Директор Србијавода Горан Пузовић  са својим сарадницима посетио je критична места у Смедеревској Паланци као и насип на Кубршници који брани град од изливања. Захваљујући брзој реакцији Србијавода и доброј координацији са Штабом за ванредне ситуације, синоћни поплавни талас није начинио велику штету и превентивним мерама спреченао је да се излије вода ка граду. Врх таласа је прошао и овај део је стабилан.

-Захваљујемо директору Пузовићу што је посетио Паланку и обезбедио пумпу великог капацитета коју смо синоћ монтирали и која још увек ради и одводи атмосферску и подземну воду у ток Кубршнице.Нашу општину од велике поплаве сапасила су велика улагања државе Србије и Србијавода, јер је од последњих поплава, 2014. године, обновљено комплетно корито Јасенице. Непредвидиви проблеми се увек могу јавити и зато смо на опрезу. Захваљујући Србијаводама, Водопривреди, Нискоградњи и нашим великим залагањем најгори део смо прошли. Ванредна ситуација је и даље на снази у нашој општини. Пратићемо ситуацију на терену, следити упутства Србијавода и на основу тога доносићемо даље одлуке, изјавио је преседник општине Никола Вучен.

У јуну ове године у општини Смедеревска Планка поновиле су се поплаве. Захваљуијући брзом реаговању надлежних служби избегнуто је да и овога пута поплави критично насеље. Настала је велика штета на пољопривредном земљишту, али не и на стамбеним објектима у насељу које је у близини реке Кубршнице. Штаб за венредне ситуације био је у сталном заседању и ситуација ишла овим током:

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ШТАБА ЗА ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ, ЈУН 2023. ГОДИНЕ

Због обилних падавина, и повећања нивоа свих локалних водотокова, Општински штаб за ванредне ситуације данас је одржао седницу на којој су сви субјекти за заштиту и спасавање стављени у пуну приправност.

Штаб је закључио да за сада нема опасности од изливања Јасенице и Кубршнице у градско брањено подручје, али су екипе на терену и прате ситуацију, како би благовремено биле предузете све превентивне мере.

Наредних сати доћи ће до даљег подизања нивоа локалних водотокова, али се не очекује преливање и плављење Карађорђевог насеља.

Штаб се налази у сталном заседању, а грађани могу да се информишу о тренутној ситуацији и контактирају са дежурним службеницима Општине, на телефон 026/317-087.

Штаб ће, такође, информисати грађане о свакој промени на терену путем локалних медија.

Дан Други

Ниво воде на Јасеници, измерен у 17 часова, је 288 cm што је ушло у ванредну одбрану од поплава. У наредна 24 до 36 сати Јасеница ће бити у ванредној одбрани након чега би требало да стагнира. На мосту у Мраморцу направљен је „зечији насип“ који спречава изливање Јасенице на десну страну обале према селу. На подручју града нема за сада непосредне опасности од изливања реке. Све надлежне службе су на терену и ситуација се прати из минута у минут.

ПРОГЛАШЕНА ВАНРЕДНА СИТУАЦИЈА НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА

На седници Општинског штаба за ванредне ситуације, одржаној вечерас (16.06. 2023) у 22 часа, проглашена је ванредна ситуација на подручју општине Смедеревска Паланка.

Ванредна ситуације проглашена је ради мобилизације свих потребних ресурса за одбрану од поплавног таласа.

У овом тренутну поплавни талас непосредно не угрожава градско подручје. На сатанку Штаба донете су и оперативне мере, у циљу спречавања доласка поплавног таласа у градску зону. Штаб се налази у сталном заседању, а екипе надлежних служби непрестано дежурају на терену.

Грађани се могу информисати о тренутној ситуацији и контактирати са дежурним службеницима Кризног штаба, на телефон 026/317-087.

Штаб ће, такође, информисати грађане о свакој промени на терену путем локалних медија.

ПРОГЛАШЕНА ВАНРЕДНА СИТУАЦИЈА НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА

Ванредна ситуације проглашена је ради мобилизације свих потребних ресурса за одбрану од поплавног таласа.

У овом тренутну поплавни талас непосредно не угрожава градско подручје. Штаб се налази у сталном заседању, а екипе надлежних служби непрестано дежурају на терену.

Грађани се могу информисати о тренутној ситуацији и контактирати са дежурним службеницима Кризног штаба, на телефон 026/317-087.

Штаб ће, такође, информисати грађане о свакој промени на терену путем локалних медија.

Маја 2014. године Србију су погодиле поплаве које су проузроковале штету процењену на милијарду и 532 милиона евра, у којима је живот изгубила 51 особа, од којих се 24 утопило. Поплавним таласом највише су погођене општине Обреновац, Свилајнац, Параћин и Крупањ, где су, осим поплаве, велике проблеме и штету причинила и клизишта. Смедеревска Паланка је такође била погођена поплавним таласом. Уследила је евакуација становништва из насељеног места које се налази тик уз реку. Тада је начињена велика штета на стамбенуим објектима у насељу као и на виталним обејтима. Грађани Паланке били су недељама без водоснабдевања.

Влада Републике Србије је 15. маја донела Одлуку о проглашењу ванредне ситуације због наступања елементарне непогоде – поплаве (на основу члана 32. става 3. Закона о ванредним ситуацијама, која је на територији читаве Републике била на снази до 23. маја. Према званичним информацијама Сектора за ванредне ситуације, службе које су реаговале у ванредној ситуацији, ватрогасци-спасиоци, полиција, Жандармерија, Специјална антитерористичка јединица , Противтерористичка јединица, Хеликоптерска јединица, Војска Србије, Црвени крст, Горска служба спасавања и друге снаге заштите и спасавања, извршиле су хитну евакуацију и спашавање 31.879 људи из погођених подручја. Само из Обреновца евакуисано је око 25.000 људи. Евакуисани су били смештени у колективним, прихватним центрима, али и код рођака и пријатеља2 . Иако елементарне непогоде погађају све категорије становништва, оне могу имати различите друштвене последице на мушкарце и жене, као и на осетљиве групе становништва, због разлика у степену рањивости и њихове социјалне искључености које битно утичу на њихову способност избегавања и санирања ризика. Родне улоге, друштвене норме и неравноправност између мушкараца и жена имају утицаја на изложеност ризику, перцепцију ризика, способност одговора на ризик и спашавање, као и различите психичке и физичке последице, али и на потенцијал за опоравак и обнову након елементарне непогоде.

Истраживање је показало да грађани нису били припремљени за ванредну ситуацију нити су имали информације о правилном поступању у ванредној ситуацији. Грађани са којима смо разговарали су једногласно изјавили да нису имали никакве информације о томе шта се дешава, шта их чека и шта могу да очекују.

Трошкови санације поплавом погођеног подручја око четири и по пута су већи од цене изградње ефикасног система заштите. После катастрофалних поплава 2014. године, које су између осталог показале да се деценијама није улагало у системе за одбрану, паралелно се граде и обнављају системи заштите, и јача организација цивилне заштите, мониторинг и благовремено реаговање, у циљу поредипређивања катастрофалних појава или смањивања штете.

Глибовачка преграда

Када је реч о Смедеревској Паланци, у периоду од 1999. до 2014. односно раздобљу између две велике поплаве, више захваљујући агилним појединцима, него тадашњој локалној самоуправи – значајно је унапређен ниво заштите на реци Кубршници. Тада је међутим дошло до тешко објашњивог пропуста. Никада, наиме, није завршена Глибовачка преграда, насип који спречава да висок водостај Кубршнице, у горњем току, продре у брањено подручје, најпре извориште Булине воде, а потом и у Карађорђево насеље. И управо на овом месту могло је да дође и до изливања и током великих атмосферских падавина, у јуну 2023.

Захваљујући брзој интервенцији команданта Општинског штаба за ванредне ситуације, Николе Вучена, невераоватно брзо набављена је пумпа велике снаге, која је успешно евакуисала воду из брањеног подручја, и спречила поплаву, иако су неко време били загађени бунари на Булиним водама, што је довело до мањих рестрикција у водоснабдевању.

Брига о Јасеници и Кубршници, водотоковима првог реда, у ингеренцији је Јавног предузећа „Срвијаводе“, а старање о току овох река поверено је „Водопривреди АД“ у Смедеревској Паланци. Међитим, црпне станице, дуж токова ових река, нису адекватно чуване, и све су опљачкане и девастиране. Тако више нема ниједне пумпе која би црпла воду из брањеног подручја. Да није било интервенције командантна штаба, последице би свакако биле значајне – не као 2014. и 1999. године, али би поједина домаћинства несумњиво била угрожена.

Општински штаб за ванредне ситуације је, уз помоћ стручно-оперативних тимова, убрзо после јунске ванредне ситуације пописао сва слаба места, са посебним нагласком на пропуст у Глибоивачкој прегради, и затражио од „Србијавода“ хитну санацију.

Крађа жабљих поклопаца

Иако је систем заштите од поплаве на Јасеници, у периоду после 2014. знатно подигнут, јер је Влада Србије енергично реаговала после поплаве и обезбедила средства за подизање нивоа заштите на многим кризним тачкама у Србији – у Смедеревској Паланци посебан проблем представља крађа такозваних „жабљих поклопаца“, односно „клапни“, које спречавају да се вода, која се из брањеног подручја одводи у ток река, приликом великог водостаја враћа, и угрожава насеља.

На подручју општине више пута замењено је више од стотину жабљих поклопаца. Последњи пут, стављани су пластични поклопци, који немају готово никакву тржишну вредност као отпадна сировина, за разлику од претходних, металних клапни. Ипак, и ови поклопци су украдени. Вода која би продирала путем цеви у брањено подручје, надирала би знатно спорије, него приликом линијског преливања насипа, али би свакако дошло до причињавања материјалне штете. И зато је важно подсећати наше суграђане да на овај начин угрожавају, најчешће, и сопствена домаћинства – а да је крађа „жабљих поклопаца“, као и свако друго оштећење система за одбрану од поплава – кривично дело, јер се угрожава општа сигурност грађана.

Здравствени центар Смедеревска Паланка, у сарадњи са локалном самоуправом, организује акцију под називом „ЗДРАВЉЕ СЕ НЕ ПОДРАЗУМЕВА, ЗДРАВЉЕ СЕ ЧУВА“ посвећену превентивним прегледима у селима општине Смедеревска Паланка , а коју спровести запослени из Здравственог центра.

У оквиру ове акције превентивних – скрининг прегледе обављају се општи интернистички преглед, одређивање комплетне крвне слике и Ц-реактивног протеина са тумачењем резултата, одређивање нивоа шећера у крви, ЕКГ преглед са анализом, мерење крвног притиска, физикални преглед, скрининг тестови у превенцији најчешћих малигнитета (код особа код којих постоји сумња на малигно обољење, биће узета крв на анализу адекватних тумор маркера) као и комплетан преглед офталмолога.

У исто време, Служба за поливалентну патронажу Дома здравља Смедеревска Паланка спроводиће у сеоским средина обуку за самопреглед дојке, те се посебно позивају заинтересоване жене да присуствују овој важној обуци која ће се, као и превентивни прегледи, вршити у селима наше општине.

За обављање наведених превентивних прегледа није потребна оверена здравствена књижица, односно није потребно да пацијенти имају здравствено осигурање. Они код којих постоји сумња на било коју болест, биће упућени на додатну дијагностику.

ТЕРМИНИ ПРЕВЕНТИВНИХ ПРЕГЛЕДА

Мраморац, 12. децембар 2023. године (уторак), 8-13 часова, у просторијама МЗ Мраморац.

Башин, 13. децембар 2023. године (среда), 8-13 часова, у просторијама МЗ Башин.

Кусадак, 14. децембар 2023. године (четвртак), 8-13 часова, у амбуланти дома здравља у Кусатку.

Церовац, 16. децембар 2023. године (субота), 8-13 часова, у амбуланти дома здравља у Церовцу.

Министарство пољопривреде расписало је трећи позив за пријаву на програм Конкурентне пољопривреде. Обезбеђује 50 одсто бесповратних средстава за инвестиције у унапређење пољопривредне производње. Преко њега је прошле године у Србији купљен сваки трећи нов трактор. Програм се спроводи са Светском банком.

Пројекат Конкурентна пољопривреда подразумева такозвани модел финансирања 50-40-10. То значи да половину инвестиције бесповратно обезбеђује држава, 40 одсто се финансира из кредита пословних банака, а 11 пословних банака учествује у овом пројекту Светске банке. Десет одсто средстава обезбеђује сам пољопривредник.

Иако многи мисле да је пројекат сличан као ИПАРД – није, јер тамо пољопривредници морају да исфинансирају цео пројекат, па тек након што им пројекат буде одобрен, новац им леже на рачун.

Овде, чим је пројекат одобрен, они добијају новац и могу да располажу њиме.

Право да добију средства имају агрегатори – предузетници, провредна друштва или земљорадничке задруге.

“То је наша прехрамбено-прерађивачка индустрија која врши откуп примарних пољопривредних производа, складишти, дорађује, прерађује и пласира на тржиште пољопривредних производа. Значи, то су наша мала, породична, прехрамбена газдинства која откупљују примарне пољопривредне производе у сврху даљег пласмана на тржиште пољопривредних производа”, каже координатор пројекта Милан Стевановић.

У овом трећем позиву су определили 750 милиона динара и подржаваће пројекте, односно бизнис планове, чија је инвестициона вредност до 400.000 евра, при чему они финансирају са 50 одсто бесповратних средстава, односно до 200.000 евра.

Истиче да, када је реч о каматним стопама код пословних банака, које обезбеђују 40 одсто финансирања, корисници програма имају слободу да сарађују са једном од 11 банака и да преговарају индивидуалне услове.

“То су најчешће вишегодишњи пољопривредни кредити са сниженим каматним стопама где они уз наше кофинансирање имају једну слободу и комотност да без икаквих проблема финансирају своју даљу пољопривредну производњу”, рекао је Стевановић додајући да се камате крећу од 4, 5 до 6 одсто, при чему је период отплате у просеку 6-7 година.

До сада су била два јавна позива и подржано је укупно 1.400 пољопривредника, односно њихових пројеката.

Извор: РТС

Државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе Ђорђе Дабић данас jе, председнику општине Николи Вучену, уручио
донацију Министарства у виду 20 лаптоп рачунара који ће бити распоређени по службама у општинској управи.

– Министарство спроводи пројекат ревитализације и дигитализације општинске администрације у свим општинама у Србији. Трудимо се да на овај начин обезбедимо службеницима општинских управа адекватне услове за рад. Средствима министарства у Паланци је оформљено Јединствено управно место у холу општине како бисмо осавременили рад општинских управа, а у циљу да свака општинска упрва у Србији буде , у правом смислу, сервис свих грађана. У наредном периоду министрство и општина Смедеревска Паланка радиће и на будућим капиталним пројектима, а који ће се савакако односити на унапређење живота и рада у овој општини. У протеклом периоду министасртво је финансирало реконструкцију кухиње у вртићу „Плави чуперак“ , а у току је један од највећих капиталних пројеката које министасртво финансира у општини Паланка, реконструкција главне улице, рекао је Дабић након састанка у кабинету председника општине.

Након састанка и уручења лаптоп рачунара, председник општине Никола Вучен и државни секретар Дабић обишли су завршне радове на реконструкцији доњег дела главне улице у граду.

-Министарство државне управе и локалне смаоуправе помаже нашу општину већ дуги низ година и то је министартво са којим имамо одличну сардању и комуникацију. Посета државног секретара Ђорђа Дабића и донација коју нам је данас уручио је још један доказ да држава брине подједнако о савкој локалној самоуправи у Србији. Морам да потсетим да је приликом посете нашој општини, министар Мартиновић обећао, а убрзо и обезбедио, средства за реконструкцију другог дела главне улице у граду. Радови су при крају и очекујемо министра на свечаном отварању. Овом приликом се захваљујем Министарству државне управе и локалне самоуправе, министру Мартиновићу као и нашем пријатељу, државном секретару у министарству Ђорђу Дабићу, на већ реализованим пројектима, а посебно на будућим који ће променити изглед нашег града, изјавио је Никола Вучен.