Извођењу опере „Чаробна фрула“, Волфганга Амадеуса Моцарта, завршне вечери првог Културног лета у Смедеревској Паланци, претходила је пригодна церемонија затварања. Захваљујући на помоћи Кабинету за културу Председника Ребублике у организацији ове манифестације, председник општине, Никола Вучен, истакао је да Културно лето представља наставак пројекта ревитализације културе у Смедеревској Паланци, које је започето реновирањем и обновом објеката културних институција, Музеја, Историјског архива, Библиотеке и Културног центра. Истовремено, ова манифестација, рекао је председник општине, представља значајан сегмент програма децентрализације културе, који спорводи Влада Републике Србије. Завршници Манифестације Културно лето присуствовали су и бројни гости, Његова екселенција амбасадор Републике Кореје Ђеунг Ли, народни посланици, свештенство, директори јавних установа, председници и представници градова и општина, предузетници и грађани.

Председник општине Никола Вучен на церемонији затварања манифестације уручио је захвалнице Дејану Савићу саветнику председника Републике Србије за унапређење културе и рада на децентрализацији културних догађаја и покретању првог Културног лета у Смедеревској Паланци и Драгану Исаиловићу за допринос у организацији манифестације. Такође је уручио донације Установи Културни центар, ПУ „Чика Јова Змај“ и Установи Дневни боравак „Пуж“.

Народно позориште из Ниша и Нишки симфонијски оркестар, под диригентском палицом Зорана Станисављевића, извели су скраћену, једносатну верзију Моцартове „Чаробне фруле“, вешто и сигурно. Иако изведена на отвореном простору, „Чаробна фрула“ је звучала аутентично, а публика је била у прилици да се дивни соло деоницама и оперским дијалозима младих и талентованих уметница и уметника. Био је то по много чему врхунски музички догађај, а осим солиста посебно треба похвалити Нишки симфонијски оркестар, који је дословно био беспрекоран.

Превођење скоро тросатне опере у једночасовну верзију, редитељски је изведено са доста маште, тако да она садржи најпознатије арије „Чаробне фруле“. У том смислу, овде није реч о пуком скраћењу, него о адаптацији, коју је редитељ Иван Вуковић спровео пратећи, али и надграђујући наративну нит изворног либрета Емануела Шиканедера, из 1791. године.

Паланачка публика је оперу пратила са невероватном пажњом, било је аплауза и на отовреној сцени, а амсамбл из Ниша је на крају награђен овацијама, па су протагонисти неколико пута изашли да се поклоне пред публиком. Културно лето 2023. завршено је песмом „Ово је Србија“, коју је извео хор Студентског културног центра из Ниша, чији су чланови било и у улози протагониста опере. Током последњих тактова ове песме, започео је ватромет, као завршни чин свечаног затварање прве манифестациоје овог типа у Смедеревској Паланци.
В.

Посета Пјера Кошара, амбасадора Француске у Србији, и Арно Гујона, директора Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова, општини Смедеревска Паланка, мотивисана је обостраном жељом да односи, посебно града Гренобла и Паланке, буду обновљени и продубљени, на економском и културном плану. Пре 97 година, након посете градоначелника Пола Мистрала Смедеревској Паланци, у саставу делегације која је боравила у Србији, Гренобл и Паланка развијали су истински братске односе, успостављајући сарадњу, од економије до културе, а последња посета делегације Смедеревске Паланке овом француском граду била је 1974. године.

Током Великог рата, у Паланци је била стационирана ескадрила МС 99, која је вршила борбене задатке на страни Антанте, а сећања пилота и других француских бораца на Смедеревску Паланку забележена су и у мемоарској белетристици.

Амбасадор Кошар, господин Гујон, и домаћин, председник општине Смедеревска Паланка, Никола Вучен, положили су венце и поклонили се сенима бораца француске ексадриле, код спомен обележја у парку, а затим је Пјер Кошар открио спомен плочу, у Француској улици, која је добила то име после посете делагиције ове земље Паланци, 1926. године.

Централни догађај посете амбасадора Француске било је отварање изложбе, „Музика пријатељевих корака“, у паланачком Народном музеју. Ова изложба, чији је утор Петар Декић, уз обиље историографског материјала, говорећи о посети делегације Франуске Србији, о пријему чланова ове делегације у Паланци, давању имена улицама – Француске у Паланци, и Паланачке у Греноблу, које та имена носе и данас – приповеда о пријатељству, које и у наше време има једнако наративно значење.

На овај историјски контекст подсетио је председник општине Смедеревска Паланка, Никола Вучен, нагласивши да су Французе пре 97 година паланчани одушевљено дочекали – и да је на железничку станицу похрлио сав сеоски и градски живаљ:

– Мислим да је Смедеревска Паланка јединствен пример, не само у нашој земљи, него и у региону, да један овако мали град у срцу Шумадије, негује овако искрено сећање на једно велико пријатељство два народа, рекао је Вучен, додајући да је посета амбасадора Кошара и господина Гујона, великог пријатеља Србије, најава јачања билатералних веза француског и српског града, и да ће ускоро уследити међусобне посете делегација Паланке и Гренобла.

Арно Гујон, иначе рођен управо у Греноблу, обраћајући се присутнима на течном српском језику, подсетио је на говор господина Мистрала, током посете Паланци:

– У говору пре 97 година, господин Мистрал упоредио је улогу Шумадије у Првом српском устанку, са улогом Гренобла и Лиона у Француској револуцији. Људи су га носили на рукама, узвикујући „живела Француска“ и „живела Србија“ – рекао је Гујон, додавши да је његов труд већ годинама усмерен на продубљивање веза између Француске и Србије: – Данас ми је срце пуно, зато што видим да то пријатељство није само ствар прошлости, већ и садашњости и будућности, додао је Гујон, и нагласио да су разговори председника општине Вучена и амбасадора Кошара, најавили пројекте економске природе.

– Нисам нимало изненађен срдачним и топлим дочеком, с бзиром да сам већ читао мемоаре једног од чланова ексадриле који је био стациониран у Паланци током Првог светског рата – рекао је амбасадор Кошар, и изразио захвалност општинском руководству и становницима Смедеревске Паланке, на неговању сећања на пријатељство Француске и Србије.

– То је оно што нас мотивише да развијамо наше односе у свим областима, политичким, економским, у културним, у Смедеревској Паланци, која представља једно од чворишта тих односа пријатељства, рекао је Кошар, и обећао помоћ у у даљем развоју пријатељских односа Паланке и Гренобла.

У пратњи директора музеја, др Стевана Мартиновића, амбасадор Кошар и господин Гујон, са пажњом су обишли поставку у Народном музеју, а на самом крају посете, гости су се провозали у рестауираном француском камиону из Великог рата, улицама Смедеревске Паланке.

Посета француског амбасадора и отварање изложбе, уклопљени су у овогодишње Културно лето у Смедеревској Паланци, манифестацију која се одржава уз помоћ Кабинета председника репубике, а која је привукла велику пажњу, разноврсним и квалитетним програмом.

Општина Смедеревска Паланка и ове године добила је средства за суфинансирање програма енергетске санације стамбених зграда, породичних кућа и станова у оквиру Националног програма енергетске санације. Министарство за енергетику нашој општини определило је 10 милиона динара, 50 процената од укупног износа колико је предвиђено за унапређење енергетске ефикасности у овој години на нивоу општине.
Локална самоуправа је из општинског буџета определила још 10 милиона динара за енергетску санацију. Потписивање уговора заказано је за 20. јул 2023. годину у Палати Србија. Након тога приступиће се реализацији програма, најпре расписивањем Јавног позива за извођаче радова, а касније и за грађанство.
Овим конкурсом обухватићемо све мере енергетске ефикасности као и прошле године што подразумева фасаде, замену столарије, грејање, замену котлова, уградњу соларних панела и још много мера што ће нашим суграђанима омогућити уштеду енергије и новца. У последње три године за ову намену општина Смедеревска Паланка издвојила је преко 60 милиона динара.

Још увек под утиском дуодраме Плућа, одигране прошлог петка, паланачка публика је, у склопу Културног лета, била у прилици да види још једно изузетно остварење, Ноћ богова Мира Гаврана, у режији младог редитеља Марка Манојловића, и извођењу три барда домаћег глумишта – Војина Ћетковића, Дејана Луткића и Небојше Илића.

Радња представе смештена је у квазиисторијски контекст. Прослављајући десетогодишњицу пријатељства, краљ Луј XIV, познат и под именом Краљ Сунце, дворска луда, и писац, Жан Баптист Молијер, током пијанке, водећи сваковрсне разговоре, на крају доспевају у ситуацију у којој домаћин гозбе, краљ, од својих гостију захтева да пред њим изведу комичну фарсу у којој се исмева само краљевско величанство, коју су већ изводили иза леђа свога владара.

Напомињући у дидаскалијама да Ноћ богова није историјска драма, Гавран потцртава онај још код Аристотела учињен увид – да се у рефлексији неког догађаја види више него у његовој пукој историографској (ре)контрукцији. Луј XIV, његова дворска луда, и писац Молијер, у том су смислу више од историјских личности, јер персонификују односе моћи, чија је полиморфност ближа савременом свету, него периоду у који је радња постављена.

Гавранов драматуршки поступак, примењен у више његових представа, подразумева двоструку рефлексију. Најпре, ту је сучељавање стварности и њеног приказивања, путем представе у представи; извођење фарсе о Краљу Сунце је представљање његове владавине у „кривом огледалу“. Са друге стране, суочавање гледалаца са овом двојном перспективом представља други рефлексивни слој, који је током стварања текста подразумеван. Елементи комедије имају функцију одражавања, која историјске догађаје и историјске ликове (који доминирају у многим Гаврановим драмама) треба да представи у универзалнијем светлу од аутентичних просторних и временских координата.

Несумњива моћ владара суочена је, тако, са интелектуалном снагом рефлексије, односно привидном нерационалношћу исмевања, а као поприште моћи овде се испоставља и пријатељство тројице људи, различитог друштвеног статуса.

У том смислу, могу се поставити питања: да ли љубав и пријатељство могу да се одрже сред сталешких (класних) односа? Да ли друштвене улоге на крају имају превагу над такозваним приватним релацијама? Да ли одговорност према истини подразумева да јој буде подређено пријатељство?

Милијер, писац који је подвргао подсмеху и критици људе и обичаје свога времена, несумњиво остаје при оном давнашњем императиву: amicus Plato, sed magis amica veritas! Нема те светиње у људском саодношењу која не може да буде подрвгнута иронији или чак спрдњи, баш као што нема друштвене институције која треба да остане имуна на посвемашну критику. Па ипак, само заодевање критике у фино рухо фарсе, већ представља известан уступак моћи која се критички представља. Ове амплитуде, које важе не само за историјског Милијера, него сваког критичког интелектуалца, веродостојно представља Небојша Илић, који тихо и ненаметљиво преузима централно место у Гаврановој драми.

Недоумице подразумева и сама позиција владара. Када толеранција према пријатељима постаје опасна по сам владарски положај? Када треба стегнути омчу, односно у којим ситуацијама је мудро допустити „вентиле пражњења“. Ове, макијавелистичке дилеме – које је Краљ Сунце несумњиво решавао у своју корист, о чему сведочи и његова седамдесетдвогодишња владавина –  суптилно и између редова просијавају у репликама Војина Ћетковића, који вишеслојно интерпретира лик француског владара.

Играјући лик који није историјски фундиран, Дејан Луткић се нашао пред најизазовнијим задатком у овој представи. Дворска луда у Гаврановој драми није духовити забављач, већ је овај посао заправо параван – главног краљевог жбира и тајног саветника, чија моћ има своје канале, независне од политичке неприкосновености самог Луја XIV. Привидна пријазност моћника, односно њихова приврженост продуктима духа, откривају своју тамну страну. Дејан Луткић, најпре убедљиво тумачећи лик луде, у завршној слици се, у преокрету, открива у улози интелектуалног прогонитеља  интелектуалаца – занимању које је потребно свакој власти, и сваком властодршцу.

Манојловићева режија, истичући поменуте рефлексивне лукове Гаврановог дела, успешно прелази „историјску рампу“, обраћајући се нашем времену и приликама – чему доприносе и „отворени костими“ Маје Мирковић, али и сасвим сведена сценографија. Редитељу полази за руком да надиђе дневно-политички контекст, односно да остане веран оној традицији политичког театра у којој се социјалне прилике скенирају изван њихових свакодневних маргиналија.

Посебан квалитет Ноћи богова је убедљива игра ансамбла, коме успева да произведе праву позоришну атмосферу. У том смислу, незахвално је говорити која је рола убедљивија, јер сва тројица протагониста успешно измичу замци „солирања“, подређујући сваки свој гест аутентичним сценским изразима позоришних призора.

Очекивано, башта бископа и овога пута била је испуњена до последњег места, односно овај простор се показао претесним за бројне паланачке љубитеље театра. Добар избор позоришног репертоара Културног лета, у том је смислу већ досегао један од циљева његовог организовања – репрезентативну културну понуду, какву овдашњи љубитељи и поштоваоци културе одавно заслужују.

В.

Из ЈКП „Паланка 2020“ обавештавају кориснике Три плус картица о повластицама бесплатног паркирањ ау граду.
„У сарадњи са удружењем ,,Покрет за децу -Три плус” из Чачка и Општином Смедеревска Паланка , а одлуком Надзорног одбора ЈКП ,,Паланка 2020”, спровели смо акцију да породице са троје и више деце које имају пребивалиште на територији општине Смедеревска Паланка остварују погодност у виду бесплатног паркирања на територији наше општине.
Ова одлука је на снази и важи до 01.07.2024. године и иста ће се продужавати за сваку наредну годину.
Молимо све родитеље који поседују своје ,,Поносне картице”, да се јаве у просторије ,,ЈКП Паланка 2020” – сектор паркиралишта, које се налазе на мини робној пијаци у улици Војводе Степе бр. 12, саопштено је из овог предузећа.