У емисији Студије и огледи, на таласима Радио Београд 3, од 16. до 19. децембра, слушаоци су имали прилике да уживају у тексту Катарине Ђурђевић „Ерос ћутања: Платон и проблем језика”.
За познаваоце и љубитеље, преносимо део
Језиком се, веровали су стари Грци, може рећи само оно што јесте. Оно што није – неизрециво је и, строго узев, немисливо. Или, у нешто другачијем жаргону: биће јесте, небиће није.
Уз то, стари су Грци (рачунајући и Платона), правили разлику између мисли и језика, те мисли претходе језику, а језик изражава мисли. Но, великом филозофу попут Платона нису промакле извесне дилеме. Рецимо, шта значи “ништа”?
Понешто разигран одговор гласио би да “ништа” не значи ништа. Јер небиће није. Ипак, написано “ништа” јесте нешто, ако ништа друго написано и изговорено “ништа” јесте реч. Но, ако се језик увек односи на оно што јесте, на шта се односи реч “ништа”?
Опет разиграно: “ништа” се не односи ни на шта. Томе упркос реч “ништа” постоји, она јесте “нешто”, али каква је, онда, то реч која не значи ништа и ни на шта се не односи, а ипак јесте?
Катарина Ђурђевић показује да су ове и овакве дилеме далеко било од какве произвољне игре, те да су Платонови текстови у којима се бави језиком до данас остали темељни за разумевање језика.

Председник општине Никола Вучен данас је са својим сарадницима угостио министра информисања и телекомуникација Дејана Ристића. Вучен је са министром Ристићем, генералним секретаром Удружења новинара Србије Нином Брајовићем и директором Народног музеја др Стеваном Мартиновићем, обишао Новинарску кућу „Пера Тодоровић“ у Водицама и Народни музеј у Смедеревској Паланци где је одржан састанак.

Повод за посету министра родној кући Пере Тодоровића је анализирање могућности за наставак обнове тог историјског објекта.
„Данас смо договорили да већ у понедељак уз помоћ Министарства и Владе Републике Србије спроведемо процес преноса имовине. Друга фаза би се односилиа на измену делова већ постојећег пројекта, а након тога би се приступило наставку обнове куће родоначелника модерног новинарства Пере Тодоровића, рекао је Вучен.
Делимична обнова родне кућа Пере Тодоровића, коју је Општина Смедеревска Паланка реализовала са Удружењем новинара Србије и Завичајним друштвом „Видовача“ има за циљ да се она очува и претвори у Музеј штампе и новинарства.

У паланачкој Галерији савремене уметности отворена је изложба „Шта ако једног дана твој ум постане стварност?“ настала је као почетак мастер рада Огњена Глигоријевића који у овом пројекту истражује на који начин перципирамо једну слику. Наиме, слика која је настала 2021. године, изнедрила је просторну инсталацију, са музиком, светлима, индустријским елементима и сликама.

Огњен у пројекту, преиспитује димензионалност и како настају или пак могу да се конструишу нове структуре, полазећи од једне слике. Идеја је потекла од замисли шта би се десило, уколико би се ушло у једну слику и када би се једна дводимензионална слика, транспоновала у тродимензионални, у овом случају галеријски простор. Огњен Глигоријевић, полази од ликовног концепта и уз помоћ дигиталних програма долази до систематичког решења. Аутор, користи гридове, односно дигиталне мреже, помоћу којих исцртава елементе, који су адаптирани простору Савремене галерије у Смедеревској Паланци.

Аутор, суздржаним ставом и личним преиспитивањем, истражује субјективност и објективност у уметности и да ли уметност, уопште може да буде објективна? Или све долази из индивидуелне субјективности посматрача? Блокови који су у видео играма симболи нивоа, препреке, а пак с друге стране у социолошком смислу има везе са нашим зидовима, уједно зидови који нас спутавају, а такође симболишу стабилност који сваки човек прижељкује. Једно од основних потреба код човека, јесте потреба за сигурношћу, да се изгради свој дом, простор, виртуални или реални.

Уласком у слику, у овом случају у галеријски простор, аутор прави паралелу са преиспитивањем током наших мисли и променама размишљања. Бетонски блокови који симболички праве пут, за који ми мислимо да можемо да контролишемо, међутим, на крају дана остају само наше мисли, које заправо не можемо, чак ни њих да контролишемо. Изложба нас подстиче да заронимо у своју подсвест, где слика постаје инсталација, а инсталација постаје алат за испитивање подсвести. На крају, постоје два пута, два аспекта сагледавања ствари или виђења, а то су: Гледаћете и видећете свашта или ћете гледати и нећете видети ништа!

Трећи по реду фестивал „Рокенрол уранак“ биће одржан у Смедеревској Паланци у живописном простору Летње баште биоскопа, 1. и 2. маја 2024. године. Као и претходних година фестивал организује Пунк Рок кафе, уз подршку Установе Културни центар и општине Смедеревска Паланка.
Фестивал је настао као насушна потреба овог малог града за оваквом манифестацијом, што је и доказала завидна посећеност претходних година. Ове године уз доста озбиљнију светлосно-тонску продукцију очекују нас концерти великих имена из Србије и окружења.
Првог дана фестивала, 1.маја – „Концерт у подне“ полазника Основне музичке школе „Божидар Трудић“ из Смедеревске Паланке. Још једно од, сада већ традиционалних дешавања.

Истог дана у вечерњим часовима концерти бендова “Лудак у развоју” из Крагујевца, “Трула Коалиција” из Аранђеловца, односно Крагујевца и први пут у Паланци – бенд “Бркови”, који важе за један од најпопуларнијих и најактивиних бендова на овим просторима.
Друге вечери фестивала наступиће наш суграђанин Мики Радојевић, са бендом сачињеним од врсних музичара из Паланке и Крагујевца, где ће нам представити свој дугогодишњи рад у бендовима “Сикс Пек” и “Човек без слуха”, али и материјал са свог соло албума „На крају скитања“.
Никола Врањковић, вероватно наш најплодоноснији кантаутор затвара овогодишњи фестивал у наставку своје велике турнеје.
Организатори позивају све љубитеље доброг, рокенрол звука да посете Смедеревску Паланку, град рокенрола и тиме помогну да задржимо ту ласкаву титулу.

у Градској библиотеци „Милутин Срећковић“ организован књижевни сусрет ученика основних школа са нашом књижевницом Весном Алексић.

Више од 80 ђака ученика ОШ „Вук Караџић“ и ОШ „Олга Милошевић“ у пратњи својих наставница Наде Вулићевић, Јоване Маринковић, Иване Лукић и Катарине Марјановић је присуствовало, овом књижевном сусрету.
Кроз игру питања и интересовања причали су о значају читања и књига и какав утицај оне имају у њиховом одрастању.
Било је занимљиво слушати о начину на који Весна Алексић говори о књижевности, о деци, о својим књигама и о потреби да се чита јер је то најбољи начин да се обогати човеков дух.
Деца су била заинтересована, постављала су питања и дружење је протекло у дивној атмосфери.
Љ.М.

У Историјском архиву „Верослава Вељашевић“ синоћ је отворена изложба фотографија „Жене“ аутора Бојане Дашић и Бобана Јанковића из Историјског архива из Ниша. Изложба је уприличена у сусрет Међународном празнику жена 8. марта.
Најстарије фотографије жена, које посудује Историјски архив Ниша, настале су у атељима, где можемо видети грађанску и народну ношњу Ниша са почетка 20. века. Из периода социјализма могу се видите фотографије које представљају жене равноправне са мушкарцима, на радним местима у Машинској индустрији, Индустрији Ратко Павловић, Дуванској индустрији. Ту видимо развој друштвеног тока од периода Краљевине Србије, до пре неких 40, 50 година – рекла је ауторка Бојана Дашић.

Изложбу је отворио председник општине Никола Вучен. Он је том приликом истакао да у општини Смедеревска Паланка више од половине становништва чине жене.
„Од укупног броја предузетника који су регистровани на подручју наше општине, 40% су женског пола. Такође, на одговрним друштвеним функцијама су жене, као функционери, директори јавних предузећа и установа, а у општинској управи од укупно 140 запослених 88 су жене. Ови подаци сведоче да жене све активније учествују у различитим областима јавног живота.

Влада Републике Србије је питање равноправности полова препознала као једну од својих приоритетних циљева. Усвојен је Закон о родној равноправности, као и Стратегија за родну равноправност, која утврђује правце кретања, како да на најбољи начин остваримо поменути циљ, рекао је Вучен приликом отварања синоћне изложбе фотографија у Историјском архиву

Ове године, мали уметници зашли су у свет историјско-уметничке збирке Народног музеја у Смедеревској Паланци и упознали се с причама прошлих времена кроз чаролију колажа, стварајући своја јединствена дела.

Током месец дана, наша ликовна радионица у просторијама музеја постала је центар креативности за најмлађе. Одштампаним репродукцијама слика из збирке као основом, деца су се играла, сецкала, слагала и стварала своје чаробне радове. Војници, поштари, фазани – сви су оживели у новим ликовним делима!
Дођите и откријте свет маште на отварању Дечијег ликовног салона 6. Будите део ове чаролије боја, облика и креативности, поручују из музеја.

У оквиру Смотре археолошког филма у Народном музеју у Смедеревској Паланци, а у сарадањи са Народном музејом Србије, од  13. новембра, до среде, 15. новембра, биће приказано 6 филмова.

Сви филмову су домаће продукције и баве се различитим периодима историје и савременим темама, као што су видео игре.

У уторак,  14. новембра  приказана су  три филма : Кад су камиле шетале Балканом, Видео игре и археологија и Ново Брдо: Град сребрни и уистину златни.

У среду 15. новембра посетиоци могу погледати филм Античка жена на Балкану.

Пројекције почину у 18 часова.

Извођењу опере „Чаробна фрула“, Волфганга Амадеуса Моцарта, завршне вечери првог Културног лета у Смедеревској Паланци, претходила је пригодна церемонија затварања. Захваљујући на помоћи Кабинету за културу Председника Ребублике у организацији ове манифестације, председник општине, Никола Вучен, истакао је да Културно лето представља наставак пројекта ревитализације културе у Смедеревској Паланци, које је започето реновирањем и обновом објеката културних институција, Музеја, Историјског архива, Библиотеке и Културног центра. Истовремено, ова манифестација, рекао је председник општине, представља значајан сегмент програма децентрализације културе, који спорводи Влада Републике Србије. Завршници Манифестације Културно лето присуствовали су и бројни гости, Његова екселенција амбасадор Републике Кореје Ђеунг Ли, народни посланици, свештенство, директори јавних установа, председници и представници градова и општина, предузетници и грађани.

Председник општине Никола Вучен на церемонији затварања манифестације уручио је захвалнице Дејану Савићу саветнику председника Републике Србије за унапређење културе и рада на децентрализацији културних догађаја и покретању првог Културног лета у Смедеревској Паланци и Драгану Исаиловићу за допринос у организацији манифестације. Такође је уручио донације Установи Културни центар, ПУ „Чика Јова Змај“ и Установи Дневни боравак „Пуж“.

Народно позориште из Ниша и Нишки симфонијски оркестар, под диригентском палицом Зорана Станисављевића, извели су скраћену, једносатну верзију Моцартове „Чаробне фруле“, вешто и сигурно. Иако изведена на отвореном простору, „Чаробна фрула“ је звучала аутентично, а публика је била у прилици да се дивни соло деоницама и оперским дијалозима младих и талентованих уметница и уметника. Био је то по много чему врхунски музички догађај, а осим солиста посебно треба похвалити Нишки симфонијски оркестар, који је дословно био беспрекоран.

Превођење скоро тросатне опере у једночасовну верзију, редитељски је изведено са доста маште, тако да она садржи најпознатије арије „Чаробне фруле“. У том смислу, овде није реч о пуком скраћењу, него о адаптацији, коју је редитељ Иван Вуковић спровео пратећи, али и надграђујући наративну нит изворног либрета Емануела Шиканедера, из 1791. године.

Паланачка публика је оперу пратила са невероватном пажњом, било је аплауза и на отовреној сцени, а амсамбл из Ниша је на крају награђен овацијама, па су протагонисти неколико пута изашли да се поклоне пред публиком. Културно лето 2023. завршено је песмом „Ово је Србија“, коју је извео хор Студентског културног центра из Ниша, чији су чланови било и у улози протагониста опере. Током последњих тактова ове песме, започео је ватромет, као завршни чин свечаног затварање прве манифестациоје овог типа у Смедеревској Паланци.
В.