У изјави за РТС, председник Општине, Никола Вучен је најавио реконструкцију бање на Кисељаку и наставак радова на реконструкцији паланачке болнице.
Колики је значај да се Бања Паланачки Кисељак врати на мапу бањских и туристичких центара Србије и региона, потврђује и велика заинтересован медија који ових дана све више причају о Бањи Кисељак. Вучен је истакао да је Паланачки Кисељак бренд Србије, а не само Смедеревске Паланке.

-Посетом председника Републике Србије, Александра Вучића и отварањем фабрике Кјунгшин Кејбл, Смедеревска Паланка постаје добро место за живот. Бања Паланачки Кисељак се помиње још у доба Римљана. Први писани траг оставио је турски путописац Евлија Челеби, који је 1729. ово природно лечилиште описује као „озидану бању са лековитом водом”. Каснији записи казују да је, на захтев кнеза Милоша Обреновића, „шест крчага Паланачке лековите воде” послато на анализу, почетком јуна 1834. године, у Беч, а већ средином октобра исте године стигла је потврда о лековитости ове воде. То је био повод да се најважнији извор преуреди. (Минерална вода Паланачког кисељака једна је од шест српских лековитих вода које су прве лабораторијски испитане 1834, на Медицинском факултету у Бечу.) Четири месеца након слања стигли су резултати да је вода са изворишта Паланачког Кисељака веома лековита и да се као таква уврсти у три најлековитије воде у Европи. Нажалост више деценија уназад није се водило рачуна да драгуљ који имамо, сачувамо од утицаја разних приватизација и лоших намера појединаца. Изгубили смо све што је могло да се изгуби. Објекат службе физикалне медицине је постао једна од најдевастиранијих објеката у граду. Остало је само сећање на прошла времена и жеља медицинских радника и лекара да ће можда некада, бања Паланачки Кисељак, опет бити светла тачка наше Општине. Надамо се да ћемо већ следеће године са поносом причати о нашем Кисељаку. Уз помоћ председника Републике Србије, радићемо пројекат комплетне реконструкције бање Паланачки Кисељак. У годинама које долазе имаћемо једну од најлепших бања у Србији и шире, навео је, поред осталог, Никола Вучен.

Позоришне рефлексије

Пише: Владимир Ђурђевић

Млад, свеж ансамбл, уз подршку ветерана, оригиналан и сигуран редитељски рукопис, занимљив репертоарски потез – то су, у најкраћем, први утисци после премијере нове представе Градског позоришта Културног центра, првог позоришног догађаја које је писац ових редова, у складу са прописима, пратио лица покривеног маском N 95; духовито остварење, које захтева пуну салу, и публику растерећену против епидемијских правила.

Не слажем се са критичарима, који сматрају да је Епитаф Доре Делбјанко почетнички драмски текст, који „не иде дубље од тематизовања индивидуалног насиља“ (Ана Тасић, Политика, 13.12.2016). Додуше, ишчашена породица, у чијем се изолованом дому одвија необична радња, заиста подсећа на домаћу верзију „Адамсових“ – али далеко од тога да ауторка не прекорачује границе црне комедије. Настао 2007. у време посвемашног друштвеног насиља, у сенци међунационалних сукоба и маскирних униформи, Епитаф у ствари показује једну заоштрену ибијевску ситуацију. Инвертоване моралне вредности, баш као и у славном делу Алфреда Жарија, не могу да буду конструктивне и архитектоничне баш зато што нису принципијелне, па се све завршава општим сукобом; породица, која се оштро обрачунава са спољним непријатељима, на крају се поларизује, а њени чланови међусобно конфронтирају. Зло не може да потраје, из разлога што није добро организовано, и зато увек изазива само зле последице. То важи како за породицу, тако и за националну државу, па и шире, за атомизовани свет парцијалних интереса.

Делбјанко, у постмодерном духу, ове значењске асоцијације саопштава изражајним средствима кемпа, пренаглашавајући, до претераног карикирања, психологију и односе главних протагониста: Веселина, оца породице и главног сеоског криминалца, који уз помоћ кћерке Арделије, опасне по околину, ликвидира сваког ко га је макар само попреко погледао, његове супруге Ловорке и приглупих Дарка и Јагоде, Арделијиног брата и сестре, духа покојне мајке, негдашње праве хајдучице, по којој је кћерка-егзекутор добила име; Хорације, једини лик који није члан ратоборне породице, мада ће то постати – осликан је у маниру „кича с предумишљајем“. Класична нарација односно строго структура комада, угрозили разбарушеност ибијевског зла, које неминовно води у ентропију.

Мирослав Петровић, редитељ представе, истакао је асоцијације које се помаљају при читању текста Доре Делбјанко. У ту сврху, почетак и завршетак комада уоквирују је телевизијски коментар. Такође, радња је из „базе“, односно подземног бункера у коме Веселин са породицом осмишљава стратегију, пренесена на светло дана: аморалност и аномија нису само слика једне кабадахијске породице, него стање свеопште сучељености изолованих индивидуа, својеврсни bellum omnium contra omnes. „Крвави“ завршетак представе у духу је оваквог читања Епитафа. Са друге стране, прилагођавање радње и реплика поменутом сценском поставу могу да збуне гледаоце који не познају изворни текст – што свакако није добро када је реч о представи брзог ритма, са мноштвом комичних минијатура. Помало смета и не много маштовит начин на који се дочаравају сновиђења Веселиновог сина Дарка, у коме га походи дух баке Корделије. Међутим, Петровић је консеквентно, и углавном педантно, спровео своју редитељску замисао. Посебно треба скренути пажњу на његов рад са глумцима, који резултира уједначеном игром, у којој се појединачне креације допуњују.

Слађан Станић је, као Хорације, остварио своју најбољу улогу, истанчаним слухом пратећи редитељске дидаскалије, а Марко Богдановић у улози Дарка, потврдио оно што су многи запазили још пре много година, на сцени у Старом Селу – да је реч о изванредном глумцу. Откриће ове представе је Дијана Влајић, која улогу Јагоде гради интелигентно, са дивним осећајем за меру, што нарочито долази до изражаја у „преокрету“, када инертна и плашљива девојка открива своју мрачну страну.

Са одушевљењем поздрављамо повратак Невене Миљковић (Арделија) на сцену Градског позоришта. Публици је недостајала њена енергија. Александар Стошић (Веселин) и Сања Дојчиновић (Ловорка) већ имају статус ветерана, од којих се с правом очекује да предводе подмлађени ансамбл градског позоришта. Доајен, Радица Митровић (дух баке Арделије), глуми са истим полетом, као и пре много деценија.

Шминка и фризуре Саше Срдића представљају посебан квалитет ове представе, који ће вероватно бити овенчан наградом – уколико пандемија допусти нормално одржавање аматерских позоришних фестивала.

Полупразна сала (против епидемијске мере дозвољавале су да тек свако треће седиште буде попуњено), и маске на лицима гледалаца учинили су своје. Публика је била „стегнута“, нарочито на почетку, што се одразило на ону фину интеракцију између гледалаца и протагониста, преко потребну, посебно у представама какав је Епитаф. Проћи ће и  covod 19, а тада треба поново уприличити премијеру, и омогућити овој представи да се у контакту са публиком несметано развија.

Фото: Градско позориште

На Ковид одељењу ОБ „Стeфан Високи“ на лечењу од коронавируса је тренутно 85 пацијената. На неинвазивној механичкој вентилацији налазе се три пацијента.

У последња 24 сата са болничког лечења отпуштено је  17 особа, а примљено је  6 новооболелих.

У Ковид амбуланти Инфективног одељења обављено је 69 прегледа, 17 првих  и 52 контролна прегледа.

Културни центар у Смедеревској Паланци, у сарадњи са локалном самоуправом,  ове године организује, јубиларни десети  Пролећни сајам цвећа.

Изложба ће трајати два дана  8. и 9. маја, а само је локација ове године промењена и све ће се одржавати у Главашевом парку. Иако се сајам организује на отвореном простору, организатори апелују да се сви придржавају прописаних епидемиолошких мера. На изложби ће се наћи, као и претходних година, собно и баштанско цвеће, саднице, грнчарија и баштенски материјал.

Стручна комисија ће и ове године доделити награде и то у две категорије: за најквалитетније цвеће и најуређенији штанд.

За изложбу је пријављено више од 60 излагача, а поред паланачких цвећара своје учешће су потврдили и излагачи из околних места.

Нова финансијска  подршка  грађанима који су се вакцинисали против заразне болести COVID-19, на иницијативу председника Србије Александра Вучића,је у припреми.

Грађани ће у  наредним данима бити информисани о томе на који начин ће се за ту помоћ пријављивати.

Сви грађани Србије који приме макар и прву дозу вакцине у Републици Србији до 31. маја имаће право на финансијску помоћ државе у износу од 3.000 динара.

Рок за пријаву ће бити 15. јун, док ће право пријаве имати сви грађани Србије старији од 16 година.

За остваривање права на финансијску помоћ није битно коју вакцину су грађани примили од четири доступне у нашој земљи.

Исплата државне помоћи пензионерима у Србији од по 30 евра у динарској противвредности почеће данас.

 Пензионерима следује још две уплате у оквиру државног пакета помоћи привреди и становништву ради ублажавања последица пандемије – по 50 евра у септембру и по 30 евра у новембру.

Сви остали пунолетно грађани добиће два пута по 30 евра – прва уплата је 12. маја а друга у новембру.

Сви грађани у Србији старији од 16 година који до краја маја буду вакцинисани добиће дадатно по 3.000 динара.

На сцени Градског позоришта у Смедеревској Паланци, овог викенда, биће одиграна нова представа „Епитаф“ рађена по тексту Доре Делбјанко, а у режији Мирослава Петровића

У представи играју глумци паланачког позоришта, Александар Стошић, Сања Дојчиновић, Невена Миљковић,  Дијана Влајић,  Марко Богдановић, Слађан Станић и  Радица  Митровић

Премијерно извођење представе заказано је за петак, 7. мај, у 20 часова и суботу, 8. мај у 20 часова. Радно време билетарнице: сваког радног дана
од 10 до 14 часова, и од 15 до 20 часова. Цена: 200 динара

Због епидемиолошке ситуације, број посетилаца биће ограничен.

У месној заједници  „Доњи град“ , данас од 9 до 14 часова биће одржана прва овомесечна акција добровољног давања крви, у организацији Института за трансфузију крви Србије и Црвеног крста у Смедеревској Паланци,

Сви здрави, пунолетни грађани од 18 до 65 година, имаће још једну прилику да покажу хуманост на делу.
Из Црвеног крста позивају све хумане Паланчане да се одазову редовној акцији добровољног давања крви, уз подсећање да су потребни даваоци крви , свих крвних група.

Министарство културе одобрило је Граду Смедереву  средства на конкурсу за  суфинансирање пројеката из области културног наслеђа. За средства у износу од 23. 900.000 динара, конкурисао је  Регионални завод за заштиту културе Смедерево, за пројекте ′′ Конзерваторијум-рестаураторски радови на санација и очување надземних делова куле 11 Смедеревске тврђаве ′′ и ′′ Трећа фаза заштитних истраживања у сектору Варошке капије 1 Смедеревске тврђаве “.

На овом конкурсу средства у износу од 900.000 динара  одобрена су и смедеревском музеју за пројекат ′′ Инсталација- мрежне средине и система за трајно складиштење података у Музеју у Смедереву ′′.

Градоначелник Смедерева, Јован Беч захвалио је  Министарству културе на подршци и додељеним средствима граду која су огроман допринос очувању културних добара.

На Регионалном такмичењу рецитатора “Песниче народа мог”, ученица трећег разреда Основне школе “Олга Милошевић” , Анђелија Милошевић, освојила је прво место.  Kао једина из наше Општине и региона пласирала се на Републичко такмичење. Ову одлуку је донео жири у саставу: директор Међународног фестивала поезије “Смедеревска песничка јесен”, Миљан Губеренић,  драмски уметник Слободан Бода Нинковић и песник Јовица Тишма.

-Честитамо Анђелији и њеном учитељу Душану Грашићу на овом великом успеху и желимо им много среће на Републичком такмичењу, изјавио је , овим поводом,   директор школе, Дарко Димитријевић.

Н.М