РЕПРИЗА ПРЕДСТАВА “ЕПИТАФ” И “ШТА ЈЕ СОБАР ВИДЕО” У ГРАДСКОМ ПОЗОРИШТУ

У Градском позоришту, 11. и 12. јуна, заказана су  репризна извођења представа „Епитаф” и „Шта је собар видео”.  Представе ће пратити  жири  због  селекције у конкуренцији пет представа нашег округа.
Учешће на Републичком фестивалу аматерских позоришта Србије у Кули, обезбедиће она представа, која буде задовољила уметничке критеријуме овогодишњег селектора, Горана Цветковића,  редитеља и позоришног критичара.
Улазнице  су у продаји од понедељка, на благајни Културног центра.

– ЕПИТАФ, петак, 11. јун – 20,00 сати

– ШТА ЈЕ СОБАР ВИДЕО,субота, 12. јун – 20,00 сати

ПУТОВАЊЕ КРОЗ ПРОШЛОСТ – „Витезови и легенде“ у Малом граду Смедеревске тврђаве

У Малом граду Смедеревске тврђаве протеклог викенда одржан је фестивал „Витезови и легенде“.  Током фестивала посетиоци су имали прилике да осете дух Средњег века. Кроз двери Двора, посетиоци су ушетали у величанствени свет средњовековне Србије. Звуци музике и наковња, удараца мача о мач и узвика подршке витезовима и принцезама учинили су да  свако од гостију  осети  путовање кроз прошлост.

У Малом граду могао се видети приказ витешких борби,  стреличарско двориште, ковачка и ткачка радионицу, радионице са дрветом и кожом, али и средњовековни војни камп са изложбом оклопа и оружја, средњовековни базар, као и прикази плеса на дворовима.

Фестивал „Витезови и легенде“ организовали су ЈП “Смедеревска тврђава”, Центар за културу Смедерево и  удружење “Бели орлови”. Њихова намера је била посетиоцима  прикажу средњовековну Србију и верно  дочарају живот у средњем веку – од витешког до свакодневног живота обичних људи.

 

       

Мали град у Смедеревској тврђави

У Малом граду је био смештен двор деспота Ђурђа са резиденцијом за становање и палатом за пријеме. Изграђен је 1428—1430. године као посебно утврђени владарски двор са свих страна опточен водом, и баш због тога се сврстава у тип водених утврђења. Мали град има донжон кулу , у централном делу камени зидани бунар, а улазило се са југозападне стране, кроз двојни систем капију.

Од Великог града који има 19 кула одвојен је воденим ровом. У Малом граду налази се 6 кула, од којих је на једној натпис из кога се јасно види да је град подигао Ђурађ Бранковић. Куле су широке око 11 m, високе око 20 m. Рађене су од ломљеног камена у добром кречном малтеру. Дебљина зидова достиже и до 4,5 m. Најдебљи су зидови према копненој страни Смедеревске тврђаве која има површину око 11 ха.

Пројекат “Мозаик Смедерева” је суфинансиран из буџета Града Смедерева, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства. Фото Видео студио Гло, Смедеревска Паланка.

 

КОНЦЕРТ ЏЕЗ ПИЈАНИСТЕ ДИМИТРИЈА ВАСИЉЕВИЋА У ЦЕНТРУ ЗА КУЛТУРУ СМЕДЕРЕВО

Џез пијаниста, доктор џез клавира и композитор Димитрије Васиљевић одржаће у среду, 26. маја са почетком у 19 сати клавирски џез концерт у Концертној дворани Центра за културу Смедерево. Цена улазнице је 300 динара.

Димитрије Васиљевић је српски џез композитор и пијаниста из Београда који живи и ради у Њу Орлеансу, САД. Описан је од стране ауторитета са Музичког колеџа Беркли као «сјајан џез свирач импресивног музичког вокабулара и моћан модерни импровизатор који има потенцијал да постане нови глас модерног џеза». Васиљевић је стваралац чија музика представља софистицирану комбинацију америчког џеза, европског класичног наслеђа и традиционалне српске музике.

Васиљевић је дипломирао на Факултету музичке уметности у Београду (2006) и на Музичком колеџу Беркли у Бостону (2010), завршио је мастер студије из џез клавира на Универзитету Стејнхард у Њујорку (2013) и докторирао џез клавир на Универзитету Илиноис, Урбана – Шампања (2017). Пре него што је постао доцент на Ксавијер Универзитету у Луизијани, у Њу Орлеансу, где тренутно ради као професор џез клавира, био је придружени професор на Универзитету Стејнхард у Њујорку, као и асистент на Университy у Илиноису.

Као активни соло џез пијаниста, али и лидер свог квинтета, квартета и трија, Васиљевић наступа широм Европе и Америке, а неке од престижних сала у којима је Васиљевић до сада држао концерте су и Карнеги Хол у Њујорку, Кенеди Центар у Вашингтону, седиште Уједињених Нација у Њујорку, Кранерт Центар у Урбани, Монтре Палас у Монтреу, Швајцарска, Хенсел Хол у Ланкастеру итд. Такође, редовно наступа и у џез клубовима у Њујорку, Њу Орлеансу и Чикагу.

Године 2008. освојио је трећу награду жирија као и награду публике на Соло Џез клавирском такмичењу у Монтреу, престижном светском такмичењу џез пијаниста, као једини џез пијаниста са Балкана коме је то икад пошло за руком. Те исте године добио је и награду Јазз Перформанце Аwард од стране Беркли Музичког колеџа, а следеће године и награду Пиано Департмент Ацхиевемент Аwард од стране исте институције.

Године 2014, добио је признање од Тесла Сциенце Фоундатион из Њујорка за допринос лику и делу Николе Тесле кроз музику за своју композицију Wарденцлyффе, посвећену овом великом научнику. Те исте године осваја и Цреативе анд Перформинг Артс Феллоwсхип стипендију од стране Универзитета у Илиноису. Годину дана касније, Васиљевић постаје финалиста два велика џез такмичења- Луминартс Јазз Цомпетитион у Чикагу и Кате Неал Кинлеy Мемориал Феллоwсхип. Сарађивао је са бројним реномираним џез музичарима од којих су неки Џо Ловано, Крис Потер, Бред Шепик, Виктор Гарсија, Чип Мекнил и други.

Поред своје извођачко-композиторске и академске каријере, Васиљевић се такође бави и компоновањем музике за филм.

Васиљевић има четири објављена ауторска албума (Тхе Патх оф Силван; Метапхор; Аццидентал Номад; Ус) и снима за америчку дискографску кућу Ропеадопе Рецордс. Ова кућа изабрала је његов албум Аццидентал Номад као свог представника у трци за Греми номинације за 2019. годину у 4 категорије: Најбољи џез албум, Најбољи инструментални савремени албум, Најбољи инструментални аранжман и Најбоља инструментална композиција.

Васиљевић је члан америчког Удружења џез едукатора (Јазз Едуцатион Нетwорк – ЈЕН), а куриозитет је да је Васиљевић први и за сада једини доктор џез клавира из Србије.

ПРЕДАВАЊЕ “ПУЛСИРАЈУЋЕ ЗВЕЗДЕ” У ЦЕНТРУ ЗА КУЛТУРУ СМЕДЕРЕВО

Предавање „Пулсирајуће звезде“ одржаће се у среду, 19. маја,  у Концертној дворани Центра за културу Смедерево са почетком у 18 сати. Са том облашћу астрономских истраживања публику ће упознати др Моника Јурковић, научница која делује при Астрономској опсерваторији у Београду.

У најави предавања које ће бити одржано уз одговарајући илустративни садржај др Јурковић поручује: „Да ли сте се некада запитали како астрономи знају колико су удаљене звезде од нас, а тек друге галаксије? Да бисмо одговорили на питање о мерењу даљина до звезда прво треба да испитамо шта видимо на небу и које су то особине небеских објеката које можемо да искористимо у сврху мерења даљина. Нама најближи објекти су Сунце и планете Сунчевог система. После долазе звезде које су у близини Сунца, али и даље у нашој галаксији – у Млечном путу. Осим Млечног пута у Универзуму постоји милијарди других галаксија, али неке од њих су у такозваној Локалној групи. Овај прелазак са оближњих на све даље објекте за које треба измерити даљине се у астрономији зове скала удаљености. На сваком кораку се користе различите технике са којима ћемо се детаљније позабавити у овом предавању. Највише времена ћемо ипак посветити пулсирајућим звездама. Откриће да код њих постоји веза између њиховог средњег сјаја и периода пулсације је довела до спознаје да је Универзум огроман.“

Улаз на програм је слободан.

Моника Јурковић је на Универзитету у Сегедину завршила мастер студије за професора физике и мастер студије из астрофизике. Докторирала је на Математичком факултету у Београду. На Конкој опсерваторији у Будимпешти била је члан истраживачког тима који се бавио пулсирајућим звездама. У Потсадаму је боравила три месеца на Институту за астрофизику као учесник пројекта “БЕЛЛИССИМА”. Учесник је бројних конференција, летњих школа и радионица у Србији и иностранству, у Мађарској, Пољској, Шпанији, Немачкој, Словачкој. Објавила је низ научних  радова. Поље њеног  научног интересовања су претежно променљиве пулсирајуће звезде.

 

ИЗЛОЖВА СЛИКА “СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ НА МОРУ” У ГАЛЕРИЈИ НАРОДНОГ МУЗЕЈА

У Галерији савремене уметности Народног музеја у Смедеревској  Паланци, вечерас,  13. маја, биће уприличено отварање самосталне изложбе графика “Свети Василије на мору”, академског сликара и графичара Вељка Михајловића.

Свечано отварање планирано је  за 19 часова, а изложба за посетиоце биће отворена  до 8. јуна.

ПОГЛЕД ПРЕКО НИШАНА – ПРИКАЗ ПРЕДСТАВЕ “ЕПИТАФ”/Дора Делбјанско, Епитаф,  режија – Мирослав Петровић/

Позоришне рефлексије

Пише: Владимир Ђурђевић

Млад, свеж ансамбл, уз подршку ветерана, оригиналан и сигуран редитељски рукопис, занимљив репертоарски потез – то су, у најкраћем, први утисци после премијере нове представе Градског позоришта Културног центра, првог позоришног догађаја које је писац ових редова, у складу са прописима, пратио лица покривеног маском N 95; духовито остварење, које захтева пуну салу, и публику растерећену против епидемијских правила.

Не слажем се са критичарима, који сматрају да је Епитаф Доре Делбјанко почетнички драмски текст, који „не иде дубље од тематизовања индивидуалног насиља“ (Ана Тасић, Политика, 13.12.2016). Додуше, ишчашена породица, у чијем се изолованом дому одвија необична радња, заиста подсећа на домаћу верзију „Адамсових“ – али далеко од тога да ауторка не прекорачује границе црне комедије. Настао 2007. у време посвемашног друштвеног насиља, у сенци међунационалних сукоба и маскирних униформи, Епитаф у ствари показује једну заоштрену ибијевску ситуацију. Инвертоване моралне вредности, баш као и у славном делу Алфреда Жарија, не могу да буду конструктивне и архитектоничне баш зато што нису принципијелне, па се све завршава општим сукобом; породица, која се оштро обрачунава са спољним непријатељима, на крају се поларизује, а њени чланови међусобно конфронтирају. Зло не може да потраје, из разлога што није добро организовано, и зато увек изазива само зле последице. То важи како за породицу, тако и за националну државу, па и шире, за атомизовани свет парцијалних интереса.

Делбјанко, у постмодерном духу, ове значењске асоцијације саопштава изражајним средствима кемпа, пренаглашавајући, до претераног карикирања, психологију и односе главних протагониста: Веселина, оца породице и главног сеоског криминалца, који уз помоћ кћерке Арделије, опасне по околину, ликвидира сваког ко га је макар само попреко погледао, његове супруге Ловорке и приглупих Дарка и Јагоде, Арделијиног брата и сестре, духа покојне мајке, негдашње праве хајдучице, по којој је кћерка-егзекутор добила име; Хорације, једини лик који није члан ратоборне породице, мада ће то постати – осликан је у маниру „кича с предумишљајем“. Класична нарација односно строго структура комада, угрозили разбарушеност ибијевског зла, које неминовно води у ентропију.

Мирослав Петровић, редитељ представе, истакао је асоцијације које се помаљају при читању текста Доре Делбјанко. У ту сврху, почетак и завршетак комада уоквирују је телевизијски коментар. Такође, радња је из „базе“, односно подземног бункера у коме Веселин са породицом осмишљава стратегију, пренесена на светло дана: аморалност и аномија нису само слика једне кабадахијске породице, него стање свеопште сучељености изолованих индивидуа, својеврсни bellum omnium contra omnes. „Крвави“ завршетак представе у духу је оваквог читања Епитафа. Са друге стране, прилагођавање радње и реплика поменутом сценском поставу могу да збуне гледаоце који не познају изворни текст – што свакако није добро када је реч о представи брзог ритма, са мноштвом комичних минијатура. Помало смета и не много маштовит начин на који се дочаравају сновиђења Веселиновог сина Дарка, у коме га походи дух баке Корделије. Међутим, Петровић је консеквентно, и углавном педантно, спровео своју редитељску замисао. Посебно треба скренути пажњу на његов рад са глумцима, који резултира уједначеном игром, у којој се појединачне креације допуњују.

Слађан Станић је, као Хорације, остварио своју најбољу улогу, истанчаним слухом пратећи редитељске дидаскалије, а Марко Богдановић у улози Дарка, потврдио оно што су многи запазили још пре много година, на сцени у Старом Селу – да је реч о изванредном глумцу. Откриће ове представе је Дијана Влајић, која улогу Јагоде гради интелигентно, са дивним осећајем за меру, што нарочито долази до изражаја у „преокрету“, када инертна и плашљива девојка открива своју мрачну страну.

Са одушевљењем поздрављамо повратак Невене Миљковић (Арделија) на сцену Градског позоришта. Публици је недостајала њена енергија. Александар Стошић (Веселин) и Сања Дојчиновић (Ловорка) већ имају статус ветерана, од којих се с правом очекује да предводе подмлађени ансамбл градског позоришта. Доајен, Радица Митровић (дух баке Арделије), глуми са истим полетом, као и пре много деценија.

Шминка и фризуре Саше Срдића представљају посебан квалитет ове представе, који ће вероватно бити овенчан наградом – уколико пандемија допусти нормално одржавање аматерских позоришних фестивала.

Полупразна сала (против епидемијске мере дозвољавале су да тек свако треће седиште буде попуњено), и маске на лицима гледалаца учинили су своје. Публика је била „стегнута“, нарочито на почетку, што се одразило на ону фину интеракцију између гледалаца и протагониста, преко потребну, посебно у представама какав је Епитаф. Проћи ће и  covod 19, а тада треба поново уприличити премијеру, и омогућити овој представи да се у контакту са публиком несметано развија.

Фото: Градско позориште

МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ ОДОБРИЛО СРЕДСТВА СМЕДЕРЕВУ ЗА ОЧУВАЊЕ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА

Министарство културе одобрило је Граду Смедереву  средства на конкурсу за  суфинансирање пројеката из области културног наслеђа. За средства у износу од 23. 900.000 динара, конкурисао је  Регионални завод за заштиту културе Смедерево, за пројекте ′′ Конзерваторијум-рестаураторски радови на санација и очување надземних делова куле 11 Смедеревске тврђаве ′′ и ′′ Трећа фаза заштитних истраживања у сектору Варошке капије 1 Смедеревске тврђаве “.

На овом конкурсу средства у износу од 900.000 динара  одобрена су и смедеревском музеју за пројекат ′′ Инсталација- мрежне средине и система за трајно складиштење података у Музеју у Смедереву ′′.

Градоначелник Смедерева, Јован Беч захвалио је  Министарству културе на подршци и додељеним средствима граду која су огроман допринос очувању културних добара.

НАРОДНОМ МУЗЕЈУ ТРИ МИЛИОНА ДИНАРА ОД МИНИСТАРТСВА КУЛТУРЕ

На конкурсима Министарства, Музеј је добио 600.000 динара за наставак вишегодишњег пројекта конзервације и рестаурације српског сликарства прве половине 20. века, 400.000 динара за наставак конзервације и рестаурације споменика у лапидаријуму испред Музеја, као и 2.000.000 динара за промену крова и санацију фасаде зграде Музеја. Овим великим и капиталним пројектима, Музеј ће наставити рад на очувању и заштити свог културног наслеђа, али ће и готово у потпуности, и споља и изнутра, средити зграду која је споменик културе још од 1982. године.

 

ТРГ КУЛТУРЕ У ЦЕНТРУ СМЕДЕРЕВСКЕ ПАЛАНКЕ

На конкурсу Миинистарства културе Градови у фокусу, општина Смедеревска  Паланка добила је 10 милона динара. Од , 2 милиона за обнову фасаде и крова зграде Народног музеја, и 8 милиона за уређење отвореног платоа испред зграде библиотеке „Милутин Срећковић“.

Изградњом Трга културе испред зграде градске библиотеке „Милутин Срећковић“, предвиђена је комплетна реконструкција дела улице 10. октобара, од пешачке зоне до већ уређене Француске улице. То подразумева и постављање нове лед расвете и садњу младих стабала. Трг културе у свом саставу имаће анфитеатар који ће служити за одржавање културних вечери, концерата на отвореном и разних музичко-плесних програма. Поред тога, што ће Трг културе бити првенствено намењен културним дешавањима, Паланка и паланачани ће добити нову пешачку зону за одмор и уживање. На том месту предвиђена је и изградња прве велике чесме у граду.

-Ово је велики пројекта који ће бити реализован у нашој општини и који ће утицати на  развој и подстицај културе. Захвални смо Министарству културе и информисања, посебно министарки, Маји Гојковић, на подршци коју пружа за развој културе у нашој општини. Такође, велику захвалност дугујемо и самосталној саветници у области позоришно-плесног стваралаштва и установа културе из области сценског и сценско-музичког стваралаштва у министарству културе, Ђурђијани Јовановић за трогодишњу сарадњу и подршку.

 

ПРВА МЕЂУНАРОДНА ЛИКОВНА КОЛОНИЈА У ПАЛАНЦИ ОД 20. ДО 25. АПРИЛА

У Смедеревској Паланци отворена је прва  Међународна ликовна колонија под покровитељством Скупштине општине.

Намера која лежи иза оснивања Међународне ликовне колоније „Паланка у оку уметника- места вредна памћења“ је промоција, не само богатог културног наслеђа, већ и новог лица града и околине коју су обликовали вредни напори општинског руководства у последње две године. Овогодишњи сазив има за задатак да забележи места вредна памћења. Сваке наредне године ликовна колонија носиће другачији поднаслов који би инспирисао њене учеснике. Идеја је да колонија окупи  локалне учеснике  и међународне ствараоце из градова и региона са којима је Смедеревска Паланка сарађивала у прошлости али и данас. Међународна ликовна колонија свечано је отврорена 20. априла и трајаће до 25. априла. Изложба  селектованих радова планирана је за почетак маја и биће синхронизована са отварањем јужнокорејске фабрике. На ликовној колонији настаће уметничка дела која ће представљати базу из које ће се бирати експонати за путујуће изложбе које су планиране у градовима широм Србије и у институцијама које промовишу културу земаља из којих долазе учесници колоније.

Прву Међународну ликовну колонију отворио је редседник Општине, Никола Вучен.