Author Archive: Valentina Senić

ВАУЧЕР ОД 120.000 ДИНАРА И ПАКЕТ БЕБИ ОПРЕМЕ ЗА ПРВОРОЂЕНУ БЕБУ У 2023. ГОДИНИ

Posted on by
Заменица председника општине Ђурђина Младеновић и председница Скупштине Радмила Радисављевић данас су, у име локалне самоуправе, уручиле ваучер у износу од 120.000 динара И поклон пакет беби опреме мами Вишњи која је на свет донела дечака Вука, прву бебу рођену у 2023. години у општини Смедеревска Паланка. Уназад две године општина додељује 120.000 динара за прву рођену бебу у новој години.
Одликом од 2021. године, свако прво рођено дете у породици такође добија по 120.000 динара. Како је Вук прво дете у породици, од општине добиће и једнократну помоћ у том износу.
-Наш највећи изазов је да обезбедимо најбоље услове за одрастање наше деце и да у томе будемо посвећени свих 365 дана у години. Ова једнократна помоћ сигурно није довољно за обезбеђивање целоклпне опреме за бебу, али ће свако значити родитељима у првим данима. Оно што нам показују подаци матичне службе је да оваква одлука већ даје резултате и из године у годину, на нашу срећу, рађа се све више беба у нашој општини, рекла је заменица председника општине.
Вишња Богићевић захвалила је општини на вредним поклоним и рекла да ће део новца издвојити за куповину опреме за паланачко породилиште и куповину хране за напуштене псе.
Директор ОБ “Стефан Високи” др Никола Ристић истакао је да је претходне, 2022. године у паланачком породилишту рођено 486 беба што за 15 беба више него 2021. године. –Надамо се да ћемо ове године прећи број од 500. Услови рада у нашој болници су много бољи него раније, добро смо опремљени. Имамо младе и стручне гинекологе као и савремену опрему. Зато рачунамо да нам се број породиља повећа, а самим тим и број рођених беба, изјавио је др Ристић.
На крају посете Ђурђина Младеновић је пожелела Вишњи Богићевић и свима онима који током ове године постају родитељи да у томе уживају, а да ће општина и држава покушати да им помогну на све могуће начине.

МИШЉЕЊЕ СОЦИЛОГА – Основни разлог због кога се породице у Србији не одлучују  да имају више деце

Posted on by

Посматрано са социолошког аспекта, основни разлог због кога се породице у Србији не одлучују  да имају више деце почива, пре свега у осежају социјлане несигурности. То није неуобичајено за такозвана транзицииона друштва.

Економска транзиција, чија је последица не само осиромашење одређеног броја људи – које уобичајено прати почетак реформи, него и неизвеснот када је реч о сталности радног односа, јер се сада све препуштено такозваној тржишној регулативи, битно утиче на одлуку младих људи да имају велике породице.

Економски фактор свакакоиније једини. Заиузетост родитеља, а многи морају да обављају више од једног посла, за последицу има немогућност да се посвете деци и уживају у родитељству, што се, како показује статистика, такође негативно одржава на одлуку да се има више деце.

Наведено становиште захтева да сам појам транзиције буде валјано елабориран, како би јасно биле назначене поседице по расположење парова за повећану стопу наталитета.

Упоредо са својинском трансформациојом у Србији се приступило убрзаној либерализацији економије, системској трансформацији ка такозваном слободном тржишту. Реч је о “шок-терапији”, одноно наглом гашењу регулаторних функција државе. Овај процес подстакнут је директним условљавањем Међународног монетарог фонда, који заговара и наредне непопуларне кораке, натурајући такозвану профитну оријентацију, према неолибералном моделу:

Долази до раскида између економског и друштвеног и до затварања у скучени, кратковиди економизам (ММФ визије света); то доводи до кризе поверења у “јавно добро” и социјалну правду уништавајући појам колективне одговорности (у несрећи на раду, у болести, у биједи), те се окривљује појединац као једино одговоран за своју несрећу. По мишљењу Боурдијеа то је економска теорија која се заснива на чисто “економској лолгици” која почива на конкуренцији и доноси ефикасност, насупрот “друштвеној логици” која је подређена правилима праведности. Подстицањем приватних интереса и повлачењем државе из извесних сектора друштвеног живота, који су били њена дужност, таква теорија не процјењује колико кошта једна политика са становишта “социјалне цене”, јер се укидају “колективни репери” и солидарност када се врши генерална приватизација јавних служби (односно, индивидуализује се све, производња као и правда).

Вера Вратуша, у својој обимној студији о транзицији, користећи доступне податке, настоји да покаже како је привредна транзиција некадашњих социјалистичких земаља била потпомогнута споља. Kада је реч о СФРЈ, а потом земљама које су њени правни наследници, на делу су биле и економске мере, односно специфична тактика кредитног задуживања и наметање тешкоћа у отплати дугова, који су условили унутрашњу нестабилност и омогућили промену режима, који се извесно време опирао десуверенизацији коју је наметало укључивање у светски систем капиталистичке привреде.

Независно од тога да ли се економска транзиција у Србији може свести на дђеловање међународних фактора, сходно интересу несметаног протока капитала, односно својеврсној експолатацији јефтине радне снаге и природних богатстава, не може се пренебрегнути “тржишни интерес” у процесу транзиције друштва у овим пост социјалистичким републикама.

С друге стране, треба имати у виду како су главни заговорници убрзаних друштвених реформи деведесетих година били углавном представници високо-образованих или ситно-буржоаских слојева, а не припадници радника или ситних пољопривредних произвођача, мада не треба губити из вида да су коначни пад Милошевићевог режима значајно потпомогли управо радници. Исто тако, не треба занемарити да су демонстранти на улицама, 5. октобра 2000. године били превасходно жељни економског бољитка, односно да су им биле стране стратегије транзиције, због којих ће многи од њих наредних година бити у зантно тежем материјланом статусу.

Упркос томе што многи аутори, од којих смо неке напред цитирали, транзицију посматрају као знатно комплекснији процес, који се не може свести на економску трасформацију са социјализма у капитализам – уколико глобализам посматрамо као етапу капитализма, не можемо а да у тразиционим процесима не препознамо увођење неолибералних начела због којих долази до слабљења функција државе и одустајања од многих социјалних интервенција и удовољавању интресима капитала. Домаћи либерални теретичари транзиције истицали су потребу брзе либерализације тржишта, потпуно усвајајући идеју о примату ефикасности у односу на добробит и благостање грађана.

Тако Даница Поповић, професор Економског факултеа у Београду, у тексту „Привредна активност и макроекономска политика у Србији“, из 2005. године, однос ефинаскости и благостања интерпретира корелацијом између ригидног радног законодавства и отварања нових радних мјеста. Према професорки Поповић нова радна мјеста ће бити отоврена тек када радно законодавство олакша отпуштање постојећих радника. То значи да ће се до посла долазити лакше под претпоставком још лакшег отпуштања, које не подразумијева мере социјалне заштите запосленог на терет послодавца, какве је предвиђало радно законодавство у првим годинама XXИ вијека у Србији:

У целини, пажња се поклања очувању постојећих радних места, а не стварању нових могућности за запошљавање (…) Иницирање реструктуирања и приватизације стога се одвија темпом који намећу међународне финансијске институције, посебно ММФ, који преостали отпис дуга Париском клубу поверилаца од око 750 милиона долара условљава управо убрзањем структурних реформи и смањењм удела јавне потрошње у бруто домаћем производу.

Овај пороцес либерализације тржишта, уствари, на дуже стазе треба да доведе до пада цена домаћих прозводних погона, што ће олакшати њихово преузимање, односно уплив транснационланог капитала.

Постојеће друштвене промене, накоје је овде сасвим овлаш указано, представљају битан социолошки фактор за одустајање од формирања великих породица, односно пордица са већим бројем деце.

У том смислу, повежање наталитета зависи превасходно од побољшања економнских услова. Упоредо са падом регулације, међутим, на делу алтернативне подстицајне мере, како државе у целини, такои локланих самоуправа, које су, међутиом, недовољно познате потенцијланим корисницима, и зато треба радити на њиховој популаризацији.

 

Борис Радука,

дипломирани социолог

 

 

НАГРАЂЕНИ НАЈБОЉИ СТУДЕНТИ И ЂАЦИ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ – 6 МИЛИОНА ДИНАРА ЗА ПРЕКО 600 НАГРАДА

Posted on by
У Великој сали Општине уручено преко 600 решења ученицима, студентима-младим талентима, знатно више него у претходне четири године. Ове године локална самоуправа издвојила је укупно шест милиона динара за ову намену.
У препуној Сали општине, председник Никола Вучен поздравио је присутне ђаке и студент рекавши да Смедеревска Паланка има чиме да се похвали нарочито на пољу образовања.- Наша Паланка је изнедрила многе познате лекаре, писце, књижевнике, историчаре, научнике , а ви сте ту да тај тренд следите. Ми смо ми ту да стварамо услове за биљи живот свих наших суграђана, улажемо у привреду, индустрију, инфраструктуру, образовање и културу. Уверен сам да је Србија постала пожељно место за рад врхунских стручњака, рекао је Вучен обраћајући се присутнима.
Ове године награђено је око 600 ученика и студената. Основци ће из општинског буџета на име награде добити по 6.000 динара, средњошколци по 8.000, док ће студентима прве године факултета бити исплаћено по 10.000 динара. За старије студент предвиђено је по 15.000 динара, а за мастер студенте по 25.000. Струденте докторских студија предсдник ће угостити у свом кабинету, а као награду за остварене резултет и успехе добиће по 50.000 динара.
-Честитам вам на свим успесима које сте ове године остварили. Честитам и вашим родитељима, који имају због чега да буду поносни на вас, рекао је Вучен на крају обраћања.

ОПШТИНА ОБЕЗБЕДИЛА НОВОГОДИШЊЕ ПАКЕТИЋЕ ЗА МАЛИШАНЕ У ПУ „ЧИКА ЈОВА ЗМАЈ“

Posted on by
Председник општине, Никола Вучен  присуствовао је додели новогодишњих пакетића у вртићу „Ташмајдан“. Локална самоуправа је другу годину за редом определила средства за куповину новогодишњих пакетића за сву децу која бораве у вртићима ПУ „Чика Јова Змај“ на територији општине Смедеревска Паланка. Ове године обезбеђено је 1300 пакетића. Вучен је рекао да захваљујући одговорним пословањем, великим залагањем и бригом за најмлађе, и ове године су издвојена значајна средства за школе, вртиће, поклон уџбенике за предшколце и прваке као и награде за ученике и студенте.
– Ове године комплетно смо реновирали вртић „Лептирић“ који је био оштећен у пожару . Радови су у потпуности завршени и планирамо свечано отварање у четвртак 29. децембра. У наредној години планирамо адаптацију још два до три вртића и то ће нам бити приоритет. План нам је да у наредне три године реновирамо све објекте предшколске установе на подручју општине. На тај начин нашој деци ћемо обезбедити још боље услове за боравак у вртићима, где поред игре и дружења са вршњацима стичу и нова знања, рекао је председник општине.
Малишане у вртићу „Ташмајдан“ обрадовао је Деда Мраз. Поред новогодишњих пакетића свако дете од локалне самоуправе добиће календар и велику фотографију са Деда Мразом.
У име општинског руководства, председник општине је малишанима, васпитачима и родитељима пожелео срећну и безбрижну Нову годину, много радости, здравља и успеха.

УРУЧЕНИ СЕРТИФИКАТИ МЛАДИМ ВАРИОЦИМА У ОКВИРУ ПРОЈЕКТА „ЗАВАРИВАЊЕМ ДО СИГУРНОГ ПОСЛА И БУДУЋНОСТИ ЗА МЛАДЕ“

Posted on by
У организацији Удружења грађана „Шанса“ а у сарадњи са Институтом „Гоша“ из Смедеревске Паланке, додељени су сертификати полазницима који су успешно завршили процес обуке за заваривање.
Завршна конференција у оквиру Пројекта „Заваривањем до сигурног посла и будућности за младе“ одржана је у холу општине. Пројекат је спроведен по Јавном конкурсу за стимулисање различитих облика запошљавања, самозапошљавања и предузетништва младих, а који финансира Министарство туризма и омладине.
Сертификате су доделиле помоћнице Министра туризма и омладине Снежане Жугић и заменица председника општиен Ђурђина Младеновић. Завршној конференцији је присуствовао и генерални директор Института „Гоша“ Мирко Личин. У име домаћина присутне госте је поздравила Ђурђина Младеновић, заменица председника општине Смедеревска Паланка која је измеђи осталог рекла: – Овај пројекат се спроводи захваљујући Министасртву туризма и омладине, које је препознало потребе младих за запошљавањем и стручним усавршавањем. Заваривачи су веома тражени на тржишту рада, а ова обука је пут ка запослењу. Од 40 полазника колико је завршило обуку многи од њих су засновали радни однос, а то заправо и јесте циљ овог пројекта. Ово је још један показатељ да Влада Републике Србије подржава запошљавање младих и подстиче њихово боље позиционирање на тржиштурада.
Општина Смедеревска Паланка ће и убудуће пружати подршку оваквим и сличним пројектима који за циљ имају унапређење положаја младих, њихово оснаживање и напредовање на личном и професионалном плану.
Циљ пројекта јесте унапређење вештина запошљивости младих из осетљивих група и њихово боље позиционирање на тржишту рада. Пројектне активности пружиле су помоћ и подршку младима да стекну практично искуство и тиме унапреде своје компетенце и повећају могућност за запошљавање у индустрији у којој постоје потребе за радном снагом. Реализоване су обуке у две групе од по 20 кандидата у просторијама Института Гоша д.о.о. у Смедеревској Паланци.

ИЗБЕГЛА И ПРОГНАНА ЛИЦА ИЗ БиХ И ХРВАТСКЕ КОЈА ЖИВЕ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ ПОСТАЛИ СУ ВЛАСНИЦИ СТАНОВА ОДМАХ НАКОН ПОТПИСИВАЊА УГОВОРА

Posted on by
Председник општине Никола Вучен у свом кабинету данас је организовао пријем за бивше избеглице из Босне и Херцеговине и Хрватске који су стекли право на oткуп стамбених јединица у Смедеревској Паланци, а које су добили у оквиру Регионалног стамбеног пројекта. Корисницима је кључеве станова уручио министар у Влади Србије Никола Селаковић, 28. децембра прошле године, а јуче су корисници потписали уговоре са Општином о закупу.
Општина Смедеревска Паланка је прва општина у Србији која је након потписивања уговора власништво пренела на кориснике станова, иако је могућност периода отплате стамбених јединица до 25 година. Велику захвалност Вучен је упутио министру Селаковићу на помоћи и подршци око реализације овог великог пројекта, као и несебичној помоћи на развоју и напретку општине.
У току је израда решења о забрани отуђења стамбених јединица, које ради Комесаријат за избеглице и миграције.
Општина Паланка је једна од општина које у оквиру Регионалног стамбеног пројекта имала потребе за све компоненете укуључујући монтажне куће, сеоска домаћинства и пакете грађевинског материјала као и изградњу стамбене зграде.
Председник општине, Никола Вучен рекао је да је ово рањива група људи која је у рату изгубила све што је имала, и да су своје уточиште у том тренутку нашли у нашој општини. – Хвала овим дивним људима који су имали стрпљења да сачекају да решимо све што је законом прописано и да они коначно добију свој кров над главом. Данас смо закључили да једни без других не можемо. Повод за данашњи сусрет је био да се на крају једног успешног и великог посла поново окупимо и да им кажемо да их општина неће заборавити ни сада када су стамбено обезбеђени, већ да смо им на располагању као и за све грађане наше општине.
Миодраг Чабраја избегао је са Кордуна и 1995. године доселио се у Смедеревску Паланку. До данас је остао ту да живи, а посебно је срећан јер је коначно, у педесетој години живота, постао власник некретнине. –Хвала председнику на пријему, и лепо је што смо се окупили да ставимо тачку на један велики посао који нам је свима донео добро. У овом великом послу наравно да је било и проблема, на срећу техничке природе, али све је сада завршено и велику захвалност упућујем председнику Николи Вучену, поверенику за избеглице и миграције Силвани Владимировој Тодоровић, комесаријату и општини.
Видно узбуђен Бранко Књегињић захвалио је свима који су учествовали у овом пројекту. Он је у целости откупио стан и како је рекао срећан је што старост може да дочека у свом стану у Смедеревској Паланци.
Игор Алексић избегао је из Босне и Херцеговине 1995. године и дом је нашао у Смедеревској Паланци. – Захваљујем се председнику Србије Александру Вучићу и његовом тиму, председници Владе Србије Ани Брнабић као и председнику општине Николи Вучену због изузетне клаузуле која није нигде примењена ни у једном пројекту колективних центара, а то је да смо одмах постали власници станова. Веома сам задовољан и велико хвала, истакао је Алексић.
Вучен је данас корисницима уручио поклон ваучере за куповину кућних апарата и пожелео срећне предстојеће празнике.

НАЛЕД ПРЕДСТАВИО ПРЕМИЈЕРКИ БРНАБИЋ МЕРЕ ЗА БРЖИ ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ

Posted on by
Премијерку и министре у улози домаћина дочекао је члан Управног одбора НАЛЕД-а и председник општине Смедеревска Паланка Никола Вучен.
Чланови НАЛЕД-а представили су данас премијерки Ани Брнабић и министрима Владе Србије предлоге 35 мера за унапређење услова пословања, које сматрају приоритетним за убрзање економског раста, развој привреде и привлачење инвестиција, већу ефикасност јавне управе, отварање радних места и бољи стандард грађана.
Премијерку и министре у улози домаћина дочекао је члан Управног одбора НАЛЕД-а и председник општине Смедеревска Паланка Никола Вучен.
Представници НАЛЕД-ових шест савеза и БФЦ клуба градова и општина, посебно су истакли да би у мандату нове Владе требало спровести дигитализацију процедура у здравству у циљу лакшег приступа грађана здравственој заштити, олакшати приступ и другим јавним услугама креирањем мобилне апликације еУправа и једноставнијом процедуром пријаве на портале институција.
Развојем примарне селекције потребно је и грађанима омогућити да раздвајају посебне врсте отпада у домаћинствима. Такође, пољопривредницима би требало обезбедити ефикасније добијање подстицаја успостављањем еАграра, донети нови програм за сузбијање сиве економије, завршити процес легализације и решити друга отворена питања у области имовине, што би градовима и општинама олакшало привлачење улагања.
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић истакла је да многе реформе, које су спроведене и које су у току, не би биле успешне без помоћи подршке и иницијативе НАЛЕД-а.

БУЏЕТ ОПШТИНЕ СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА ЗА 2023. ГОДИНУ УСВОЈЕН НА СЕДНИЦИ СКУПШТИНЕ

Posted on by
Буџет општине Смедеревска Паланка за 2023. годину усвојен на седници Скупштине општине. Укупни буџетски приходи и примања у 2023. години Одлуком буџета износе 1.723.041.993 динара. Буџет за наредну годину, према речима председника општине Николе Вучена биће развојни, а средва су у највећој мери опредељена за путну инфраструктуру, капиталне инвестиције, образовање, пољопривреду, екологију, спорт, социјалну заштиту и програме самозапошљавања.
На седници је усвојен кадровски план Општинске управе, програм уређивања грађевинског земљишта, изградње и одржавања комуналне инфраструктуре за 2023. годину, као и одлука о приступању Општине у чланство удружења „Покрет три плус“ из Чачка. Поред осталог одборници су дали сагласност на програме пословања јавних предузећа и установа за наредну годину, а једногласно је усвојен извештај Анкетног одбора о пословању ЈКП „Паланка 2020“.

МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ ОДОБРИЛО СРЕДСТВА ЗА НАСТАВАК РАДОВА НА ЗГРАДИ КУД-а ГОША

Posted on by
Министасртво културе Владе Републике Србије одобрило је додатна 2 милиона динара за завршене радова на изградњи нове зграде Културно уметничког друштва „Гоша“. Захваљујући подршци локалне самоуправе и председника општине Смедеревска Паланка Николе Вучена, Министарство културе је препознало значај овог пријекта који је заснована у великој мери на обезбеђивању услова за правилан развој, васпитање и образовање младих гедерација.
-Захваљујући потпредседници Владе Републике Србије и министарки, Маји Гојковић која је препознала значај овог пројекта и великој подршци председника општине, Николе Вучена, КУД „Гоша“ је добило тражена средтва за завршетак радова на просторијама. Основни циљ Друштва је да се кроз песму, игру и дружење измашта лепши и прихватљивији свет, свет по мери човека и његових духовних потреба, рекао је Владимир Арсић, члан акционог тима за изградњу инфраструктуре КУД-а Гоша.
Културно уметничко друштво „Гоша“ из Смедеревске Паланке од свог оснивања, 1977. године користило је просторије које су биле у власништву „Гоша Дибут“. Након приватизације, ове Гошине целине, остали су без простора за рад. На иницијативу управе КУД-а и локалне самоуправе, изградња новог објекта започета је 2006. године средствима Националног инвестициооног плана у износу од 2.000.000 динара, средствима локалне самоуправе у износу од 2.000.000 и донацијама од 500.000 динара. Министарство културе у августу прошле године одобрило је око 1.400.000 динара, а ове године још додатна 2 милиона динара за завршне радове.
Ова средства су утрошена за изградњу објекта и уређење унутрашњости. У протеклом периоду урађени су санитарни чворови, подови, кухиња, сала са тренажним огледалима. економат и пријемна просторија.

У ШКОЛИ У АЗАЊИ ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ЖАРКА ТАЛИЈАНА “ШКОЛСТВО У АЗАЊИ”

Posted on by
У ОШ „Радомир Лазић“ у Азањи oдржана је промоција књиге „Школство у Азањи“ аутора Жарка Талијана, матичара у пензији.
О књизи су говорили председник општине Никола Вучен, директор издавачке куће „Прометеј“, Зоран Колунџија, књижевник и новинар Драгутин Паунић, бивши ученик основне школе у Азањи, Никола Лазић, др Мирослав Талијан и сам аутор књиге.
У књизи Жарка Талијана, забележено је све о школству у Азањи, Влашком Долу, Вином Долу и Грчцу као и о издвојеним одељењима у засеоцима. Сачињена је од аутентичних људских особина, занимљивих прича и фотографија које комплетно описују школство у овом селу и околини као и живот у једном Српском селу кроз векове. Ова темељна књига Жарка Талијана, где је доследно користио архивске и библиографске податке, је веома важан део културе нашег краја а и културе Републике Србије. Жарко је на овај начин школство у Азањи и живот једног села спасио од заборава.