Данас је одржана четврта седница Скупштине општине Смедеревска Паланка на којој је донето решење о разрешењу и именовању чланова и заменика чланова Општинске изборне комисије у сталном саставу. Одборници су усвојили годишњи програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта за подручје општине Смедеревска Паланка за 2022. годину. На данашњој седници константован је престанак мандата одборници Социјалистичке партије Србије, Марији Зековић јер је недавно именована за помоћника председника општине.

Општина Смедеревска Паланка у сарадњи са корејском фабриком Кјунгшин Кејбл , данас је у просторијама МЗ Азања организовала пријем грађана заинтересованих за посао. Азања је прва месна заједница коју су посетили представници фабрике како би омогућили грађанима разговор за посао.
Представници фабрике, на предлог локалне самоуправе, на овај начин биће на располагању и грађанима из сеоских средина.Ово је прва посета једној месној заједници, а у наредном периоду то ће постати пракса. Добра сарадња представника фабрике и локалне самоуправе се огледа и у последњој посети високе делегације Републике Кореје нашој земљи и Општини.

Сарадња између Србије и Кореје никада није била на овако високом нивоу као сада, а све захваљујући политици коју спроводи председник Србије Александар Вучић.

Председник општине Никола Вучен данас је примио  високу делегацију Републике Кореје коју је предводила прва потпредседница Народне скупштине КИМ Јонгђу. Састанку су, поред сарадника, присуствовали и народни посланици Републике Србије, Далибор Шћекић и Дарко Јовановић. На састанку су вођени разговору о унапређењу сарадње општине Смедеревска Паланка и Републике Кореје. На почетку састанка Вучен је упутио саучешће првој потпредседници Скупштине и народу Кореје због трагедије која се догодила у Сеулу. Вучен је рекао да је општина посвећена развоју индустрије и привреде, а посебно је истакао добру сарадњу са представницима фабрике Кјунгшин Кејбл, који су за веома кратко време саградили фабрику у Паланци.

Он је рекао да посебну заслугу имају председник државе, Александар Вучић, Влада Републике Србије, представници КОТРЕ као и Развојна агенција Србије.
Прва потпредседница Народне скупштине Републике Кореје, КИМ Јонгђу, рекла је да пре доласка у Смедеревску Паланку се састала са председником Вучићем који је изразио захвалност за долазак једне велике фабрике баш у општину Паланка и рекао да је и сам присуствовао свечаном отварању фабрике.
Висока делегација Републике Кореје, пре састанка са председником општине, обишла је фабрику Кјунгшин Кејбл. Првој потпредседници КИМ Јонгђу поднет је извештај о раду и упозната је са процесом производње у фабрици. Ким Јонгђу је изразила захвалност на гостопримству председнику општине и жаљење сто остаје кратко у посети.
На крају састанка председник Вучен је рекао да је један од циљева локалне самоуправе ширење сарадње са Републиком Корејом у области културе, и предложио отварање Српско-Корејског културног центра.

Председник општине је првој потпредседници поклонио јелек, део старе ношње, и чутурицу израђену од дрвета у знак сећања на Смедеревску Паланку и Србију.
У посети је био и Његова Екселенција амбасадор Републике Републике Кореје ЛИ Ђеунг.

Некролози су неизбежно непримерени. Независно од намере, у њима се богатсво и ширина постојања, многозначност егзистенције, премеће у одређеност, пространства будућег у скучени простор перфекта, у анегдоте и згоде обликоване да стану под сводове памћења.

Много је боље оћутати, изван речи и представа, мимо покушаја да се ухвати и укроти оно што мора остати неизрециво.

Али, са овог света отишао је драги пријатељ, пријатељ над пријатељима, онај из „часа подневног“, како је говорио и њему и мени блиски песник и мислилац. У име тог часа, не сме се ћутати, и вреди поднети испразност сваке постхумне беседе.

Могу, додуше, да у детаље препричам дуге разговоре, о филму, књижевности, Богу и људима, мудрости овога и онога света; беседе вођене свих ових година, у различито време, на другачијим местима: ноћу, у мојој соби на периферији, у свитање, у мемљивом хотелу у Лесковцу, у подне, у возу који бесмислено стоји у тунелу на Макишу, испод велике зидне слике у његовој соби; последњих година –  телефоном, који је  уредно делио наш разговор на једносатне сегменте. Памтим бремените реченице његових прича, кафкијанско-ничеовску поетику Вујанкетових романа које сам читао у рукопису, препирке и полемике, његове стихове који су доводили у присуство мени далеке и невидљиве светове, упућивали у неслућене тајне бивствовања.

Располажем оним што сам о њега научио – о композицији слике, о „гами“, о „тихом оркану“ Пинк Флојда, ритму и замкама књижевних форми.

Измиче ми, међутим, непредвидивост дугих дијалога, беспоштедни хумор, који би се некоме можда чинио грубим – ширина осмеха, неочекивана топлина и бодрење, упути у разумевање песама, које је стварао са неслућеном лакоћом.

Нисам сигуран како да сада разумем „Болничке приче“, које је написао пре скоро четири деценије; у једној од њих, главни лик, у неком бирократском уреду, случајно открива да је забележен датум његове смрти, који се неминовно примиче – а он то прихвата неочекивано мирно.

Атавизам сећања увек долази пре него што се онај који памти и сам пресели иза границе, и постане лик који треба упамтити.

Остаје нам зато вера да, осим варљивог, бива и непревладиво космичко памћење. Негде далеко, у васељени, још се пишу Вујанкетови романи, и даље настају његове слике, тутње полемике и расправе.

Уверен сам, свакако, да свежину његових речи, способност да ненаметљиво утаба стазу, памте негдашњи младићи и девојке, које је уводио у забране фотографије, писања, у стилове и значења.

Искрено се надам да све оно што је овде остало тек цртеж започети, сигурно и постојано пребива на неком другом месту, и да, како то каже Јесењин, уречени растанак обећава нова виђења.

До тада, иза светлосних година, и даље гледамо Фелинијев „Амаркорд“, још увек несвесни горчине његовог назива.

Георг