ПРВА МЕЂУНАРОДНА ЛИКОВНА КОЛОНИЈА У ПАЛАНЦИ ОД 20. ДО 25. АПРИЛА

У Смедеревској Паланци отворена је прва  Међународна ликовна колонија под покровитељством Скупштине општине.

Намера која лежи иза оснивања Међународне ликовне колоније „Паланка у оку уметника- места вредна памћења“ је промоција, не само богатог културног наслеђа, већ и новог лица града и околине коју су обликовали вредни напори општинског руководства у последње две године. Овогодишњи сазив има за задатак да забележи места вредна памћења. Сваке наредне године ликовна колонија носиће другачији поднаслов који би инспирисао њене учеснике. Идеја је да колонија окупи  локалне учеснике  и међународне ствараоце из градова и региона са којима је Смедеревска Паланка сарађивала у прошлости али и данас. Међународна ликовна колонија свечано је отврорена 20. априла и трајаће до 25. априла. Изложба  селектованих радова планирана је за почетак маја и биће синхронизована са отварањем јужнокорејске фабрике. На ликовној колонији настаће уметничка дела која ће представљати базу из које ће се бирати експонати за путујуће изложбе које су планиране у градовима широм Србије и у институцијама које промовишу културу земаља из којих долазе учесници колоније.

Прву Међународну ликовну колонију отворио је редседник Општине, Никола Вучен.

 

 

 

 

СИМБОЛИ ГРАДА У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ

Поводом 55 година од оснивања Народног музеја у Смедеревској Паланци у четвртак, 22. априла, у 19 часова, биће уприличена изложба под називом “Симболи града”. Симболи града представиће ремек – дела  српског модернизма у служби репрезентације локалне заједнице. Аутор поставке  је Стеван Мартиновић, а изложбу ће отворити проф. др Драган Булатовић.

МЕЂУНАРОДНА ЛИКОВНА КОЛОНИЈА У ПАЛАНЦИ

Међународна ликовна колонија „Паланка у оку уметника- места вредна памћења“ биће одржана у Смедеревској Паланци од 20 – 25. априла. Покровитељ манифестације је Скупштина општине, а Организациони одбор чине директори установа културе, уметници и сликари. Учесници колоније сликаће мотиве Смедеревске Паланке, а циљ је да ова колонија прерасте у традиционалну.

ЗАШТИТНИ ЗНАК “СМЕДЕРЕВСКЕ ЈЕСЕНИ” У ЦЕНТРУ ГРАДА

Ове године, због повећаног ризика по здравље грађана, услед епидемије Ковид 19, није одржана привредно – туристичка манифестација „Смедеревска јесен“ на начин који је био уобичајан протеклих година, са обимом и богатством садржаја на које смо навикли.

Организациони одбор, као организатор, одлучио је да у част најстарије градске манифестације, у четвртак, 10. септембра, на градском тргу постави  велики грозд, који представља заштитни знак „Смедеревске јесени“ и који је до 13. септембра красио центар града, као атракција поред које се се  суграђани и посетиоци  фотографисали.

 

ИЗЛОЖБА СЛИКА У ГАЛЕРИЈИ ЦЗК СМЕДЕРЕВО

У Галерији Центра за културу Смедерево у петак, 18. септембра, у 19 сати биће отворена изложба слика Снежане Милошевић, Владана Мицића и Снежане Бекрић. Изложбу чине 23 слике урађене у различитим техникама.

Снежана Милошевић се бави сликарством интезивно од 2002. године. Живи и ради у Костолцу. Самостално излагала 4 пута. Колективно излагала више од 50 пута.

Владан Мицић је Академију ликовних уметности и постдипломске студије у класи професора Бошка Карановића завршио у Београду. Графику специјализирао у Антверпену-Белгија. Члан је УЛУС-а и Краљевског удружења сликара графичара –Лондон од 1988. године, почасни је члан УЛСК „СПЕКТАР“-Костолац. Награде: Октобарски салон, Ђорђе Андрејевић-Кун, Награда академије за ликовне уметности, студијско путовање у СССР и Мађарску. Имао је 60 самосталних изложби.

Снежана Бекрић је дипломирала на катедри за сценографију ФПУ у Београду. Члан је УЛУПУДС-а од 1974. године са статусом самосталног уметника и звањем истакнутог уметника од 2007. године. Самостално излагала 34 пута; групно више од 300 пута у земљи и иностранству (Македонија, Словенија, Словачка, Финска, Италија, Република Српска, Мађарска); учествовала у раду више од 30 колонија.

Публика ће имати прилику да ову изложбу погледа до 1. октобра ове године.

СМЕДЕРЕВО – ТЕАТАР У ТВРЂАВИ ОД 21- 25. СЕПТЕМБРА

Седми позоришни фестивал „Театар у тврђави“ одржаће се у периоду од 21. до 25. септембра у Малом граду Смедеревске тврђаве. Програм који је ревијалног карактера обухвата шест позоришних представа, од којих је једна представа за децу, најављују организатори.

Позоришни програм „Театра у тврђави“ почеће 21. септембра са представом Српског народног позоришта „Смедерево 1941.“ по тексту и у режији Ане Ђорђевић. Ова представа посвећена је глумцима СНП-а настрадалим у експлозији 5. јуна 1941. године. У  концертној  дворани Центра за културу,  такође, 21. септембра, у 18 сати биће одржана промоција књиге  Ане Ђорђевић  и  Александра Милосављевића „Страдање глумаца СНП-а у Смедереву 1941.“

Ансамбл Шабачког позоришта наступиће 22. септембра у Малом граду Смедеревске тврђаве у 20 часова, представом  „Два витеза из Вероне“  Вилијама Шекспира у режији Мие Кнежевић. „Два витеза из Вероне“ је једна од првих Шекспирових комедија. У њеном центру су млади људи, мучени увинерзалним питањима која себи постављају сви људи ових година, без обзрира на епоху у којој живе. Заљубљивања, путовања, пријатељство, образовање и потрага за сопственим местом у друштву које се дели на владаре, слуге и све оне између чине заплет ове комедије, али не и њену основу тему. Њена тема су два лица врлине и дилема: које је право? То је оно што Два витеза из Вероне чини толико актуелним, у свету дуплих аршина, релативизованих вредности и такозване пост-истине.

Представа у продукцији Битеф театра, М.И.Р.А. у режији Андраша Урбана, на сцени у Смедереву биће изведена 23. септембра, а у глумачкој екипи ове представе публика ће имати прилику да види и нашу истакнуту драмску уметницу Мирјану Карановић. Представа са речитим поднасловом „То јест зашто вам је позориште такво-тужновесела прича за широке народне масе“ је посвећена Мири Траиловић, изузетној личности позоришног, културног и друштвеног живота и оснивачу Битеф театра. Кроз представу су тематизовани прогресиван однос према театру, „стваралачки модел театра који се супротставља осредњости која нас окружује“, као и сама друштвена стварност. Представа није намењена лицима млађим од 18 година.

Разиграна, весела и поучна луткарска представа за децу „Три прасета“ у извођењу Крушевачког позоришта, према чувеном тексту Ханса Кристијана Андерсена, у режији Зорана Лозанчића, плодног уметника који је оставио значајан траг у стваралаштву за децу, на програму је 24. септембра.

Истог дана биће играна представа „Како вам драго“ по комаду класика Вилијама Шекспира, а у режији реномираног редитеља Никите Миливојевића. Представа је рађена у копродукцији Народног позоришта Ниш, Крушевачког позоришта и Нишвил џез театарског фестивала. Романтична, пасторална Шекспирова комедија, дело које је Миливојевић адаптирао, прати судбину двоје заљубљених младих, који су протерани из својих домова. Кроз причу о сукобу завађене браће и уз присуство комичних обрта, Шекспир промовише људске вредности попут братске љубави, толеранције и заједништва, где сваки проблем бива превазиђен, а негативни ликови се преобразе у добре, највеличанственијом од свих чаролија – искреном љубављу. На дух ове представе упућују Шекспирове речи „Цео свет је позорница, где људи сви глуме; свак‘ се појави ту и оде, и одглуми у свом животу многе улоге.“

Фестивал ће 25. септембра затворити представа Битеф театра „Лепа Брена проџект“ по тексту Олге Димитријевић, Ведране Клепице, Слободана Обрадовића, Маје Пелевић и Тање Шљивар, а према идеји и у режији Владимира Алексића и Олге Димитријевић. Ова представа кроз каријеру и фигуру Лепе Брене говори о путевима културних, економских, политичких, социјалистичких и постсоцијалистичких трансформацијама у југословенском простору, укључујући и распад земље, али и њену стидљиву реинвенцију у културном простору. Лепа Брена сагледана је као симбол шоубизниса, али и некадашње земље и везе друштвено политичког контекста са личним историјама, одрастањем, искуством. Публика ће на сцени моћи да види пет Брена- Брену Југословенку, Брену бизниса, Брену градитељства, Брену сексуалности и Брену песме.

Покровитељ Театра у тврђави је Град Смедерево.

 

ИДЕНТИТЕТ КАО ЛИЧНА ПРИЧА

„Идентитет као лична прича“ тема је предстојеће трибине у оквиру научно-образовног програма Центра за културу Смедерево која ће се одржати у четвртак, 12. марта, са почетком у 19 сати, у Концертној дворани. Гост Центра за културу биће др Александар Фатић, филозоф, научни саветник на Институту за филозофију и друштвену теорију у Београду.

Однос према питању идентитета биће током програма представљен кроз упознавање са наративном концепцијом идентитета према којој је нечији идентитет сагледан као лична прича која повезује прошлост, садашњост и будућност и укључује вредносну перспективу као битан чинилац личног (али и колективног) идентитета. Пажња ће бити посвећена питању о вези схватања сходно коме је језгро личног идентитета конструкција “животне приче” са доживљајем да смо аутори сопственог живота и да имамо контролу над њим, са питањем о показатељима очуваности личног идентитета, као и о поремећајима, деформацијама, кидањима, “кривљењима” наратива који доводе до кризе идентитета.

Биће размотрено и питање о идентитету као комуникативном, као и да ли је легитимно говорити о приватном идентитету и приватном моралу.

У разговору са др Фатићем биће објашњена и разлика између аутентичних и неаутентичних наратива.

На вредносну димензију и вредносну изградњу личног наратива, као и на могућност идеја да нормативно делују на човеков живот биће стављен посебан нагласак. Схватање идентитета као личне приче биће осветљено и у пољу терапеутског процеса или процеса саветовања у коме се ради на вредносном самопреиспитивању. У обради теме заинтересовани ће моћи да чују који би могао бити исход сучељавања етике и реторике дужности са етиком и реториком задовољства.

Др Александар Фатић дипломирао је филозофију у Београду, магистрирао у Прагу и докторирао на Аустралијском националном универзитету у Канбери. Његова основна интересовања укључују:филозофску праксу и однос филозофије, психотерапије и психијатрије; примењену етику; политичку филозофију. Аутор је књига „Интегративна психотерапија“, „Врлина као идентитет, емоције и морална личност“ (на енглеском језику). Аутор је бројних истраживачких радова у којима се бавио проблемом “доброг живота” у филозофском саветовању, епикурејском етиком, релацијом кривичне одговорности и поремећаја личности, дипломатском етиком, наративном концепцијом личног и колективног идентитета, односом емоција и вредности.

ФЕСТИВАЛ НОВИХ АУТОРА

У Народној библиотеци Смедерево се другу годину за редом одржава Фестивал нових аутра, гости су Љиљана Николић, Тамара Кучан, Милан Аранђеловић, Стефан радовић, Данило Тодоровић и Никола Думитрашковић. Сви програми почињу од 18 часова, а програме води библиотекар и писац Урош Тимић.

“ИСКОПАВАЊЕ НЕВИНОСТИ” У ГАЛЕРИЈИ МОДЕРНЕ УМЕТНОСТИ

У Галерији модерне уметности Народног музеја у Смедеревској Паланци, у четвртак 13. фебруара, у 19 часова, свечано ће бити отворена изложба слика „Ископавање невиности“  уметника из аустрије, Паула Рихарда Ландауера. Изложба ће бити отворена до  10. марта.

 

 

 

„Враголасте позориштарије“, друга такмичарска представа: ИГРА ЖАНРОВА

Пјер Грипари, „Пар ципела“, Дечје позориште Суботица, адаптација и режија Тодор Валов

Луткарско позориште, стандардна глума, кореографски мизансцен, глума под маскама, надградња призора употребом видео-анимације – све то садржи „Пар ципела“, представа настала из приче за децу Пјера Грипарија. Ова разноликост, међутим, није рапсодична, већ се жанровски изрази међусобно допуњују и циркуларно проистичу један из другог, градећи особену наративну структуру, која је истовремено и лако читљива и богата значењима.
У основи, то је луткарска представа, о пару ципела, Николи и Тини. Овај пар креће на брачно путовање, када ципеле купи једна парижанка. Изражајна средства луткарског театра прате овај ниво приче, разговоре младог пара, њихову рефлексију живота, све до старости и „смрти“. Други наративни ниво саопштен је глумом под маскама: пратимо свакодневицу младе парижанске, посету обућарској радњи, њене невоље при ходу, условљене понашањем ципела које желе да буду близу једна другој, па посету угледном психијатру, а у овом слоју приче упознајемо и кућепазитеља, Жу-Жуа, који присваја ципеле када их Мадам одбаци и пар поклања рођаци. Наративни ниво који уоквирује радњу креиран је елементима класичне глуме, као снимање филма о друга два слоја приче, а мини целине представе раздвојене су филмским клапама. Анимирани филм повезује помненуте елементе, допуњујући, истовремено, добро осмишљену сценографију, која се за тили час мења пред очима гледалаца, стварајући, уз помоћ различитих светлосних штимунга, нове призоре.
Редитељу Тодору Валову, који са лакоћом комбинује поменуте врсте позоришног израза, у креацији представе значајно је помогла пре свега Роксана Миркова, аутор анимираних секвенци, математички тачно уклопљених у радњу, као и музички сарадник, Пламен Мирчев, који одабиром и обрадом француске музике„разиграва“ фабулу.
Прецизна режија убрзава и успорава ритам представе, комбинујући поменуте нивое приповедања, а ове осцилације смењују се великом брзином, која, међутим, ни једнога тренутка не нарушава разумљивост вишеслојне нарације. Деца се одлично сналазе у сталној промени фокуса, од луткарске приче, преко игре под амаскама, до реалистичних призора, јер све ове елементе садржи дечја игра. Старији гледаоци заинтригирани су да граде више семиолошке слојеве. На пример, када кућепазитељ Жу-Жу, у једном тренутку, крпом за прашну покрије објектив камере, присутне у сваком призору представе, то се може прочитати као његов покушај да превари „културу паноптикума“, да изађе из свеопштег посматрања и кадрирања, да оствари онај вид слободе, који главни актери, ципеле, успевају да досегну тек када су старе и изношене.
Све нивое приче играју иста три глумца, за тили час прелазећи из луткарске глуме у класичан гумачаки израз, или глуму под маскама – истовремено водећи рачуна о тајмингу видео-нарације, музичкој матрици, прецизно осмишљеном положају на сцени. Публика паланачког фестивала није била у прилици да види оригиналну поставу. Од три члана првобитног глумачког ансамбла, на „Позориштаријама“ је био само Грегуш Залан. Уместо Јасмине Пралије и Кало Беле, у представу су, недавно, ускочили Софија Мојовиоћ и Стефан Остојић, који су, међутим, савим на висини задатка, прецизни и уверљиви.
Показујући да је у Бугарској и даље виталан луткарски театар, Тодор Валов и његов кративни тим, који су гостујући у Суботици поставили ову представу, истовремено сведоче да је могуће плодотоворно надграђивати позоришне жанрове, односно да се може архитектонички градити представа, а да ова чрста структура истовремено остане флексибилни предложак за дораду и надградњу гледалаца. У том смислу, „Пар ципела“ није прича која се приповеда на задат начин, него позив на игру, коме је тешко одупрети се. Самим тим, ова представа не допушта успостављање критичке дистанце, јер је аналитички приступ наглашено супротстављен игри, као извору и утоки сваке непатворене уметности.
Маштовито, визулено и аудитивно богато, ово остварење одолева покушају да буде представљено у форми једног текста. „Пар ципела“ напросто треба гледати. Више пута.

Владимир Ђурђевић