Најмодерније и најсавременије опремљена санитетска возила данас су испоручена Дому здравља у Смедеревској Паланци. Министарство здравља обезбедило је 329 санитетских возила за здравствене установе у Србији вредности 15 милиона евра.

-Наш Дом здравља добио је санитет за ургентне екипе опремљен са комплетном опремом, што би на терену представљало малу болницу. Друго возило намењено је за превоз пацијената као и пацијената са хендикепом, односно возило са рампом. Вредност ова два возила је преко 70 хиљада евра. Ово је највећа набавка возила у историји српског здравства. Захваљујући ресорном министарству и Влади Републике Србије, нашим суграђанима су обезбеђени најсавременији здравствени услови, посебно у ургентној медицини, рекао је председник општине, Никола Вучен у Дому здравља.

Пре нешто мање од годину дана, у Дому здравља Смедеревска Паланка почела је борба за што бољу организацију рада служби, али и за набављање недостајуће опреме, коју или уопште никад нисмо имали, или је застарела, набављена пре пар деценија. Проблем су била и велика дуговања заостала из претходног периода, од којих су бројна покривена, али нека нажалост и даље актуелна, јер постављање једне здравствене установе на здраве основе не може бити лак и краткотрајан процес. До унапређења никад не би дошло да се општина Смедеревска Паланка није финансијски укључила и унапредила примарну здравствену заштиту.

Шта је то учињено уназад 10 месеци уз помоћ локалне самоуправе, али и Републичког фонда за здравствено осигурање, као и Министарства здравља Републике Србије? Кренимо од почетка.

1. Редизајниран је сајт Дома здравља Смедеревска Паланка. Сајт се сада ажурира готово свакодневно, и сада пацијенти лакше долазе до свих потребних инормација. Сајт се налази на адреси www.dzsmedpalanka.rs
2. Набављен је нов рендген апарат. Ради се о наjсавременијем дигиталном стабилном РТГ систему „Visaris Vision U“ који је после 37 година заменио стари апарат на одсеку пнеумофтизиологије, односно у новоформираном радиолошком кабинету.
3. Санирана је и адаптирана амбуланта дома здравља у Азањи. Санација је подразумевала замену комплетне столарије савременом ПВЦ столаријом, постављање нових олука (хоризонталних и вертикалних), поправке крова, комплетно унутрашње кречење и занављање масне фарбе на зидовима, реконструкцију оба тоалета (за пацијенте и за особље – постављање зидних и подних керамичких плочица, нових санитарија, као и бојлера за топлу воду на свим точећим местима), постављање ЛЕД расвете, итд.
4. Формиран је вакцинални пункт адаптацијом просторија бивше Апотеке „Здравље“ у Смед. Паланци, који је све време вакцинације грађана против КОВИД-19 апсолутно задовољавао све услове за брз „проток“ пацијената и вакцинацију великог броја људи у једном дану. Набављена су и три нова расхладна уређаја за вакцинални пункт, те омогућени услови за чување свих доступних вакцина против КОВИД-19.
5. Инсталиран је савремен систем видео надзора у централној згради дома здравља, те тако повећана безбедност запослених, али и обезбеђена имовина. Ради се о видео надзору са камерама високе резолуције, а могуће је и праћење система на даљину.
6. Купљена су 4 аутомобила за теренске службе дома здравља. У питању су половни аутомобили са гаранцијом продавца, који су редовно одржавани у овлашћеном сервису (два аутомобила Fiat Grande Punto, један аутомобил Škoda Fabia, један аутомобил Fiat 500L, сви са комплетном опремом ). Овом набавком су зановљена возила Дома здравља Смедеревска Паланка, те више неће бити у употреби возила која су била стара и до 24 године.
7. Набављен је најсавременији (четвородимензионални) ултразвучни апарат. Апарат је набављен у сарадњи Дома здравља Смедеревска Паланка и Републичког фонда за здравствено осигурање, као вид подршке опремању новог радиолошког кабинета дома здравља. Овај ултразвучни апарат (SonoScape P50) је веома квалитетан, има високу резолуцију и видљивост, као и шири спектар дијагностичких могућности.
8. Све сеоске амбуланте дома здравља су опремљене ЕКГ апаратима. Наиме, дом здравља је у сарадњи са „The Serbian American Medical Association“ реализовао пројекат опремања свих сеоских амбуланти апаратима за електрокардиографију, те тако значајно унапредио рад истурених сеоских амбуланти.
9. Набављен је нов пацијентски монитор за Службу хитне медицинске помоћи. Ради се о „Vismo“ пацијент монитору реномираног јапанског произвођача Nihoh Kohden, који служи за праћење виталних параметара пацијента (ЕКГ, крвни притисак, број респирација, сатурација крви кисеоником, итд.).
10. Набављен је нови модерни сервер, са идејом да убрза рад Интегрисаног здравственог информационог система о пацијентима.
11. Набављено је 15 компјутера (са мониторима), као и 15 ласерских штампача. У сарадњи са Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу, обезбеђена су још два десктоп рачунара са мониторима, као и модеран фотокопир апарат ради остварења значајних уштеда у копирању.
12. Формиране су нове просторије за ултразвучни и рендген кабинет дома здравља, те лиценциран нови рендген апарат, чиме је завршено усклађивање са законом по том питању.
13. После много година, набављене су нове униформе за Службу хитне помоћи, Одељење за кућно лечење и здравствену негу, као и мантили за све преостале службе дома здравља.
14. Набављен је ЦТГ апарат за Службу гинекологије (ЦТГ апарати су специјални уређаји који се користе за праћења стања фетуса, тј. његове угрожености током трудноће), а служба је опремљена и ултразвучним апаратом.
15. Набављена је УВ лампа за собу за изолацију на педијатрији. На служби педијатрије је реализован и пројекат „Забавно ћоше“, па је део централног хола ове службе опремљен малим столовима са столицама, играчкама, као и ЛЦД телевизором који приказује садржај за децу. После много година, тапацирани су сви боксови на делу превентиву, као и столице за пацијенте.
16. За једног лекара платили смо едукацију за примену ултразвука у болестима штитасте жлезде, а за још једног обуку из ултразвучне дијагностике трбуха и мале карлице.
17. Додељене су и две специјализације лекарима, и то једна специјализација из педијатрије, и једна из радиологије. Дом здравља ће након завршене едукације по први пут у својој историји имати радиолога и модеран радиолошки кабинет.
18. За читав возни парк набављена је комплетна обавезна ауто опрема, коју аутомобили и комби возила (санитети) до сада нису имали.
19. Канцеларија за управљање јавним улагањима је у другу фазу реконструкције уврстила и пројекат градње новог дома здравља, а почетак радова на овом великом пројекту очекујемо средином 2022. године.

На крају, апелујем на пацијенте, запослене у дому здравља, као и на челнике локалне самоуправе, да у будућности развијамо још боље односе, ради унапређења здравља нашег становништва, и ради унапређења организације рада Дома здравља Смедеревска Паланка. Заједно можемо да урадимо све, потребно је само да сви имају разумевања, лоших намера нема нити сме да их буде са било чије стране, сви смо на истом задатку.

Сви запослени у дому здравља су добронамерни људи који су се трудили онолико колико је у њиховој моћи да се до свега овога дође, много чега су се одрицали, али сам и потпуно сигуран да су сви увидели такође добру намеру, коректност и праведност руководства у остваривању задатака које су пред нас ставили држава Србија и/или општина Смедеревска Паланка. У сваком случају, лично се поносим сваким запосленим, јер је свако од њих дао максимални допринос овим успесима сходно својим могућностима.

Др мед. Милан С. Матејић

в.д. директора Дома здравља Смед. Паланка

Општина Смедеревска Паланка добила је грађевинску дозволу за наставак радова на изградњи новог Здравственог центра који ће се налазити у склопу ОБ “Стефан Високи” и Дома здравља.

Грађевинска дозвола обухвата унутрашњу реконструкцију старог и доградњу на постојећем објекту ОБ “Стефан Високи”. Дозвола се односи и на изградњу новог Дома здравља, као и пратећих објеката у које спадају одељење палијативе и неге, хелиодрома и станице за медицинске гасове, плато за течни кисеоник, нова трафо станица, објекат за третман медицинског отпада и други пратећи објекти.

Укупна површина објеката, укључујући нови блок болнице, износиће 22.748,59 м2, а укупна вредност радова износиће око седам милијарди динара или око 60 милиона евра.

Како је рекао председник општине, Никола Вучен због израде пројекта за нови Дом здравља, одложен је био и наставак реконструкције наше болнице. Следећи корак је расписивање јавне набавке за извођача радова, а након тога почеће изградња Здравственог центра у Смедеревској Паланци.

-Ова инвестиција, вредна више од 60 милиона евра, је једна од највећих, која је икада уложена у нашу Општину.

Велику захвалност дугујемо председнику Александру Вучићу, који је Здравствени центар у Паланци сврстао међу најважније и највеће у Србији, изјавио је Вучен.

Донација медицинске опреме испоручена је болницама и здравственим установама у Србији, коју су обезбедили др Даглас Џексон, оснивач пројекта C.U.R.E.из Колорада и Фондације Њ.К.В. Принцезе Катарине.

Контејнер са 70 нових подесивих болничких кревета са душецима и сталцима за инфузију, као и 1.800 специјалних болничких термометара, укупне вредности преко 640.000 долара, стигао је у јануару ове године у Београд из Пројекта Ц.У.Р.Е., а опрема је испоручена болницама широм Србије.

Кревете и термометре су добиле установе: КБЦ Бежанијска коса у Београду, Опште болнице у Парац́ину, Сремској Митровици, Пријепољу, Неготину и Краљеву. Термометре су примили и: Клинички центар Србије, Институт за мајку и дете Србије, Универзитетска дечја клиника Тиршова, Институт за онкологију и радиологију Србије, Специјална психијатријска болница Вршац, КБЦ Звездара, КБЦ Драгиша Мишовић – Болинца за дечију пулмологију и ТБЦ, Институт за плућне болести Војводине, Институт за медицину рада Србије, Опште болнице Сомбор, Смедерево и Нови Пазар и домови здравља у Аранђеловцу, Крагујевцу, Врњачкој Бањи, Тополи, Пожаревцу, Смедеревској Паланци и Кикинди.

У организацији Здравственог центра Смедеревска Паланка, у централној згради Дома здравља Смедеревска Паланка, организовани су превентивни прегледи. Сви заинтересовани грађани (без обзира да ли имају здравствено осигурање или не) могли су да обаве следеће скрининг прегледе: скрининг на карцином грлића материце (преглед гинеколога ПАПА тест), скрининг на малигни меланом (преглед младежа од стране дерматолога), скрининг вида (преглед офталмолога), као и пародонтални скрининг (преглед стоматолога ради превенције или евентуалног лечења пародонтопатије).

Током претходне акције „ОТВОРЕНА ВРАТА“ ЗА ПРЕВЕНТИВНЕ ПРЕГЛЕДЕ У ИСТУРЕНИМ АМБУЛАНТАМА ДОМА ЗДРАВЉА СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА, коју је организовао Здравствени центар Смедеревска Паланка, по селима наше општине, као и у централној згради дома здравља, обављено је чак 527 општих интернистичких прегледа (са електрокардиографијом, мерењем гликемије и крвног притиска), обављено је 465 ултразвучних прегледа абдомена и 391 ултразвучни преглед штитасте жлезде. Сваки грађанин који се одазвао на прегледе добио је и тест на рано откривање депресије, а заинтересоване жене су од стране службе за поливалентну патронажу обучене за самопреглед  дојке.

Више деце, више радости, али и много трошкова – како помоћи родитељима
Више деце, више радости у кући. Али нажалост, углавном и више бриге у планирању кућног буџета. Помоћ вишечланим породицама зависи и од локалне самоуправе, тачније буџета општине у којима живе. Ко све и како може да олакша издатке тим породицама?
Три дечака – школарца. Три пара патика, три ранца и комплета књига, три јакне, три ужине свакога дана. Мајка Биљана најбоље зна колико је тешко подизати троје деце. Зато је свака помоћ драгоцена.
На треће дете добила је бесплатне уџбенике. Оброке у школи плаћа упола мање,
-Остварила сам право на дечији додатак, од општине смо добили бесплатан школски прибор, а ускоро ће , како је најављено, бити могућности за коришћењем картице „Три плус“. Све су то бенефити који нам значе, али трошкови за одгајање деце су заиста високи. Од школе треће дете добија гратис екскурзију али дешава се да на крају ми који имамо троје и више деце одлучимо да тај гратис препустимо некоме ко је самохрани родитељ или деци која су социјално угрожена”, додаје Биљана.
По рођењу, деца добијају новац од државе, али и локалне самоуправе дају новац родитељима. Тако је и у Смедеревској Паланци. Једнократне помоћи, бесплатан вртић, бесплатне ужине и књиге.
“Постоје иницијативе разних удружења који сматрају да би родитељи са троје и више деце требало да остварују више помоћи, јер причамо о наталитету и рађању више од једног или два детета”, наводи из Удружења “Родитељ”.
Једно од таквих је и “Покрет за децу 3+” из Чачка. На њихов предлог породицама са троје и више деце умањени су рачуни за комуналне услуге за 10 до 50 одсто у Новом Саду, Краљеву, Пожеги, Чачку, Косјерићу, Великом Градишту и у Смедеревској Паланци од 0223. године.
Пројекат поносна картица “Цена мунус за 3+” спроводи се у 25 локалних самоуправа и подразумева да родитељи имају попуст у 2.500 продавница.
Покрет је предложио и додатне мере: умањење пореза, бесплатну ужину и дневни боравак, веће студентске стипендије.

Посматрано са социолошког аспекта, основни разлог због кога се породице у Србији не одлучују  да имају више деце почива, пре свега у осежају социјлане несигурности. То није неуобичајено за такозвана транзицииона друштва.

Економска транзиција, чија је последица не само осиромашење одређеног броја људи – које уобичајено прати почетак реформи, него и неизвеснот када је реч о сталности радног односа, јер се сада све препуштено такозваној тржишној регулативи, битно утиче на одлуку младих људи да имају велике породице.

Економски фактор свакакоиније једини. Заиузетост родитеља, а многи морају да обављају више од једног посла, за последицу има немогућност да се посвете деци и уживају у родитељству, што се, како показује статистика, такође негативно одржава на одлуку да се има више деце.

Наведено становиште захтева да сам појам транзиције буде валјано елабориран, како би јасно биле назначене поседице по расположење парова за повећану стопу наталитета.

Упоредо са својинском трансформациојом у Србији се приступило убрзаној либерализацији економије, системској трансформацији ка такозваном слободном тржишту. Реч је о “шок-терапији”, одноно наглом гашењу регулаторних функција државе. Овај процес подстакнут је директним условљавањем Међународног монетарог фонда, који заговара и наредне непопуларне кораке, натурајући такозвану профитну оријентацију, према неолибералном моделу:

Долази до раскида између економског и друштвеног и до затварања у скучени, кратковиди економизам (ММФ визије света); то доводи до кризе поверења у “јавно добро” и социјалну правду уништавајући појам колективне одговорности (у несрећи на раду, у болести, у биједи), те се окривљује појединац као једино одговоран за своју несрећу. По мишљењу Боурдијеа то је економска теорија која се заснива на чисто “економској лолгици” која почива на конкуренцији и доноси ефикасност, насупрот “друштвеној логици” која је подређена правилима праведности. Подстицањем приватних интереса и повлачењем државе из извесних сектора друштвеног живота, који су били њена дужност, таква теорија не процјењује колико кошта једна политика са становишта “социјалне цене”, јер се укидају “колективни репери” и солидарност када се врши генерална приватизација јавних служби (односно, индивидуализује се све, производња као и правда).

Вера Вратуша, у својој обимној студији о транзицији, користећи доступне податке, настоји да покаже како је привредна транзиција некадашњих социјалистичких земаља била потпомогнута споља. Kада је реч о СФРЈ, а потом земљама које су њени правни наследници, на делу су биле и економске мере, односно специфична тактика кредитног задуживања и наметање тешкоћа у отплати дугова, који су условили унутрашњу нестабилност и омогућили промену режима, који се извесно време опирао десуверенизацији коју је наметало укључивање у светски систем капиталистичке привреде.

Независно од тога да ли се економска транзиција у Србији може свести на дђеловање међународних фактора, сходно интересу несметаног протока капитала, односно својеврсној експолатацији јефтине радне снаге и природних богатстава, не може се пренебрегнути “тржишни интерес” у процесу транзиције друштва у овим пост социјалистичким републикама.

С друге стране, треба имати у виду како су главни заговорници убрзаних друштвених реформи деведесетих година били углавном представници високо-образованих или ситно-буржоаских слојева, а не припадници радника или ситних пољопривредних произвођача, мада не треба губити из вида да су коначни пад Милошевићевог режима значајно потпомогли управо радници. Исто тако, не треба занемарити да су демонстранти на улицама, 5. октобра 2000. године били превасходно жељни економског бољитка, односно да су им биле стране стратегије транзиције, због којих ће многи од њих наредних година бити у зантно тежем материјланом статусу.

Упркос томе што многи аутори, од којих смо неке напред цитирали, транзицију посматрају као знатно комплекснији процес, који се не може свести на економску трасформацију са социјализма у капитализам – уколико глобализам посматрамо као етапу капитализма, не можемо а да у тразиционим процесима не препознамо увођење неолибералних начела због којих долази до слабљења функција државе и одустајања од многих социјалних интервенција и удовољавању интресима капитала. Домаћи либерални теретичари транзиције истицали су потребу брзе либерализације тржишта, потпуно усвајајући идеју о примату ефикасности у односу на добробит и благостање грађана.

Тако Даница Поповић, професор Економског факултеа у Београду, у тексту „Привредна активност и макроекономска политика у Србији“, из 2005. године, однос ефинаскости и благостања интерпретира корелацијом између ригидног радног законодавства и отварања нових радних мјеста. Према професорки Поповић нова радна мјеста ће бити отоврена тек када радно законодавство олакша отпуштање постојећих радника. То значи да ће се до посла долазити лакше под претпоставком још лакшег отпуштања, које не подразумијева мере социјалне заштите запосленог на терет послодавца, какве је предвиђало радно законодавство у првим годинама XXИ вијека у Србији:

У целини, пажња се поклања очувању постојећих радних места, а не стварању нових могућности за запошљавање (…) Иницирање реструктуирања и приватизације стога се одвија темпом који намећу међународне финансијске институције, посебно ММФ, који преостали отпис дуга Париском клубу поверилаца од око 750 милиона долара условљава управо убрзањем структурних реформи и смањењм удела јавне потрошње у бруто домаћем производу.

Овај пороцес либерализације тржишта, уствари, на дуже стазе треба да доведе до пада цена домаћих прозводних погона, што ће олакшати њихово преузимање, односно уплив транснационланог капитала.

Постојеће друштвене промене, накоје је овде сасвим овлаш указано, представљају битан социолошки фактор за одустајање од формирања великих породица, односно пордица са већим бројем деце.

У том смислу, повежање наталитета зависи превасходно од побољшања економнских услова. Упоредо са падом регулације, међутим, на делу алтернативне подстицајне мере, како државе у целини, такои локланих самоуправа, које су, међутиом, недовољно познате потенцијланим корисницима, и зато треба радити на њиховој популаризацији.

Борис Радука,

дипломирани социолог