ЗАШТИТНИ ЗНАК “СМЕДЕРЕВСКЕ ЈЕСЕНИ” У ЦЕНТРУ ГРАДА

Ове године, због повећаног ризика по здравље грађана, услед епидемије Ковид 19, није одржана привредно – туристичка манифестација „Смедеревска јесен“ на начин који је био уобичајан протеклих година, са обимом и богатством садржаја на које смо навикли.

Организациони одбор, као организатор, одлучио је да у част најстарије градске манифестације, у четвртак, 10. септембра, на градском тргу постави  велики грозд, који представља заштитни знак „Смедеревске јесени“ и који је до 13. септембра красио центар града, као атракција поред које се се  суграђани и посетиоци  фотографисали.

 

Please follow and like us:

ИЗЛОЖБА СЛИКА У ГАЛЕРИЈИ ЦЗК СМЕДЕРЕВО

У Галерији Центра за културу Смедерево у петак, 18. септембра, у 19 сати биће отворена изложба слика Снежане Милошевић, Владана Мицића и Снежане Бекрић. Изложбу чине 23 слике урађене у различитим техникама.

Снежана Милошевић се бави сликарством интезивно од 2002. године. Живи и ради у Костолцу. Самостално излагала 4 пута. Колективно излагала више од 50 пута.

Владан Мицић је Академију ликовних уметности и постдипломске студије у класи професора Бошка Карановића завршио у Београду. Графику специјализирао у Антверпену-Белгија. Члан је УЛУС-а и Краљевског удружења сликара графичара –Лондон од 1988. године, почасни је члан УЛСК „СПЕКТАР“-Костолац. Награде: Октобарски салон, Ђорђе Андрејевић-Кун, Награда академије за ликовне уметности, студијско путовање у СССР и Мађарску. Имао је 60 самосталних изложби.

Снежана Бекрић је дипломирала на катедри за сценографију ФПУ у Београду. Члан је УЛУПУДС-а од 1974. године са статусом самосталног уметника и звањем истакнутог уметника од 2007. године. Самостално излагала 34 пута; групно више од 300 пута у земљи и иностранству (Македонија, Словенија, Словачка, Финска, Италија, Република Српска, Мађарска); учествовала у раду више од 30 колонија.

Публика ће имати прилику да ову изложбу погледа до 1. октобра ове године.

Please follow and like us:

СМЕДЕРЕВО – ТЕАТАР У ТВРЂАВИ ОД 21- 25. СЕПТЕМБРА

Седми позоришни фестивал „Театар у тврђави“ одржаће се у периоду од 21. до 25. септембра у Малом граду Смедеревске тврђаве. Програм који је ревијалног карактера обухвата шест позоришних представа, од којих је једна представа за децу, најављују организатори.

Позоришни програм „Театра у тврђави“ почеће 21. септембра са представом Српског народног позоришта „Смедерево 1941.“ по тексту и у режији Ане Ђорђевић. Ова представа посвећена је глумцима СНП-а настрадалим у експлозији 5. јуна 1941. године. У  концертној  дворани Центра за културу,  такође, 21. септембра, у 18 сати биће одржана промоција књиге  Ане Ђорђевић  и  Александра Милосављевића „Страдање глумаца СНП-а у Смедереву 1941.“

Ансамбл Шабачког позоришта наступиће 22. септембра у Малом граду Смедеревске тврђаве у 20 часова, представом  „Два витеза из Вероне“  Вилијама Шекспира у режији Мие Кнежевић. „Два витеза из Вероне“ је једна од првих Шекспирових комедија. У њеном центру су млади људи, мучени увинерзалним питањима која себи постављају сви људи ових година, без обзрира на епоху у којој живе. Заљубљивања, путовања, пријатељство, образовање и потрага за сопственим местом у друштву које се дели на владаре, слуге и све оне између чине заплет ове комедије, али не и њену основу тему. Њена тема су два лица врлине и дилема: које је право? То је оно што Два витеза из Вероне чини толико актуелним, у свету дуплих аршина, релативизованих вредности и такозване пост-истине.

Представа у продукцији Битеф театра, М.И.Р.А. у режији Андраша Урбана, на сцени у Смедереву биће изведена 23. септембра, а у глумачкој екипи ове представе публика ће имати прилику да види и нашу истакнуту драмску уметницу Мирјану Карановић. Представа са речитим поднасловом „То јест зашто вам је позориште такво-тужновесела прича за широке народне масе“ је посвећена Мири Траиловић, изузетној личности позоришног, културног и друштвеног живота и оснивачу Битеф театра. Кроз представу су тематизовани прогресиван однос према театру, „стваралачки модел театра који се супротставља осредњости која нас окружује“, као и сама друштвена стварност. Представа није намењена лицима млађим од 18 година.

Разиграна, весела и поучна луткарска представа за децу „Три прасета“ у извођењу Крушевачког позоришта, према чувеном тексту Ханса Кристијана Андерсена, у режији Зорана Лозанчића, плодног уметника који је оставио значајан траг у стваралаштву за децу, на програму је 24. септембра.

Истог дана биће играна представа „Како вам драго“ по комаду класика Вилијама Шекспира, а у режији реномираног редитеља Никите Миливојевића. Представа је рађена у копродукцији Народног позоришта Ниш, Крушевачког позоришта и Нишвил џез театарског фестивала. Романтична, пасторална Шекспирова комедија, дело које је Миливојевић адаптирао, прати судбину двоје заљубљених младих, који су протерани из својих домова. Кроз причу о сукобу завађене браће и уз присуство комичних обрта, Шекспир промовише људске вредности попут братске љубави, толеранције и заједништва, где сваки проблем бива превазиђен, а негативни ликови се преобразе у добре, највеличанственијом од свих чаролија – искреном љубављу. На дух ове представе упућују Шекспирове речи „Цео свет је позорница, где људи сви глуме; свак‘ се појави ту и оде, и одглуми у свом животу многе улоге.“

Фестивал ће 25. септембра затворити представа Битеф театра „Лепа Брена проџект“ по тексту Олге Димитријевић, Ведране Клепице, Слободана Обрадовића, Маје Пелевић и Тање Шљивар, а према идеји и у режији Владимира Алексића и Олге Димитријевић. Ова представа кроз каријеру и фигуру Лепе Брене говори о путевима културних, економских, политичких, социјалистичких и постсоцијалистичких трансформацијама у југословенском простору, укључујући и распад земље, али и њену стидљиву реинвенцију у културном простору. Лепа Брена сагледана је као симбол шоубизниса, али и некадашње земље и везе друштвено политичког контекста са личним историјама, одрастањем, искуством. Публика ће на сцени моћи да види пет Брена- Брену Југословенку, Брену бизниса, Брену градитељства, Брену сексуалности и Брену песме.

Покровитељ Театра у тврђави је Град Смедерево.

 

Please follow and like us:

ИДЕНТИТЕТ КАО ЛИЧНА ПРИЧА

„Идентитет као лична прича“ тема је предстојеће трибине у оквиру научно-образовног програма Центра за културу Смедерево која ће се одржати у четвртак, 12. марта, са почетком у 19 сати, у Концертној дворани. Гост Центра за културу биће др Александар Фатић, филозоф, научни саветник на Институту за филозофију и друштвену теорију у Београду.

Однос према питању идентитета биће током програма представљен кроз упознавање са наративном концепцијом идентитета према којој је нечији идентитет сагледан као лична прича која повезује прошлост, садашњост и будућност и укључује вредносну перспективу као битан чинилац личног (али и колективног) идентитета. Пажња ће бити посвећена питању о вези схватања сходно коме је језгро личног идентитета конструкција “животне приче” са доживљајем да смо аутори сопственог живота и да имамо контролу над њим, са питањем о показатељима очуваности личног идентитета, као и о поремећајима, деформацијама, кидањима, “кривљењима” наратива који доводе до кризе идентитета.

Биће размотрено и питање о идентитету као комуникативном, као и да ли је легитимно говорити о приватном идентитету и приватном моралу.

У разговору са др Фатићем биће објашњена и разлика између аутентичних и неаутентичних наратива.

На вредносну димензију и вредносну изградњу личног наратива, као и на могућност идеја да нормативно делују на човеков живот биће стављен посебан нагласак. Схватање идентитета као личне приче биће осветљено и у пољу терапеутског процеса или процеса саветовања у коме се ради на вредносном самопреиспитивању. У обради теме заинтересовани ће моћи да чују који би могао бити исход сучељавања етике и реторике дужности са етиком и реториком задовољства.

Др Александар Фатић дипломирао је филозофију у Београду, магистрирао у Прагу и докторирао на Аустралијском националном универзитету у Канбери. Његова основна интересовања укључују:филозофску праксу и однос филозофије, психотерапије и психијатрије; примењену етику; политичку филозофију. Аутор је књига „Интегративна психотерапија“, „Врлина као идентитет, емоције и морална личност“ (на енглеском језику). Аутор је бројних истраживачких радова у којима се бавио проблемом “доброг живота” у филозофском саветовању, епикурејском етиком, релацијом кривичне одговорности и поремећаја личности, дипломатском етиком, наративном концепцијом личног и колективног идентитета, односом емоција и вредности.

Please follow and like us:

ФЕСТИВАЛ НОВИХ АУТОРА

У Народној библиотеци Смедерево се другу годину за редом одржава Фестивал нових аутра, гости су Љиљана Николић, Тамара Кучан, Милан Аранђеловић, Стефан радовић, Данило Тодоровић и Никола Думитрашковић. Сви програми почињу од 18 часова, а програме води библиотекар и писац Урош Тимић.

Please follow and like us:

“ИСКОПАВАЊЕ НЕВИНОСТИ” У ГАЛЕРИЈИ МОДЕРНЕ УМЕТНОСТИ

У Галерији модерне уметности Народног музеја у Смедеревској Паланци, у четвртак 13. фебруара, у 19 часова, свечано ће бити отворена изложба слика „Ископавање невиности“  уметника из аустрије, Паула Рихарда Ландауера. Изложба ће бити отворена до  10. марта.

 

 

 

Please follow and like us:

„Враголасте позориштарије“, друга такмичарска представа: ИГРА ЖАНРОВА

Пјер Грипари, „Пар ципела“, Дечје позориште Суботица, адаптација и режија Тодор Валов

Луткарско позориште, стандардна глума, кореографски мизансцен, глума под маскама, надградња призора употребом видео-анимације – све то садржи „Пар ципела“, представа настала из приче за децу Пјера Грипарија. Ова разноликост, међутим, није рапсодична, већ се жанровски изрази међусобно допуњују и циркуларно проистичу један из другог, градећи особену наративну структуру, која је истовремено и лако читљива и богата значењима.
У основи, то је луткарска представа, о пару ципела, Николи и Тини. Овај пар креће на брачно путовање, када ципеле купи једна парижанка. Изражајна средства луткарског театра прате овај ниво приче, разговоре младог пара, њихову рефлексију живота, све до старости и „смрти“. Други наративни ниво саопштен је глумом под маскама: пратимо свакодневицу младе парижанске, посету обућарској радњи, њене невоље при ходу, условљене понашањем ципела које желе да буду близу једна другој, па посету угледном психијатру, а у овом слоју приче упознајемо и кућепазитеља, Жу-Жуа, који присваја ципеле када их Мадам одбаци и пар поклања рођаци. Наративни ниво који уоквирује радњу креиран је елементима класичне глуме, као снимање филма о друга два слоја приче, а мини целине представе раздвојене су филмским клапама. Анимирани филм повезује помненуте елементе, допуњујући, истовремено, добро осмишљену сценографију, која се за тили час мења пред очима гледалаца, стварајући, уз помоћ различитих светлосних штимунга, нове призоре.
Редитељу Тодору Валову, који са лакоћом комбинује поменуте врсте позоришног израза, у креацији представе значајно је помогла пре свега Роксана Миркова, аутор анимираних секвенци, математички тачно уклопљених у радњу, као и музички сарадник, Пламен Мирчев, који одабиром и обрадом француске музике„разиграва“ фабулу.
Прецизна режија убрзава и успорава ритам представе, комбинујући поменуте нивое приповедања, а ове осцилације смењују се великом брзином, која, међутим, ни једнога тренутка не нарушава разумљивост вишеслојне нарације. Деца се одлично сналазе у сталној промени фокуса, од луткарске приче, преко игре под амаскама, до реалистичних призора, јер све ове елементе садржи дечја игра. Старији гледаоци заинтригирани су да граде више семиолошке слојеве. На пример, када кућепазитељ Жу-Жу, у једном тренутку, крпом за прашну покрије објектив камере, присутне у сваком призору представе, то се може прочитати као његов покушај да превари „културу паноптикума“, да изађе из свеопштег посматрања и кадрирања, да оствари онај вид слободе, који главни актери, ципеле, успевају да досегну тек када су старе и изношене.
Све нивое приче играју иста три глумца, за тили час прелазећи из луткарске глуме у класичан гумачаки израз, или глуму под маскама – истовремено водећи рачуна о тајмингу видео-нарације, музичкој матрици, прецизно осмишљеном положају на сцени. Публика паланачког фестивала није била у прилици да види оригиналну поставу. Од три члана првобитног глумачког ансамбла, на „Позориштаријама“ је био само Грегуш Залан. Уместо Јасмине Пралије и Кало Беле, у представу су, недавно, ускочили Софија Мојовиоћ и Стефан Остојић, који су, међутим, савим на висини задатка, прецизни и уверљиви.
Показујући да је у Бугарској и даље виталан луткарски театар, Тодор Валов и његов кративни тим, који су гостујући у Суботици поставили ову представу, истовремено сведоче да је могуће плодотоворно надграђивати позоришне жанрове, односно да се може архитектонички градити представа, а да ова чрста структура истовремено остане флексибилни предложак за дораду и надградњу гледалаца. У том смислу, „Пар ципела“ није прича која се приповеда на задат начин, него позив на игру, коме је тешко одупрети се. Самим тим, ова представа не допушта успостављање критичке дистанце, јер је аналитички приступ наглашено супротстављен игри, као извору и утоки сваке непатворене уметности.
Маштовито, визулено и аудитивно богато, ово остварење одолева покушају да буде представљено у форми једног текста. „Пар ципела“ напросто треба гледати. Више пута.

Владимир Ђурђевић

Please follow and like us:

Из угла критике: ПУТОВАЊЕ У СРЕДИШТЕ БАЈКЕ

Игор Бојовић, Пепељуга, Театар 91, Алексинац, режија – Бранко Поповић

Прва представа одиграна у такмичарском делу овогодишњег фестивала „Враголасте позориштарије“ је остварење из категорије „Одрасли за децу“. Одмах треба рећи да су се деца, углавном школског узраста, одличо забављала, и да је ансамбл из Алексинца остварио жељену интеракцију са младом публиком.
Посебне похвале треба упутити самом руководству алексиначког позоришта, јер је „продукција“ ове предсатава сасвим неуобичајена за аматерско стваралаштво за децу: оригинални костими, одлична, функционална сценографија, ангажовање чак три школована глумца – доприносе утиску да је реч о професиналном прјекту, који вишеструко надраста уобичајени аматерски приступ представама за децу.

Текст Игора Бојовића, базиран на познатој бајковитој причи о „Пепељуги“, представља, као и други слични покушаји, својеврсну варијацију на познату тему, која претпоставља да публика већ зна оригиналну фабулу. Управо из тог разлога, главни ликови, а нарочито негативци, представљени су карикатурално, док је расплет конципиран као фарса, са финим ироничним коментарима, разумљивим и занимљивим, и за децу школског узраста, и за одрасле.
Редитељ Бранко Поповић настојао је да нагласи каракатуралне елементе Бојовићевог текста већ самом глумачком поставом. Злу маћеху и њене две кћерке играју мушкарци, што је сценски веома допадљиво, и духовито. Поповић се потрудио да ово редитељско решење буде лишено могућих конотација, које би изашле из контекста представе за децу, што му је пошло ра руком, поред осталог, због добре сарадње са глумцима. Бојан Цветковић, у улози маћехе, нимало не заостаје на својим колегама професионалцима, а одличу ролу пружио је и глумац крушевачког позоришта, Бобан Тодоровић, у улози једне од кћерки.
Оно што се редитељу извесно може замерити јесу сонгови: иако маштовито презентовани, на познате и певљиве мелодије, ови музички екскурси су углавном предуги, а плејбек-матрица на моменте нечитка, па се речи сонгова не разазнају. У неколико случајева, сонгови успоравају иначе динамичну радњу, па, иако им је сврха да подигну расположење младе публике, и музичком паузом на сегемне изделе релативно сложену радњу како би је деца лакше пратила, нарочито у завршном делу „Пепељуге“ имају контра-ефекат.
Такође, иако је редитељ, инсистирајући на радњи у првом плану, имао у виду специфично фокусирање пажње најмлађе публике, мизансцен је ипак могао да буде разрађенији, тим пре што је функционална сценографија остављала велики простор на просценијуму за мизанценско разигравање.
Највећа замерка тиче се видео-садржаја. Редитељ је имао добру идеју, да видео-бимом дочара одвијање бала у салону краљевске палате (пројекцијом на рикванту просценијума). Међутим, приказан је реалистични царски бал, који одудара од карикатурално постављене радње на просценијуму. Редитељ је могао да користи и сцене бала из неког цртаног филма, што би свакако било примереније духу и тону представе – иако овакаво решење подразумева опасност да се пажња деце усмери на позадински план.
Јелена Томић, порофесионална глумица позоришта из Крушевца, лепо, чисто и ненаметљуиво, на сигурном растојању од западања у патетику, тумачи насловни лик. Одличан је и принц, Срђан Здравић, такође дипломирани драмски уметник, као и већ поменути професионалац, Бобан Тодоровић, у улози друге маћехине кћерке.
Када је реч о аматерском делу ансамбла, осим одличног Бојана Цветковића, у улози маћехе, треба посебно похвалити Срђана Стојанвића, који игра две различите улоге краља, суптилно истичући комичне елементе ликова које тумачи.
Треба се осврнути и на сценски говор. Ни на једном месту се не разазнаје локални дијалект, а реплике се углавном добро чују. Једино би Нанушка Стојановић, у улози Шећерне виле (наратора), могла да говори нешто спорије, јер неки делови њених монолога остају неразговетни – иако је, у целини посматрано, ова млада глумица свој лик одиграла уверљиво и полетно.
Креаторима представе „Пепељуга“ највећу похвалу пружила је публика, дугим аплаузом који је пратио добро режирани „поклон“, а како су деца, родитељи и наставници оценили ово остварење, видећемо у завршници фестивала.

Владимир Ђурђевић

Please follow and like us:

ОТВОРЕНЕ ВРАГОЛАСТЕ ПОЗОРИШТАРИЈЕ

После сведене и примерене церемоније отварања, и поздравне речи директора Установе Културни центар, Драгана Исаиловића, одиграна је представа ван такмичарске селекције, „Први шљиварски бој“, позоришта „Звездица“ из Зрењанина, у адаптацији и режији Татјане Рељин. Реч о питкој, одлично режираној и још боље изведеној бајци, коју је најмлађа публика отпратила „у једном даху“.
Пре почетка овогодишњег фестивала, у фоајеу Градског позоришта Културног центра отворена је годишња изложба КОЦ „Круг“ из Смедеревске Паланке.
На овогодишњим Позориштаријама биће одиграно шест представа у такмичарским селекцијама „Деца за децу и Одрасли за децу“, а предвиђена је још једна ревијална представа и неколико пратећих програма.
Фестивал „Враголасте позориштарије“ одвија се под покровитељством Општине Смедеревска Панка и Министартсва културе у Влади Републике Србије.

Please follow and like us:

ВРАГОЛАСТЕ ПОЗОРИШТАРИЈЕ

Позоришни фестивал „Враголасте позориштарије“ који се сваке године одржава у Градском позоришту у Смедеревској Паланци, овога пута планиран је од 29. септембра до 5. октобра. Фестивал се одржава под покровитељством Министарства културе и информисања и општине Смедеревска Паланка.

Please follow and like us: