Седници Скупштине општине Смедеревска Паланка присуствовало је четрдесет одборника. Већином гласова , 38  за,   одборници локалног парламента усвојили су  предлог Одлуке  о престанку коришћења непокретности Јавног предузећа „Паланка“ и преузимању наведених права од стране Општине Смедеревска Паланка, као и  предлог  Одлуке о покретању ликвидације над Јавним предузећем „Паланка“ у Смедеревској Паланци. Ликвидација над овим предузећем биће спроведена вансудски, преко ликвидационог управника. Сви законом предвиђени  услови за покретање ликвидације су испуњени , а закључено је да не постоје организациони и економски услови за даљи рад ЈП „Паланка“. За ликвидационог управника именован је дипломирани економиста, Славољуб Милић.

Одборници су већином гласова усвојили Предлог одлуке о доношењу програма мера за измиривање обавеза Општине  и субјеката чији је оснивач, према ЈП ЕПС Београд и Техничком центру Крагујевац , што се односи на споразум о репрограму дуга за струју. О томе шта се радило претходних година и на који начин ће се отплатити дуг, одборницима је објаснио председник општине, Никола Вучен. 

-У децембру прошле године Влада Србије је донела закључак да у наредном периоду покушамо да у сарадњи са Електропривредом Србије  дођемо до решења, како да измиримо дуг за електричну енергију. Када смо преузели руковођење општином, наследили смо велика  дуговања, а само  дуг  за струју износио је милијарду и двеста милиона динара. Ништа се драстично није променило у ове три године, али све то време тражили смо најбољи начин како да отплатимо дуг,  а да не угрозимо буџет општине и кориснике буџета. Уз помоћ Министраства финансија, Владе Србије и велико ангажовање председника Александра Вучић , пронашли смо најбољи модел, а то је да репрограмирамо дуг. Захваљујући  државним установама и општинској служби за финансије , посебно Милану Тркљи,  до краја године овај деценијски проблем биће решен. Укупно дуговање за утрошену електричну енергију свих буџетских корисника је око милихјарду и двеста милиона динара. Ми смо се определили за дужи пут решавања овог проблема,  али смо зато успели да уштедимо, односно да смањимо дуг на 845 милиона динара. Данашњом одликом Скупштине општине да репрограмира дуг, послаћемо предлог Влади Србије , који ће  се следећег четвртка наћи на дневноим реду  седнице Владе. То значи да ћемо за неколико дана потписати споразум са ЕПС о репрограму укупног  дуга за струју. Репрограм ће бити потписан на десет година, а грејс период  још увек договарамо, рекао је Вучен.

Усвојен је предлог одлуке о Месним заједницама на територији општине. Нова одлука је усклађена са законом и статутом Општине, а односи се на правни статус месних заједница , финансирање и функционисање,  а поред осталог и  избора чланова савета.  Извештај о извршењу буџета општине Смедеревска Паланка за период јануар – септембар 2019. године поднео је самостални саветник за финансије, Милан Тркља. Он је истакао да су остварени укупни буџетски приходи од 806 милиона динара, што у односу на укупне приходе за целу 2019. годину представља 60,01 одсто. Укупни буџетски расходи за исти период износили су нешто више од 795 милиона  и 600 хиљада динара, што представља 60,02 одсто од укупно планираних за целу годину. -На основу извештаја се може видети да се расходи извршавају сразмерно, по свим корисницима, колико год је могуће с обзиром на веома тешку финансијску ситуацију, рекао је Милан Тркља.

Поред осталог, на дванаестој седници Скупштине усвојен је  предлог Одлуке о обезбеђивању јавног осветљења на територији општине,  Предлог програма уређивања грађевинског земљишта, изградње  и одржавања комуналне инфраструктуре у општини, Предлог измена програма коришћења средстава буџетског фонда за заштиту и унапређење животне средине за 2019. годину као и Извештај о раду Општинског правобранилаштва за 2018/19 годину. Извештај је поднео општински правобранилац, Зоран Стојковац:

– Последњи извештај о раду правобранилаштва у овој сали разматран је пре двадест година. Нећу да коментаришем шта је узрок томе, али зато ја овај извештај подносим са поносом  и поштовањем према одборницима који су поставили мене за правобраниоца. Подношење овог извештаја није обавеза, већ знак једног коректног односа и поштовања. Посебно морам да истакнем наше зајдничко ангажовање у вези са  репрограмом за струју и отплатом кредита банци Интези,  где смо уштедели преко 200 милиона динара. Једна од најважнијих улога општинског правобраниоца јесте да прати друштвене и имовинске односе, финансијска кретања која могу да утичу на буџет, и да указује на одређене неправилности, начине и мере да се спречи одлив новца из буџета. Имали смо много спорова и против Предшколске установе,  где  је утрошено много новца за трошкове поступка. Наследио сам двеста двадест предмета, где су трошкови поступка уз главни дуг  укупно износили око седам милиона динара.  Није се водило рачуна и зато су узалуд потрошени толики новци. Доласком правобраниоца за наредних сто предмета потрошено је  осамсто  хиљада динара. Савесним,одговорним и домаћинским понашањем уштедели смо неколико милиона динара. Ово истичем, јер не смемо више да дозволимо да обавезе према повериоцима измирујемо путем суда  и извршног поступка, већ да на време исплаћујемо све рачуне, што се сада и чини, рекао је поред осталог Стојковац.

Одборници Скупштине општине Смедеревска Паланка разматрали су  извештај ликвидационог управника о спроведеном поступку ликвидације над Спортском организацијом Грдаски фудбалски клуб „Јасеница 1911“ у ликвидацији, и  усвојили Предлог одлуке о окончању поступка ликвидације над Спортском организацијом  Градски  фудбалски клуб „Јасеница 1911“  у ликвидацији.  Донето је решења о давању сагласности на измене и допуне Програма пословања ЈКП „Водовод“ за 2019. годину, дата је  сагласност на измене ценовника ЈКП „Општинска гробља Смедеревска Паланка“ о коришћењу јавних паркиралишта. Донето је  решења о разрешењу в.д. директора  Апотеке „Здравље“ Весне Манојловић, а за  новог в.д. директора именована је др Александра Нарић. Одборнику Радославу Симићи на данашњој седници је утврђен престанак одборничког мандата, јер је  предходно поднео оставку на место одборника због ангажовања у Кабинету председника општине. За реч се јавио заменик председника СО, Родољуб Станимировић који је том приликом рекао:

-У име одборничке групе Српске напредне странке захваљујем се председнику општине и  запосленима у општинским службама на исцрпним извештајима о раду.  У претходном периоду, а узмимо у обзир проблеме које смо затекли, много тога је урађено. После посете председника Србије Смедеревској  Паланци све се променило.  Руководство Општине је све што је планирано  спровело у дело, а решавају и инфраструктурни проблеме.  Захваљујем се и колегама одборницима који нису у власти на присуству, гласању и подршци. Питам се где су други одборници, који већ дуго не долазе на седнице. Да ли је њима политика забава, да се појаве на изборима и освоје по који Мандат, јер очигледно не воле да седе у скупштинским клупама. Њима је очигледно једини циљ да одлазе у главни град , пале књиге и нападају заменика градоначлника,  уместо да су овде у тренутку када се општина опоравља.

На крају данашње седнице одборницима се обратио председникопштине Никола Вучен:

-Захваљујем свим одборницима на данашњим излагањима, као и општинском правобраниоцу који нам је свима много помогао у превазилажењу проблема које смо имали, проблема финасијске и правне природе , у протеклом периоду. Вас, одборнике, бих замолио да будете  активнији на седницама Скупштине, јер ви сте одборници Српске напредне странке, која је Смедеревску Планку подигла из пепела. Ви одбрници, мислим на све вас присутне у сали,  морате  да покажете  због чега сте  ту, да  управо ви заступате  грађане који су вам дали поверење и мандате. Проблеми који муче наше суграђане  треба да буду изнети овде и да заједно покушамо да их решимо.  Честитам новоизабраној начелници општинске управе, Гордани Костић на постављењу.  Драго ми је да су и запослени у општинској управи препознали нашу жељу и вољу да променимо ствари на боље, а постављење Гоце за начелника је један добар пример како може добро да се функционише.

Игор Бојовић, Пепељуга, Театар 91, Алексинац, режија – Бранко Поповић

Прва представа одиграна у такмичарском делу овогодишњег фестивала „Враголасте позориштарије“ је остварење из категорије „Одрасли за децу“. Одмах треба рећи да су се деца, углавном школског узраста, одличо забављала, и да је ансамбл из Алексинца остварио жељену интеракцију са младом публиком.
Посебне похвале треба упутити самом руководству алексиначког позоришта, јер је „продукција“ ове предсатава сасвим неуобичајена за аматерско стваралаштво за децу: оригинални костими, одлична, функционална сценографија, ангажовање чак три школована глумца – доприносе утиску да је реч о професиналном прјекту, који вишеструко надраста уобичајени аматерски приступ представама за децу.

Текст Игора Бојовића, базиран на познатој бајковитој причи о „Пепељуги“, представља, као и други слични покушаји, својеврсну варијацију на познату тему, која претпоставља да публика већ зна оригиналну фабулу. Управо из тог разлога, главни ликови, а нарочито негативци, представљени су карикатурално, док је расплет конципиран као фарса, са финим ироничним коментарима, разумљивим и занимљивим, и за децу школског узраста, и за одрасле.
Редитељ Бранко Поповић настојао је да нагласи каракатуралне елементе Бојовићевог текста већ самом глумачком поставом. Злу маћеху и њене две кћерке играју мушкарци, што је сценски веома допадљиво, и духовито. Поповић се потрудио да ово редитељско решење буде лишено могућих конотација, које би изашле из контекста представе за децу, што му је пошло ра руком, поред осталог, због добре сарадње са глумцима. Бојан Цветковић, у улози маћехе, нимало не заостаје на својим колегама професионалцима, а одличу ролу пружио је и глумац крушевачког позоришта, Бобан Тодоровић, у улози једне од кћерки.
Оно што се редитељу извесно може замерити јесу сонгови: иако маштовито презентовани, на познате и певљиве мелодије, ови музички екскурси су углавном предуги, а плејбек-матрица на моменте нечитка, па се речи сонгова не разазнају. У неколико случајева, сонгови успоравају иначе динамичну радњу, па, иако им је сврха да подигну расположење младе публике, и музичком паузом на сегемне изделе релативно сложену радњу како би је деца лакше пратила, нарочито у завршном делу „Пепељуге“ имају контра-ефекат.
Такође, иако је редитељ, инсистирајући на радњи у првом плану, имао у виду специфично фокусирање пажње најмлађе публике, мизансцен је ипак могао да буде разрађенији, тим пре што је функционална сценографија остављала велики простор на просценијуму за мизанценско разигравање.
Највећа замерка тиче се видео-садржаја. Редитељ је имао добру идеју, да видео-бимом дочара одвијање бала у салону краљевске палате (пројекцијом на рикванту просценијума). Међутим, приказан је реалистични царски бал, који одудара од карикатурално постављене радње на просценијуму. Редитељ је могао да користи и сцене бала из неког цртаног филма, што би свакако било примереније духу и тону представе – иако овакаво решење подразумева опасност да се пажња деце усмери на позадински план.
Јелена Томић, порофесионална глумица позоришта из Крушевца, лепо, чисто и ненаметљуиво, на сигурном растојању од западања у патетику, тумачи насловни лик. Одличан је и принц, Срђан Здравић, такође дипломирани драмски уметник, као и већ поменути професионалац, Бобан Тодоровић, у улози друге маћехине кћерке.
Када је реч о аматерском делу ансамбла, осим одличног Бојана Цветковића, у улози маћехе, треба посебно похвалити Срђана Стојанвића, који игра две различите улоге краља, суптилно истичући комичне елементе ликова које тумачи.
Треба се осврнути и на сценски говор. Ни на једном месту се не разазнаје локални дијалект, а реплике се углавном добро чују. Једино би Нанушка Стојановић, у улози Шећерне виле (наратора), могла да говори нешто спорије, јер неки делови њених монолога остају неразговетни – иако је, у целини посматрано, ова млада глумица свој лик одиграла уверљиво и полетно.
Креаторима представе „Пепељуга“ највећу похвалу пружила је публика, дугим аплаузом који је пратио добро режирани „поклон“, а како су деца, родитељи и наставници оценили ово остварење, видећемо у завршници фестивала.

Владимир Ђурђевић

После сведене и примерене церемоније отварања, и поздравне речи директора Установе Културни центар, Драгана Исаиловића, одиграна је представа ван такмичарске селекције, „Први шљиварски бој“, позоришта „Звездица“ из Зрењанина, у адаптацији и режији Татјане Рељин. Реч о питкој, одлично режираној и још боље изведеној бајци, коју је најмлађа публика отпратила „у једном даху“.
Пре почетка овогодишњег фестивала, у фоајеу Градског позоришта Културног центра отворена је годишња изложба КОЦ „Круг“ из Смедеревске Паланке.
На овогодишњим Позориштаријама биће одиграно шест представа у такмичарским селекцијама „Деца за децу и Одрасли за децу“, а предвиђена је још једна ревијална представа и неколико пратећих програма.
Фестивал „Враголасте позориштарије“ одвија се под покровитељством Општине Смедеревска Панка и Министартсва културе у Влади Републике Србије.

Позоришни фестивал „Враголасте позориштарије“ који се сваке године одржава у Градском позоришту у Смедеревској Паланци, овога пута планиран је од 29. септембра до 5. октобра. Фестивал се одржава под покровитељством Министарства културе и информисања и општине Смедеревска Паланка.

Под покровитељством ЊКВ Принца Михаила и Принцезе Љубице, јуче на Опленцу одржан је други  хуманитарни  Дечји фестивал  чију су реализацију помогли чланови Удружења Краљевина Србија.

У уводном делу програма  обратила се ЊKВ Принцеза Љубица Kарађорђевић која је између осталог поздравила све госте , нарочито оне најмлађе због којих ова манифестација и постоји, захвалила им се на доласку и пожелела леп и угодан дан.

Посетиоци ове манифестације , како деца тако и родитељи , имали су прилику да се упознају, а и опробају у  спортовима  на отвореном, јахању, стрељаштву, стреличарства,  фудбалу, ликовним  и музичким радионицама као и у  играма  без граница. Сав приход од фестивала  биће дониран за подстицање и развој деце и младих у Тополи и околини.