обрађена је идеја морала и правих вредности. Необична љубавна прича употпуњује поруку представе у којој ћемо видети викинге, ликове из старог Египта, витеза, чаробницу…

Истог дана, фестивал ће бити затворен концертом „Музички спуст Дунавом“ Земунског камерног оркестра, под диригентском управом Ђорђа Станковића.

Све представе биће игране са почетком у 21 сат, осим представе „Легенда о храбрости“ која ће почети у 19 сати. Концерт Земунског камепрног оркестра почиње у 21 сат.

Покровитељ фестивала је Град Смедерево.

ПРОМОЦИЈА РОМАНА „ХАЈКА“ НА ТРГУ КУЛТУРЕ

У организацији библиотеке ”Милутин Срећковић”, у четвртак, 23. јуна, у 18 часова, на Тргу културе у Смедеревској Паланци биће уприличена промоција романа ”Хајка” аутора Братислава Росандића.
На промоцији ће говорити Ирена Поповић, Слободан Тодоровић – Токи и аутор романа.
“Хајка је прича о вечитој борби између добра и зла, између божје љубави и ђаволове мржње…Роман се чита у једном даху, када узнемирени склопите корице, остаје вам горак укус болног времена, које је оставило своје семе дубоко у нама”…

СОЊА ПАВЛОВИЋ – АКАДЕМИК

Једна водећих, светски признатих експерткиња за молекуларну медицину, рођена у нашој општини, од данас члан Академије медицинских наука.
Др Соња Павловић, међународно признати стручњак за молекуларну биомедицину, рођена је у Смедеревској Паланци, 1960. године. У Паланци је завршила гимназију, а потом је отишла на студије у Београд, где је, на Биолошком факлутету БУ одбранила докторску дисератцију.
До сада је објавила више од 100 научних радова у часописима од интернационалног значаја, учествовала у реализацији међуанародних пројеката, а цитирана је више од 300 пута у монографијама и стручним радовима и књигама. Др Соња Павловић је у медицинску праксу у Србији увела многе молекуларно-генетеичке тестове.

Осим истраживачког рада, др Соња Павловић је и предавач на Биолошком и Медицинском факултету у Београду, а као ментор била је ангажована у изради више од 30 магистарских и докторских радова.

За чланство у Академији медицинских наука, др Соњу Павловић предложиле су њене колеге, ценећи изузетан научни допринс истраживања којима је руководила.

Родитељи Соње Павловић билу су познати лекари паланачке болнице, у којој данас ради њен брат, инфектолог др Синиша Павловић.

ЗА СМЕШТАЈ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ ПАЛАНАЧКОМ АРХИВУ 1,8 МИЛИОНА ДИНАРА ОД МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ

На овогодишњем јавном конкурсу Министарства културе за финансирање или суфинансирање пројеката у области културног наслеђа у Републици Србији за 2022. годину, у области откривања, прикупљања, истраживања, документовања, проучавања, вредновања, заштите, очувања, представљања, интерпретације, управљања и коришћења архивске грађе, Историјском архиву „Верослава Вељашевић“ опредељена су значајна средства. За набавку и постављање поличних регала за смештај архивске грађе,  Архиву је одобрено 1.800.000,00 динара.
-Комисија је од 73 пристиглих конкурсних пријава, након извршеног детаљног прегледа и валоризације истих, предложила да се финансира 57 пројектa, од којих је, пројекат Историјског архива „Верослава Вељашевић“, на основу веома строгих параметара, добио највише бодова у својој економској класи.
Делимо радост и задовољство, што су, већ низ година, наши напори за унапређењем смештајних и радних капацитета, препознати и признати, саопштено је из ове установе културе.

КОМЕДИЈА “УХВАЋЕН У МРЕЖИ” У ПЕТАК У 19 ЧАСОВА У ГРАДСКОМ ПОЗОРИШТУ

У Градском позоришту у Паланци, у петак 29. априла, у 20 часова, на репертоару је представа „Ухваћен у мрежи“ гостујућег позоришта из Алексинца.
Комедијом „Ухваћен у мрежу“ рађена је по тексту британског комедиографа Реја Kунија, а у режији Бранислава Недића.
„Ово је специфична врста водвиља и био је велики изазов да се све тачно изведе. Професионално је урађена из свих аспеката и верујте ми да у многим професионалним позориштима оваква врста дисциплине у игрању не би могла да се оствари“, рекао је Недић, коме је ово десета представа коју је радио у сарадњи са алексиначким глумцима.
„Ухваћен у мрежу“ као логичан наставак култне представе „Бриши од своје жене“, прати живот главног јунака, који већ осамнаест година живи двоструким животом, али на крају бива ухваћен у мрежу својих лажи. Заплет настаје кад се млађи чланови његове две породице случајно упознају, не знајући да међу њима постоји много јача веза од оне коју претпостављају.
Kарте се могу купити на билетарници Kултурног центра по цени од 200 динара.

НАРАЦИЈА О ПУТУ И ПЕРИФЕРИЈИ

др Ана Милошевић, Паланка на Цариградском друму, Историјски архив „Верослава Вељашевић“, Смедеревска Паланка, 2022.

За разлику од уобичајених историографских приступа, у којима није направљена диференција између повесног и историјског плана, текстови Ане Милошевић догађаје из прошлости сагледавају у контексту нарација, њихових приказа и представа, у писаним изворима или уметничком стваралаштву. Овакав метод, који разлажући историјске наративне слојеве у ствари ре-конструише традицију, указује не само на значај, него и на значења повесних прилика и њихових историјских обликовања.

У најновијој књизи, Паланка на Цариградском друму, која предаставља плод ауторкиног истраживања на новом радном месту, у Историјском архиву „Верослава Вељашевић“, поменути приступ резултира вишеслојним и подстицајним текстом, коме се може приступити на различите начине.

Користећи вероватно све расположиве изворе, од обимне литературе до архивске грађе, Ана Милошевић указује на однос једног важног коридора, између два пола тадашњег света, и људског станишта које се налазило уз овај пут: као једна од незаобилазних станица на Цариградском друму, Паланка је почев од 16. па све до средине 19. века представљала место у коме су се рефлектовали велики историјски догађаји тога времена. Кроз Планку је пролазила османска војака приликом похода на Угарску, Аустријска војска у ратовима против Турске, овде се крећу каравани натоварени робом, из Азије, или из Европе, а кроз Паланку пролази и ондашњи поштански саобраћај.

Указујући на документоване догађаје из времена када је промет на Цариградском друму био најнинтезивнији, Ана Милошевић, користећи путописна сведочанства и описе Паланке и Друма, реконстуше на који су се начин ове историјске драме одражавале на живот у граду кроз који је пут пролазио.

Друм тако није само важна саобраћајница, него и хоризонт догађаја, оса која представља средиште тадашњег света; бити на друму, у том смислу, значи бити близу извора, који током више од три века подразумева различита виђења и интерпретације;  значење пута одређује промена полова – anodos и kathodos, чије се смер мења у зависности од правца војске, која надире, или се повлачи.

Пребивати у близини друма, у том смислу, значи бити при овој оси света, иако то подразузмева разноврсне опасности, попут епидемија, рушења или спаљивања људских настамба. Са друге стране, када пут постепено остаје пуст, када га прогута растиње, и постане непроходан – и град се губи у периферији, у опасности да ускоро и сам буде прекривен маховиноном.

Књига Ане Милошевић доноси мноштво нарација о временима и приликама – о Хасан Паши, загонетној личности, чије је име у једном периоду било у називу овог места, о Кеменом мосту, уз који се везују легнеде, о људима, објектима и догађајима, у историјским приповестима или народним причама.

Писана лепим стилом, који се лако чита, иако упућује на дубљи садржај, ова књига успева у ономе што представља истинску реткост за пунокрвне научне публикације: да буде питка и слојевита, занимљива читаоцима различитих интереовања, образовања или потреба.

Објављивањем ове књиге, Историјски архив „Верослава Вељашевић“ најављује нови сегмент своје делатности, а његова директорка, Снежана Савић , потврђује свеж и оригиналан концепт рада, који може бити мерен најстрожим мерилима културне продукције.

В.Ђ.