У ОШ „Олага Милошевић“ завршен је изазов „Трчим за школу“ у којем су сви учесници путем ТренинГо мобилне апликације бирали школе којима су донирали претрчане километре, и тако помогли да освоје вредне награде у виду спортске опреме и реквизита за унапређење наставе физичког васпитања.

Изазов је завршен 31. октобра 2022. у 17 часова, а учесници широм Србије показали су велико интересовање, па је укупно претрчано преко 100.638 километара.

Према подацима на сајту Европске недеља спорта, највише километара је сакупљено за Гимназију Смедерево која је освојила прво место са 28241.91 км. На другом месту је ОШ „Олга Милошевић” из Смедеревске Паланке са 22347.09 км, док је ТШ „Раде Металац” из Лесковца са 22094.22 км заузела треће место.

Прве три школе са највише сакупљених километара освојиће награде од стране Европске уније – спортску опрему и реквизите у вредности од 300.000 РСД за прво место, 200.000 РСД за друго место и 100.000 РСД за треће место.

ТренинГо изазов „Трчим за школу” организовали су Олимпијски комитет Србије, Министарство омладине и спорта, Савез за школски спорт Србије и ЕУ Делегација у Србији, уз помоћ програма Европске уније Еразмус Плус.

Општина Смедеревска Паланка у сарадњи са корејском фабриком Кјунгшин Кејбл , данас је у просторијама МЗ Азања организовала пријем грађана заинтересованих за посао. Азања је прва месна заједница коју су посетили представници фабрике како би омогућили грађанима разговор за посао.
Представници фабрике, на предлог локалне самоуправе, на овај начин биће на располагању и грађанима из сеоских средина.Ово је прва посета једној месној заједници, а у наредном периоду то ће постати пракса. Добра сарадња представника фабрике и локалне самоуправе се огледа и у последњој посети високе делегације Републике Кореје нашој земљи и Општини.

Сарадња између Србије и Кореје никада није била на овако високом нивоу као сада, а све захваљујући политици коју спроводи председник Србије Александар Вучић.

Председник општине Никола Вучен данас је примио  високу делегацију Републике Кореје коју је предводила прва потпредседница Народне скупштине КИМ Јонгђу. Састанку су, поред сарадника, присуствовали и народни посланици Републике Србије, Далибор Шћекић и Дарко Јовановић. На састанку су вођени разговору о унапређењу сарадње општине Смедеревска Паланка и Републике Кореје. На почетку састанка Вучен је упутио саучешће првој потпредседници Скупштине и народу Кореје због трагедије која се догодила у Сеулу. Вучен је рекао да је општина посвећена развоју индустрије и привреде, а посебно је истакао добру сарадњу са представницима фабрике Кјунгшин Кејбл, који су за веома кратко време саградили фабрику у Паланци.

Он је рекао да посебну заслугу имају председник државе, Александар Вучић, Влада Републике Србије, представници КОТРЕ као и Развојна агенција Србије.
Прва потпредседница Народне скупштине Републике Кореје, КИМ Јонгђу, рекла је да пре доласка у Смедеревску Паланку се састала са председником Вучићем који је изразио захвалност за долазак једне велике фабрике баш у општину Паланка и рекао да је и сам присуствовао свечаном отварању фабрике.
Висока делегација Републике Кореје, пре састанка са председником општине, обишла је фабрику Кјунгшин Кејбл. Првој потпредседници КИМ Јонгђу поднет је извештај о раду и упозната је са процесом производње у фабрици. Ким Јонгђу је изразила захвалност на гостопримству председнику општине и жаљење сто остаје кратко у посети.
На крају састанка председник Вучен је рекао да је један од циљева локалне самоуправе ширење сарадње са Републиком Корејом у области културе, и предложио отварање Српско-Корејског културног центра.

Председник општине је првој потпредседници поклонио јелек, део старе ношње, и чутурицу израђену од дрвета у знак сећања на Смедеревску Паланку и Србију.
У посети је био и Његова Екселенција амбасадор Републике Републике Кореје ЛИ Ђеунг.

Предшколска установа “Чика Јова Змај” данас је обележила 59 година рада и постојања. У спортској сали “Вук Караџић” одржана је, тим поводом, приредба коју су припремили васпитачи и малишани ове установе. Председник општине Никола Вучен уручио је кључеве новог возила директорки Гордани Јанојлић, које ће запосленима служити за превоз хране и опреме. Он је пожелео срећу у даљем раду и навио реконструкцију објеката ове образовне установе.

Ове године у вртиће је уписано око 1300 малишана, што је највећи број деце до сада. -Данас смо прославили 59 година ПУ”Чика Јова Змај” у Смедеревској Паланци. Највећа срећа и радост јесу наша деца. Ове године смањили смо цену вртића за 50% што је уједно и најмања цена за боравак детета у вртићу у нашем региону.
-Урадили смо много тога за наше најмлађе суграђане, али свакако то још увек није довољно, и зато ћемо у наредној години буџетом наше Општине определити највећи део средстава за реконструкцију, надоградњу и опремање објеката за наше наше малишане. Имамо преко 15 објеката и сви су већ одавно зрели за адаптацију. Ускоро ћемо изаћи у јавност и са планом за подстицај наталитета у нашој Општини. До сада је за свако прворођено дете Општина издвајала по 1000 еура у динарској противвредности. За следећу годину правимо највећи додатак и подстицајл за младе брачне парове као и подстицај да нам се рађа још више деце него што је то било до сада, рекао је Вучен.

Данас је ручено  34 уговора, за 11 послодаваца који запошљавају 13 лица и за 23 лица која су основала своје предузетничке радње. Уговори су додељени на основу јавних позива Општине Смедеревска Паланка и Националне службе за запошљавање, за шта су опредељена укупна финансијска средства у износу од 11.764.705,88 динара. На тај начин, кроз директну финасијску подршку послодавцима и незапосленим лицима, биће запослено 34 незапослених лица са евиденције смедеревске НСЗ. Уговоре је уручио председник општине Никола Вучен.

Општина Смедеревска Паланка први пут учествује у неком од програма Националне службе за запошљавање. У јануару ове године први пут је основан Локални савет за запошљавање. -Јако ми је драго што људи са пуно ентузијазма виде себе у сопственим пословима, а то је нешто што је најбитније за успех и могућност да се осамостале. Следеће године Општина планира да определи још већа средства, с обзиром на показано велико интересовање наших суграђана, рекао је председник општине.

Општина Смедеревска Паланка до пре неколико година бројала преко четири хиљаде незапослених лица на евиденцији завода за запошљавање. -Са поносом могу рећи да се тај број преполовио. Радили смо на отварању радних места, довођењу инвеститора и то се исплатило. Наравно да нисмо задовољни, циљ нам је да тај број буде још мањи. Ако упоредимо податке из августа прошле и ове године, број незапослених се смањио за око 20 одсто, истакао је Вучен.

Александра Богић у име Националне службе за запошљавање у Смедереву изразила је задовољство када је реч о сардањи са општином Смедеревска Паланка, с обзиром на то да је ово први пут да у овој локланој самоуправи реализован овакав заједнички пројекат. Она је истакла да је општина имала слуха за новим запошљавањима и да је пружила могућност својим суграђанима да лакше дођу до запослења. -Ова сардања ће се наставити и то ми је посебно драго, истакла је Богић.

За субвенције за запошљавање незапослених лица из категорије теже запошљивих издвојено је укупно 3.921.568,63 динара од којих је 2.000.000,00 издвојила Општина и 1.921.598,63 динара издвојила Национална служба за запошљавање. Опредељена средства ће омогућити да 17 лица са евиденције Националне службе-испоставе Смедеревска Паланка заснује радни однос.

Додељује се у једнократном износу од 200.000,00 динара, односно 240.000,00 динара за незапослене особе са инвалидитетом.

За субвенције за самозапошљавање издвојено је укупно 7.843.137,25 динара од којих је 4.000.000,00 издвојила Општина и 3.843.137,25 динара издвојила Национална служба за запошљавање. Опредељена средства ће омогућити да 26 незапослених лица са евиденције Националне службе- испоставе Смедеревска Паланкаоснују своје предузетничке радње.

Додељује се у једнократном износу од 300.000,00 динара, односно 330.000,00 динара за незапослене особе са инвалидитетом.

У издању Културног центра из Смедеревске Паланке, из штампе је изашла књига „Мизансцен у огледалу“, нашег суграђанина Владимира Ђурђевића. Књига садржи текстове о позоришту, а њен највећи део чине позоришне крике представа одиграних на сцени Градског позоришта, као и на сценама у Великој Плани и Смедереву, које су извеле аматерске трупе или професионални позоришни ансамбли.

Ауторов приказ базиран је на идеји ангажованог театра, па је посебан осврт посвећен релацији позоришта и политике.

Владимир Ђурђевић је током своје новинарске каријере највише пратио културне догађаје, о којима је извештавао икоје је анализирао и коментарисао у телевизијским емисијама „Облици“ , као у новинским чланцима и критикама.

Овом књигом је настављена већ плодна и богата издавачка делатност Културног центра, а недавн суиз штампе изашле инова књига Томе Митровића, и драме Слободана Ескића.

Књига „Мизансцен у огледалу“ биће ускоро представљена у Културном центру.

Некролози су неизбежно непримерени. Независно од намере, у њима се богатсво и ширина постојања, многозначност егзистенције, премеће у одређеност, пространства будућег у скучени простор перфекта, у анегдоте и згоде обликоване да стану под сводове памћења.

Много је боље оћутати, изван речи и представа, мимо покушаја да се ухвати и укроти оно што мора остати неизрециво.

Али, са овог света отишао је драги пријатељ, пријатељ над пријатељима, онај из „часа подневног“, како је говорио и њему и мени блиски песник и мислилац. У име тог часа, не сме се ћутати, и вреди поднети испразност сваке постхумне беседе.

Могу, додуше, да у детаље препричам дуге разговоре, о филму, књижевности, Богу и људима, мудрости овога и онога света; беседе вођене свих ових година, у различито време, на другачијим местима: ноћу, у мојој соби на периферији, у свитање, у мемљивом хотелу у Лесковцу, у подне, у возу који бесмислено стоји у тунелу на Макишу, испод велике зидне слике у његовој соби; последњих година –  телефоном, који је  уредно делио наш разговор на једносатне сегменте. Памтим бремените реченице његових прича, кафкијанско-ничеовску поетику Вујанкетових романа које сам читао у рукопису, препирке и полемике, његове стихове који су доводили у присуство мени далеке и невидљиве светове, упућивали у неслућене тајне бивствовања.

Располажем оним што сам о њега научио – о композицији слике, о „гами“, о „тихом оркану“ Пинк Флојда, ритму и замкама књижевних форми.

Измиче ми, међутим, непредвидивост дугих дијалога, беспоштедни хумор, који би се некоме можда чинио грубим – ширина осмеха, неочекивана топлина и бодрење, упути у разумевање песама, које је стварао са неслућеном лакоћом.

Нисам сигуран како да сада разумем „Болничке приче“, које је написао пре скоро четири деценије; у једној од њих, главни лик, у неком бирократском уреду, случајно открива да је забележен датум његове смрти, који се неминовно примиче – а он то прихвата неочекивано мирно.

Атавизам сећања увек долази пре него што се онај који памти и сам пресели иза границе, и постане лик који треба упамтити.

Остаје нам зато вера да, осим варљивог, бива и непревладиво космичко памћење. Негде далеко, у васељени, још се пишу Вујанкетови романи, и даље настају његове слике, тутње полемике и расправе.

Уверен сам, свакако, да свежину његових речи, способност да ненаметљиво утаба стазу, памте негдашњи младићи и девојке, које је уводио у забране фотографије, писања, у стилове и значења.

Искрено се надам да све оно што је овде остало тек цртеж започети, сигурно и постојано пребива на неком другом месту, и да, како то каже Јесењин, уречени растанак обећава нова виђења.

До тада, иза светлосних година, и даље гледамо Фелинијев „Амаркорд“, још увек несвесни горчине његовог назива.

Георг

У Народном музеју у Смедеревској Паланци у уторак, 16. августа, у 20 сати биће отворена изложба фотографија “Русија је најлепша земља”, у продукцији Руског географског друштва у Србији.

Након богатог културно-уметничког програма, присутнима ће се обратити директор Руског географског друштва у Србији, проф. др Мирољуб Милинчић, председник Општине, Никола Вучен и директор Музеја, Стеван Мартиновић.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја Владе Републике Србије саопштило је данас да ће завршни испит у августовском року бити реализован 17., 18. и 19. августа, у складу са Календаром активности за спровођење завршног испита на крају основног образовања и васпитања за школску 2021/2022. годину и пријемног испита и уписа ученика у средњу школу за школску 2022/2023. годину.

Завршни испит у августовском року полажу само они ученици осмог разреда који из различитих објективних разлога нису приступили полагању у јунском року.

Коначни резултати завршног испита ће бити познати 22. августа, док се упис ученика у средње школе у трећем уписном кругу врши непосредно у школи, у петак и суботу, 26. и 27. августа.

Школе у којима се остварује програм основног образовања одраслих (ФООО), завршни испит у августовском року организују 18. августа, полагањем једног теста.

У августовском року планирано је да полаже 766 ученика и полазника, од тога 727 ће полагати тест/ове на српском језику, десет на албанском, 12 на босанском, 13 на мађарском и четири на румунском језику.