Од 2018. године до данас, у реконструкцију Народног музеја у Смедеревској Паланци уложено је око 10 милиона динара, а средства су обезбедили Министарство културе и информисања и локална самоуправа.
У обе зграде (Управна и зграда Музеја) уведена је унутрашња гасна инсталација вредности 2,5 милиона динара. Комплетно је реновирана унутрашњост изложбеног простота у главној згради музеја вредности 1,5 милиона динара. У изложбеном простору инсталирана је модерна расвета са roll-up паноима и пројекторима. Такође је замењена дотрајала столарија у приземљу музеја за шта је утрошено милион динара.
Касније се приступило пројекту комплетне адаптације Галерије модерне уметности, која је такође заблистала новим сјајем. На овај начин Музеј је у потпуности опремио и прилагодио своје излагачке просторе захтевима савремене музеографије, односно савремене музеолошке п
Ових дана завршени су радови на замени крова и адаптацији фасаде на главној згради музеја чија је вредност износила око 3 милиона динара, као и замена крова на управној згради за шта је утрошено још 1,7 милиона динара.
-Имајући у виду претходне пројекате адаптације унутрашњости установе, данас с поносом можемо рећи да имамо “нови” Музеј. Велика захвалност директору Стевану Мартиновићу и његовим сарадницима који су својим великим ангажовањем учинили да добијемо једну од најлепших зграда у граду. Потпуно реконструисана зграда Народног музеја у Смедервској Паланаци је понос нашег града и свих наших суграђана, изјавио је председник општине, Никола Вучен.
Историјат музеја
Скупштина општине Смедеревска Паланка, 1966. године донела је одлуку о оснивању Народног музеја у Смедеревској Паланци. Музеју је тада додељен простор у згради Старе поштине и одређен управник – Радован Милошевић.
Важан тренутак у историји Музеја представља његово пресељење у зграду, 1969. године. Нова зграда музеја је заправо објекат саграђен у првој половини деветнаестог века као породична кућа Шишковића. Ово репрезентативно здање у средишту града откупљено је за Среско начелство, а по измештању среског средишта (педесетих година двадесетог века) ту је била смештена општинска управа. Додељивање зграде Музеју представља симболички важан тренутак који указује на природу односа према наслеђу, како музејском, тако и споменичком (и сама зграда Музеја је проглашена спомеником културе).
Упоредо са организационим учвршћивањем структуре Музеја одвијала се уобличење његове форме. Данашњи изглед музеја великим делом је уобличен 1972. године након опсежне адаптације. Тада је музеј добио свој данашњи спољашњи изглед, изложбени простор на спрату и радни простор у приземљу. Кроз неколико већих интервенција и простор у приземљу претворен је у излагачки , док су канцеларије, библиотека и депои, пресељени у другу зграду.
