Трећи по реду фестивал „Рокенрол уранак“ биће одржан у Смедеревској Паланци у живописном простору Летње баште биоскопа, 1. и 2. маја 2024. године. Као и претходних година фестивал организује Пунк Рок кафе, уз подршку Установе Културни центар и општине Смедеревска Паланка.
Фестивал је настао као насушна потреба овог малог града за оваквом манифестацијом, што је и доказала завидна посећеност претходних година. Ове године уз доста озбиљнију светлосно-тонску продукцију очекују нас концерти великих имена из Србије и окружења.
Првог дана фестивала, 1.маја – „Концерт у подне“ полазника Основне музичке школе „Божидар Трудић“ из Смедеревске Паланке. Још једно од, сада већ традиционалних дешавања.

Истог дана у вечерњим часовима концерти бендова “Лудак у развоју” из Крагујевца, “Трула Коалиција” из Аранђеловца, односно Крагујевца и први пут у Паланци – бенд “Бркови”, који важе за један од најпопуларнијих и најактивиних бендова на овим просторима.
Друге вечери фестивала наступиће наш суграђанин Мики Радојевић, са бендом сачињеним од врсних музичара из Паланке и Крагујевца, где ће нам представити свој дугогодишњи рад у бендовима “Сикс Пек” и “Човек без слуха”, али и материјал са свог соло албума „На крају скитања“.
Никола Врањковић, вероватно наш најплодоноснији кантаутор затвара овогодишњи фестивал у наставку своје велике турнеје.
Организатори позивају све љубитеље доброг, рокенрол звука да посете Смедеревску Паланку, град рокенрола и тиме помогну да задржимо ту ласкаву титулу.

у Градској библиотеци „Милутин Срећковић“ организован књижевни сусрет ученика основних школа са нашом књижевницом Весном Алексић.

Више од 80 ђака ученика ОШ „Вук Караџић“ и ОШ „Олга Милошевић“ у пратњи својих наставница Наде Вулићевић, Јоване Маринковић, Иване Лукић и Катарине Марјановић је присуствовало, овом књижевном сусрету.
Кроз игру питања и интересовања причали су о значају читања и књига и какав утицај оне имају у њиховом одрастању.
Било је занимљиво слушати о начину на који Весна Алексић говори о књижевности, о деци, о својим књигама и о потреби да се чита јер је то најбољи начин да се обогати човеков дух.
Деца су била заинтересована, постављала су питања и дружење је протекло у дивној атмосфери.
Љ.М.

У Историјском архиву „Верослава Вељашевић“ синоћ је отворена изложба фотографија „Жене“ аутора Бојане Дашић и Бобана Јанковића из Историјског архива из Ниша. Изложба је уприличена у сусрет Међународном празнику жена 8. марта.
Најстарије фотографије жена, које посудује Историјски архив Ниша, настале су у атељима, где можемо видети грађанску и народну ношњу Ниша са почетка 20. века. Из периода социјализма могу се видите фотографије које представљају жене равноправне са мушкарцима, на радним местима у Машинској индустрији, Индустрији Ратко Павловић, Дуванској индустрији. Ту видимо развој друштвеног тока од периода Краљевине Србије, до пре неких 40, 50 година – рекла је ауторка Бојана Дашић.

Изложбу је отворио председник општине Никола Вучен. Он је том приликом истакао да у општини Смедеревска Паланка више од половине становништва чине жене.
„Од укупног броја предузетника који су регистровани на подручју наше општине, 40% су женског пола. Такође, на одговрним друштвеним функцијама су жене, као функционери, директори јавних предузећа и установа, а у општинској управи од укупно 140 запослених 88 су жене. Ови подаци сведоче да жене све активније учествују у различитим областима јавног живота.

Влада Републике Србије је питање равноправности полова препознала као једну од својих приоритетних циљева. Усвојен је Закон о родној равноправности, као и Стратегија за родну равноправност, која утврђује правце кретања, како да на најбољи начин остваримо поменути циљ, рекао је Вучен приликом отварања синоћне изложбе фотографија у Историјском архиву

Ове године, мали уметници зашли су у свет историјско-уметничке збирке Народног музеја у Смедеревској Паланци и упознали се с причама прошлих времена кроз чаролију колажа, стварајући своја јединствена дела.

Током месец дана, наша ликовна радионица у просторијама музеја постала је центар креативности за најмлађе. Одштампаним репродукцијама слика из збирке као основом, деца су се играла, сецкала, слагала и стварала своје чаробне радове. Војници, поштари, фазани – сви су оживели у новим ликовним делима!
Дођите и откријте свет маште на отварању Дечијег ликовног салона 6. Будите део ове чаролије боја, облика и креативности, поручују из музеја.

У оквиру Смотре археолошког филма у Народном музеју у Смедеревској Паланци, а у сарадањи са Народном музејом Србије, од  13. новембра, до среде, 15. новембра, биће приказано 6 филмова.

Сви филмову су домаће продукције и баве се различитим периодима историје и савременим темама, као што су видео игре.

У уторак,  14. новембра  приказана су  три филма : Кад су камиле шетале Балканом, Видео игре и археологија и Ново Брдо: Град сребрни и уистину златни.

У среду 15. новембра посетиоци могу погледати филм Античка жена на Балкану.

Пројекције почину у 18 часова.

Извођењу опере „Чаробна фрула“, Волфганга Амадеуса Моцарта, завршне вечери првог Културног лета у Смедеревској Паланци, претходила је пригодна церемонија затварања. Захваљујући на помоћи Кабинету за културу Председника Ребублике у организацији ове манифестације, председник општине, Никола Вучен, истакао је да Културно лето представља наставак пројекта ревитализације културе у Смедеревској Паланци, које је започето реновирањем и обновом објеката културних институција, Музеја, Историјског архива, Библиотеке и Културног центра. Истовремено, ова манифестација, рекао је председник општине, представља значајан сегмент програма децентрализације културе, који спорводи Влада Републике Србије. Завршници Манифестације Културно лето присуствовали су и бројни гости, Његова екселенција амбасадор Републике Кореје Ђеунг Ли, народни посланици, свештенство, директори јавних установа, председници и представници градова и општина, предузетници и грађани.

Председник општине Никола Вучен на церемонији затварања манифестације уручио је захвалнице Дејану Савићу саветнику председника Републике Србије за унапређење културе и рада на децентрализацији културних догађаја и покретању првог Културног лета у Смедеревској Паланци и Драгану Исаиловићу за допринос у организацији манифестације. Такође је уручио донације Установи Културни центар, ПУ „Чика Јова Змај“ и Установи Дневни боравак „Пуж“.

Народно позориште из Ниша и Нишки симфонијски оркестар, под диригентском палицом Зорана Станисављевића, извели су скраћену, једносатну верзију Моцартове „Чаробне фруле“, вешто и сигурно. Иако изведена на отвореном простору, „Чаробна фрула“ је звучала аутентично, а публика је била у прилици да се дивни соло деоницама и оперским дијалозима младих и талентованих уметница и уметника. Био је то по много чему врхунски музички догађај, а осим солиста посебно треба похвалити Нишки симфонијски оркестар, који је дословно био беспрекоран.

Превођење скоро тросатне опере у једночасовну верзију, редитељски је изведено са доста маште, тако да она садржи најпознатије арије „Чаробне фруле“. У том смислу, овде није реч о пуком скраћењу, него о адаптацији, коју је редитељ Иван Вуковић спровео пратећи, али и надграђујући наративну нит изворног либрета Емануела Шиканедера, из 1791. године.

Паланачка публика је оперу пратила са невероватном пажњом, било је аплауза и на отовреној сцени, а амсамбл из Ниша је на крају награђен овацијама, па су протагонисти неколико пута изашли да се поклоне пред публиком. Културно лето 2023. завршено је песмом „Ово је Србија“, коју је извео хор Студентског културног центра из Ниша, чији су чланови било и у улози протагониста опере. Током последњих тактова ове песме, започео је ватромет, као завршни чин свечаног затварање прве манифестациоје овог типа у Смедеревској Паланци.
В.

Још увек под утиском дуодраме Плућа, одигране прошлог петка, паланачка публика је, у склопу Културног лета, била у прилици да види још једно изузетно остварење, Ноћ богова Мира Гаврана, у режији младог редитеља Марка Манојловића, и извођењу три барда домаћег глумишта – Војина Ћетковића, Дејана Луткића и Небојше Илића.

Радња представе смештена је у квазиисторијски контекст. Прослављајући десетогодишњицу пријатељства, краљ Луј XIV, познат и под именом Краљ Сунце, дворска луда, и писац, Жан Баптист Молијер, током пијанке, водећи сваковрсне разговоре, на крају доспевају у ситуацију у којој домаћин гозбе, краљ, од својих гостију захтева да пред њим изведу комичну фарсу у којој се исмева само краљевско величанство, коју су већ изводили иза леђа свога владара.

Напомињући у дидаскалијама да Ноћ богова није историјска драма, Гавран потцртава онај још код Аристотела учињен увид – да се у рефлексији неког догађаја види више него у његовој пукој историографској (ре)контрукцији. Луј XIV, његова дворска луда, и писац Молијер, у том су смислу више од историјских личности, јер персонификују односе моћи, чија је полиморфност ближа савременом свету, него периоду у који је радња постављена.

Гавранов драматуршки поступак, примењен у више његових представа, подразумева двоструку рефлексију. Најпре, ту је сучељавање стварности и њеног приказивања, путем представе у представи; извођење фарсе о Краљу Сунце је представљање његове владавине у „кривом огледалу“. Са друге стране, суочавање гледалаца са овом двојном перспективом представља други рефлексивни слој, који је током стварања текста подразумеван. Елементи комедије имају функцију одражавања, која историјске догађаје и историјске ликове (који доминирају у многим Гаврановим драмама) треба да представи у универзалнијем светлу од аутентичних просторних и временских координата.

Несумњива моћ владара суочена је, тако, са интелектуалном снагом рефлексије, односно привидном нерационалношћу исмевања, а као поприште моћи овде се испоставља и пријатељство тројице људи, различитог друштвеног статуса.

У том смислу, могу се поставити питања: да ли љубав и пријатељство могу да се одрже сред сталешких (класних) односа? Да ли друштвене улоге на крају имају превагу над такозваним приватним релацијама? Да ли одговорност према истини подразумева да јој буде подређено пријатељство?

Милијер, писац који је подвргао подсмеху и критици људе и обичаје свога времена, несумњиво остаје при оном давнашњем императиву: amicus Plato, sed magis amica veritas! Нема те светиње у људском саодношењу која не може да буде подрвгнута иронији или чак спрдњи, баш као што нема друштвене институције која треба да остане имуна на посвемашну критику. Па ипак, само заодевање критике у фино рухо фарсе, већ представља известан уступак моћи која се критички представља. Ове амплитуде, које важе не само за историјског Милијера, него сваког критичког интелектуалца, веродостојно представља Небојша Илић, који тихо и ненаметљиво преузима централно место у Гаврановој драми.

Недоумице подразумева и сама позиција владара. Када толеранција према пријатељима постаје опасна по сам владарски положај? Када треба стегнути омчу, односно у којим ситуацијама је мудро допустити „вентиле пражњења“. Ове, макијавелистичке дилеме – које је Краљ Сунце несумњиво решавао у своју корист, о чему сведочи и његова седамдесетдвогодишња владавина –  суптилно и између редова просијавају у репликама Војина Ћетковића, који вишеслојно интерпретира лик француског владара.

Играјући лик који није историјски фундиран, Дејан Луткић се нашао пред најизазовнијим задатком у овој представи. Дворска луда у Гаврановој драми није духовити забављач, већ је овај посао заправо параван – главног краљевог жбира и тајног саветника, чија моћ има своје канале, независне од политичке неприкосновености самог Луја XIV. Привидна пријазност моћника, односно њихова приврженост продуктима духа, откривају своју тамну страну. Дејан Луткић, најпре убедљиво тумачећи лик луде, у завршној слици се, у преокрету, открива у улози интелектуалног прогонитеља  интелектуалаца – занимању које је потребно свакој власти, и сваком властодршцу.

Манојловићева режија, истичући поменуте рефлексивне лукове Гаврановог дела, успешно прелази „историјску рампу“, обраћајући се нашем времену и приликама – чему доприносе и „отворени костими“ Маје Мирковић, али и сасвим сведена сценографија. Редитељу полази за руком да надиђе дневно-политички контекст, односно да остане веран оној традицији политичког театра у којој се социјалне прилике скенирају изван њихових свакодневних маргиналија.

Посебан квалитет Ноћи богова је убедљива игра ансамбла, коме успева да произведе праву позоришну атмосферу. У том смислу, незахвално је говорити која је рола убедљивија, јер сва тројица протагониста успешно измичу замци „солирања“, подређујући сваки свој гест аутентичним сценским изразима позоришних призора.

Очекивано, башта бископа и овога пута била је испуњена до последњег места, односно овај простор се показао претесним за бројне паланачке љубитеље театра. Добар избор позоришног репертоара Културног лета, у том је смислу већ досегао један од циљева његовог организовања – репрезентативну културну понуду, какву овдашњи љубитељи и поштоваоци културе одавно заслужују.

В.

Синоћ је, према драмском предлошку Данкана Мекмилана, а у режији Ивана Вуковића, изведбом представе „Плућа“ позоришта „Мадленијанум“, отпочело Културно лето у Смедеревској Паланци, које ће, ове године, трајати од 7. јула до 20. августа. Иако је, због метеоролошких прилика, представа у последњем тренутку премештена са Трга културе у летњу башту биоскопа, глумци, Сузана Лукић и Горан Јевтић, успели су да игру прилагоде овом простору, и да уделове један заиста врхунски позоришни чин.

Аутор драме „Плућа“, Данкан Мекмилан, млади је британски позоришни писац, а овај комад је његово рано дело. Прва поставка ове драме изведена је у Студио театру у Вашингтону, а уследиле су бројне премијере и изведбе, у многим земљама света. Једну од њих, у извођењу Словенског народног гледалишча, у режији Жиге Дивјака, домаћа публика имала је,  пре две године, прилику да види на 55. БИТЕФ.

„Плућа“ тематизују дилему са којом се суочавају савремени млади брачни парови: да ли остављати потомство у сваковрсно пренасељеном свету – у којем не само да се из дана у дан губе еколошке претпоставке постојања (поред осталог – све је мање ваздуха), него и могућности слободе и самокреације. Има ли смисла „подарити живот“ без могућности остваривања егзистенције, одређен различитим облицима есенцијализације, од природних лимита до друштвених ограничења. Може ли се у савременим околностима „дисати пуним плућима“, и има ли смисла пледирати за нови живот, који у еминентно људском смислу вероватно неће бити у прилици да дође до даха.

Настојећи да потцрта свепртисутност, поменутих дилема, чији се значај и смисао разводњава у мноштву других профаних сучељавања какве имају вероватно сви парови – Иван Вуковић је, на оригиналан начин, публику „увукао“ у радњу. Ликови, које тумаче Сузана Лукић и Горан Јевтић, своје дијалоге воде окружени публиком. Тако личне дилеме постају социјалне, окупирајући пажњу оних који су изван попришта партнерске коегзистенције. Приватно престаје да буде привативно, у смислу лишености ширег друштвеног значаја. Проблеми једног пара тако рефлектују друштвене околности, које су, надаље, одређене глобалним претпоставкама – као што и њихове партнерске одлуке, такође, повратно имају имају далекосежан значај.

Успеху редитељa, пресудно су доринели глумци. Текст, који је све време – дијалог, најпре младог, а потом све старијег пара – у којем се преламају њихове животне ситуације, и преплићу различита егзистенцијална стања – није остављао много простора за било шта друго до чисте и непатворене глумачке игре. Вуковић је настојао да се ова наративна линија одржи, па је из тог разлога представу поставио сасвим минималистички, без декора и реквизита. Таква постава у потпуности зависи од игре глумаца, који су у овој представи дословно бравурозни; не само када је реч о изражавању емоција (за свега неколико минута они уверљиво прелазе са еуфоричне ведрине у дубоку тугу) – него и занимљиво осмишљеним „резовима“, у којима се у једном-истом дијалогу представља временски распон од неколико сати, неколико дана, више година.

Смедеревска Паланка има добро обликовану позоришну публику. Посетиоци, који су до последњег места испунили простор летње баште, представу београдског „Мадленијанума“ наградили су дугим и топлим аплалузом, а то, уколико прихватимо да се „по јутру дан познаје“, потврђује констатцију да је пројекат Културног лета оправдан, а програм његовог првог, овогодишњег издања, добро осмишљен.

На почетку првог аутентичног Културног лета у Смедеревској Паланци, које репрезентаивним садржајем – позоришне представе, књижевне вечери, изложбе, програм за децу, балетске изведбе, концерти класичне и популарне музике – обећава задовољавање различитих културних потреба – треба имати у виду да није реч о организовању манифестације „кратког даха“; идеја је да се, у складу са жељама и потребама публике, програм обогаћује, из године у годину, заузимајући све значајније место на мапи  културних догађаја Србије.