Израстао из темеља тврђаве Ђурађа Бранковића, град Смедерево је током своје бурне и богате историје увек био знаменито место на обали Дунава.

Данас центар Подунавског округа, Смедерево, подигнуто на месту где плодна равница прелази у  питоми брдовити предео, такође,  вековима је културно средиште овог дела Србије.

Најупечатљивији локалитет у Смедереву је тврђава из 15. века, највећа равничарска фортификација у Европи. Њена изградња, од 1428. до 1430, године  забележена је и у народној песми у дестерецу : „Кад Јерина, Смедрево зида“. Јелена Бранковић, српска деспотица, рођена као Ирина Канкузин, није била омиљена у народном предању, за разлику од слављеног деспота Ђурађа Бранковића, који је тврђаву саградио по моделу цариградске. Тврђава садсржи две целине, Мали град, који има шест кула, и Велики град, који опасује 19 кула.

Смедеревска тврђава и данас је најучуваније староутврђење на Дунаву, упркос томе што је знатно оштећена у великој експлозији, после немачке окупације Смедерева, када је, страдао и знатан део града.

Смедеревци су знали да очувају овај изузетно вредан историјски објекат, у коме се данас одржавају културне манифестације, позориошне представе, изложбе или тематске вечери.

Ширење настамбе довело је до измештања центра из саме тврђаве. Тако је формиран нови градски трг, такође троугаоне форме. Формиран је на месту некадашње велике пијаце.

Тргом доминира Храм Светог Великомученика Георгија, а ту су и споменик палим борцима у Првом светском рату, стара и по стилу сасвимпосебна зграда Окружног начелства, Галерија савремене уметности, и чувена фонтана која је 2021. године средствиома града реконструисана.

Ово јеместо састанака, предаха и забаве, како старих, тако и младих Смедереваца – па његова  обнова представља далекосежан потез, у функцији очувања и унапређивања квалитета живота у овом граду.

Храм Светог Георгија, саграђен је према узору, цркви у Манастиру Манасија. Изградња је трајала од 1850. до 1854. Године. Грађевина од белог мермера има пет купола. На западној страни су високи звоник, и портал, изнад кога је скуплтура Светог Геогрија који убија аждају.  У току је обимна реконструкција овогобјекта.

Када је реч о културним знаменитостима, незаобилазна је и вила Златни брег, некада летњиковац Династије Обреновић.

Вила и виноград, који је засадио кнез Милош, када је 1829. купио ово имање од Турчина Мухамеда, постали су права летња резиденција Династије у време краља Милана и краљице Наталије, а из тог времена датира и лепо уређени дворски парк, одакле се пружа једанод најлепших погледа на Дунав и Панонску низију.

Ово место и данас зрачи сјајем дворског живота, и зато је често виђено у филмовима и тв серијама.

Завичајни музеј у Смедереву је установа комплексног типа. Историјска, етнолошка, археолошка, уметничка и нумизматичка збирка садрже велики број предмета, од којих је су многи изложени у сталним поставкама.

На великом изложбеном простору, хронолошки и тематски су представљени предмети, од праисторије и антике до данас – који приказују историју овог краја,од древних времена до друге поливине прошлог века.

Смедеревска Гимназија, једна од најстаријих у Србији, изнедрила је многе угледне лекаре, писце, научнике и спортисте. Основана је у другој полоцини деветнаестог века, 1871. године. Средствима гарда, ове године је зграда Гимназије реновирана, тако да поново зрачи старим сјајем, а значајна средства уложена су и у опремање ове образовне установе.

Одговорна локална власт водила је рачуна и о најмађима. Основне и средње школе су снабдевене новом опремом и савременим училима, а полазници Предшкоске установе убудуће ће боравити у пријатнијим условима.

Да нису заборављени ни најстарији суграђани потврђује и уређење Дома за смештај старих лица. Овај објекат је  реконструисан, чиме су обезбеђени савремени услови за комфорнији боракав корисника ове установе.

Улагано је и у развој спорта – па се  уређују и граденови терени, стазе, базени.

Уз велику помоћ и подршку Владе Републике Србије и председника  Републике, Александра Вучића, Смедерево је постало савремни град и добро место за живот.

Смедерево, град настао из далеке визије Ђурађа Брановића,  и даље се развија, на задовољство његових мешатана, али и све бројнијих туриста који посерђују овајкрај богате и занимљиве историје.

Интервју са градоначелником Смедерева, Јованом Бечом

На конститутивној седници Скупштине града Смедерева, 21. августа, за градоначелника је изабран, Јован Беч, дипломирани инжењер менаджмента. У свом обраћању, након избора на место градоначелника, Беч је нагласио рекао да ће дати све од себе  да оствари зацртане програмске циљеве. Обећао је да ће вредно радити и бити посвећен послу и да ни један дан неће бити изгубљен. Бориће  се за  бржи и бољи развиј града у свим сегментима.  У интервјуу за Печат правде, Беч је говорио о плановима и пројектима за наредну годину, повољној инвестиционој клими, подизању стандарда грађана у Смедереву, туристичким потенцијалима и  развоју у области туритзма.

Када сте ступили на дужност градоначленика Смедерева, шта сте прво урадили, у ком правцу се заснива ваш рад и деловање?

-Мој тим и ја смо прво сагледали целокупну ситуацију у градској управи.  Упознали смо се са пројектима чија је реализација започета пре нашег доласка, и направили план приоритета за да даљи рад. Такође смо покренули серију разговора са грађанима. Организовали смо пријем грађана сваког четвртка, како бисмо чули њихове проблеме, сугестије, захтеве. Затекла нас је тешка  епидемиолошка ситуација са којом се још боримо и предузимамо све како бисмо из ње изашли  што безболније. Борба са пандемијом коронавируса велики је изазов за цео свет, па и за нашу локалну самоуправу. Захваљујући поштовању свих мера превенције, успешно смо се носили са овим изазовом. Нисмо обуставили реализацију ни једног пројекта, неке смо померили за наредну годину, али све што је планирано је и одрађено. Имали смо нешто мањи прилив средстава у буџету, али се надамо да ће идуће године планирани приход бити и остварен.

До сада сте разговарали и званично примили преко 500 грађана Смедереве. Који су њихови проблеми?

-Углавном је то социјлана категорија становништва. Потребан им је посао. Иако је код нас у великој мери смањена незапосленост и сада је 4.500  људи на евиденцији Завода за запошљавање, постоје они који немају посао и којима је преко потребан.  Углавном имамо могућности да им изађемо у сусрет. Доста новца смо и у буџету предвидели за ту категорију становништва и у векликој мери бринемо о њима и њиховим условима живљења.

 

Иако је пандемија, у Смедереву реализација ниједног пројекта није обустављена у претходном периоду.

–   Град Смедерево мора и даље да се развија. Пред нама је много нових изазова. Реализација многих захтевних пројеката како бисмо унапредили квалитет живота грађана у свим областима. Смедерево је значајан град не само на мапи Србије већ и у Европи. Располаже са великим развојним потенцијалима. На нама је да радимо, да све наше визије, и постављене циљеве спроведемо у дело. Нити једна област не сме бити запостављена, ни једно насеље не сме бити мање важно од оног другог. Када то кажем мислим и на град и на села. Настављамо са изградњом инфраструктуре. Када кажем инфраструктура, не мислим само на асфалт, већ на комплетно уређење, како градских тако и сеоских насеља.

Смедерове је првенствено индустријски град који је занимљив и страним и домаћим инвеститорима. Које нове инвестиције су у плану?

– Пре само десет година на месту садашње индустријске зоне није било ничега. Сада она изгледа прелепо. Захваљујући држави и  политици председника Србије,  Александра Вучића, наша индустријска зона изгледа овако. Скоро сви капацитети су попуњени и имамо мало слободног места. Размишљамо о новим инвестицијама, али морамо бити обатзриви да ли можемо новим инвеститорима да  понудимо довољно радне снаге.   У индустријском парку Слободне зоне  током претходне и ове године отворене су три нове фабрике. То је од  великог  значаја, јер су донеле много нових радних места, утицале на опште побољшање стандарда и показале да Смедерево има огромне потенцијале. Њихов успех је и показатељ другим инвеститорима да улажу у наш град, тим пре што је локална самоуправа отворена за сваку врсту подршке и помоћи која је у њеној надлежности. Ми, иначе, инсистирамо на повољној инвестиционој клими града за већ оперативне компаније, али и за оне који тек желе да улажу у наш град. Ми смо град који прати политику развоја Србије.

Смедерево је било препознатљиво по Железари, да ли је и сада тако?

-Јесте. Када је обнова производње у Железари у питању највећу захвалност дугујемо председнику Вучићу. Да пре пет година није било великог ангажовања председника и  покретање производње у Железари, Смедерево би било мртав град. Ту ради пет хиљада људи. Железара је била и остала заштитни знак Смедерева. Данас се, међутим,   Смедерево не ослања само на Железару,  већ и на друге фабрике и предузећа које такође успешно послују и запошљавају рданике.

Овде је заступљен и туризам. Шта је предуслов за даљи туристички развој.

-Првенствено је тврђава у фокусу развоја туризма у Смедереву. Радимо пројекат  на уређењу прилаза око тврђаве.  Планирамо да обезбедимо паркинг и још неке садржаје око тврђаве. Оно о чему морамо да размишљамо јесте изградња хотела. Смедерево нема хотел, а то је неопходно за развој туризма. Један од предуслова је и измештање пруге и уређење приобаља. У наредном периоду радићемо на  уређењу градског трга, поправци и стављања у функцију фонтане и реконструкцији  фасде цркве.

Шта сте све планирали да урадите у свом мандату у трајању од четири године?

-У наредних четири године, у фокусу ће нам бити сви наши суграђани. Како млади тако и они најстарији. Проширићемо капацитете вртића,  унапредићемо и проширити програм вантелесне оплодње, али и помоћи младим брачним паровима. Неће бити запостављено ни здравство. Ту пре свега мислим на додатно реновирање и уређење здравствених установа. Школство, култура, спорт и омладина су наши приоритети. Пред нама је тежак задатак, али ја у наш тим верујем.  Као градоначелник бићу ту за сваког нашег суграђанина, јер ми смо ту због вас и важно нам је да заједно наставимо да градимо наш град. Свим грађанима и вашим читаоцима, желим срећне наступајуће празнике.