Више од 350. 000 евра  уложено je у реконструкцију централне кухиње Предшколске установе „Чика Јова Змај“, која оброцима снабдева све дечије вртиће на подручју општине Смедеревска Паланка. Ова кухиња, смештена у објекту вртића „Плави чуперак“, која припрема више од 2000 оброка дневно, није обнављана од како је направљена, пуних педесет година.

Реконструкцијом централне кухиње, улагањем преко 40 милиона динара, које је обезбедило Министартсво државне управе и локалне самоуправе, паланачка  предшколска установа  добили  једну од  најсавременијих кухиња у Србији. То подразумева измену комплетног јеловника и коришћење нових метода спремања  оброка – а то је коришћење паре и других савремених начина који не подразумевају употребу уља. Нова технологија припремања хране уз помоћ савремених уређаја, новим немачким и словеначким машинама, у потпуно новом, уређеном простору са кухињским елемната израђених по посебним станрдима   омогућиће лакши и ефикаснији рад куварима, пекарима, нутриционистима и другим радницима који раде у овом објекту.

Осим кухиње,  реконструисана и вешерница – у којој се пере, суши и пегла веш за кориснике, а која се такође налази у објету „Плавог чуперка“. Услови у којима се до сада радило, били су веома лоши. Треба напоменути да је за прање веша клоришћена  машина стара преко педесет година, а машине за сушење веша није било. Адаптацијом овог објекта обезбеђене су  нове индустријске машине за прање и сушење веша.

У оквиру Јединственог управног места у згради општине, данас је отворен издвојени шалтер поште. Тим поводм председник општине, Никола Вучен примио је извршног директора Поште Србије, Сашу Трандафиловића и директора поште у Паланаци, Радослава Симића.

У изјави за медије Трандафиловића је рекао да је отварање издвојених шалтера поште примарни циљ , како би се грађанима олакшало да своје потребе обаве ефикасно и прецизно на једном месту. – Ово је само један пример добре сардање са локлном самоуправом где смо, овај репрезентативни шалтер у згради општине, наменили грађанима да  своје потребе заврше лако и на једном месту. Отварање издвојених шалтера  у наредном периоду ћемо интезивирати. Жеља и нам је да грађани, након завршеног посла на шалтеру поште, оду задовољни. Такође, овде на шалтеру поште у општини , од понедељка, моћи ће да подигну и дигиталне сертификате у накраћем могућем року, истакао је извршни директор Поште Србије.

Председник општине, Никола Вучен захвалио је извршном директору, Саши Трандафиловићу што је данас посетио Паланку и присуствовао почетку рада шалтера у згради општине, а посебну захвалност изразио  директору Поште Србије, Зорану Ђорђевићу на сардањи и разумевању  потреба једне локалне самоуправе и њених грађана.

–Јединствено управно место у нашој општини је једно од најсавременијих у Србији и заиста смо имали потребу и за шалтером поште. То је од великог значаја, како за нас овде, тако и за наше грађане. Данас је званично отворен шалтер у Јединственом управном месту, где грађани могу да обаве  услуге платног промета – уплате и исплате, а од понедељка и преузимање дигиталних сертификата, рекао је Вучен.

Издвојени шалтер обавља услуге платног промета – уплате и исплате, пријем писмоносних пошиљака у унутрашњем и међународном поштанском саобраћају, продају вредносница и комисионе робе.

Радно време шалтера je од 8 до 15 часова радним данима.

Ковид амбуланта на Колонији од понедељка, 15. новембра биће измештена у просторије амбуланте Службе за заштиту здравља одраслог становништва – амбуланта Колонија. Нове просторије су површински веће, имају већу чекаоницу и унапредиће организацију рада ковид амбуланте.

Од суботе, 13. новембра 2021. године, ново радно време ковид амбуланте биће од 7:00 до 20:00 часова сваког радног дана, као и суботом и недељом.

Амбуланта се измешта јер су се за то коначно стекли технички услови (из амбуланте на Колонији је у централну зграду дома здравља измештена Служба кућне неге и лечења), а радно време се скраћује због смањеног броја пацијената позитивних на Ковид 19, као и због смањеног броја првих и контролних прегледа, саопштено је из Дома здравља.

Глумица Градског позоришта из Смедеревске Паланка, Невена Миљковић, добила је награду за најбољу женску споредну улогу на фестивалу ФАПОР у Лесковцу
Доделом признања најбољима завршен је овогодишњи, девети по реду, Фестивал аматерске позоришне режије. Жири у саставу Мирослав Бенка редитељ – председник, Миљана Гавриловић глумица и Предраг Пепи Смиљковић глумац, одлучили су да прву награда за режију доделе Томи Трифуновићу за представу „Црна дама“, Градског позоришта Јагодина. У образложењу се каже да редитељ вешто, готово неприметно уводи гледаоца у заплет и неочекивани крај мелодраме, а све упковано јасно дефинисаним ликовима и узбудљивом игром истих.

Друга награда за режију додељена је Зорану Цветковићу за представу „Тре сорелле” Театра 13 из Блаца. Жири каже да „дух једног времена, атмосферу средине, страхове, узбуђења и одлуке ликова редитељ вештим средствима успева да приближи публици тако да пробуди у њој многобројна питања.“

Трећа награда за режију отишла је у руке Драгани Данди Стојановић за представу „Ожалошћена породица”- Позориште “Миливоје Живановић” Центар за културу Пожаревац, а жири сматра да „редитељ у први план ставља одређене сегменте сваког лика како би, добивши на својој аутентичности, дали сатирични печат овој представи.“

Награда за најбољу главну мушку улогу додељена је Благоју Савовићу за улогу Агатона у представи „Ожалошћена породица“, Позориште “Миливоје Живановић” Центар за културу Пожаревац. „Глумац врло промућурно од почетка до краја успева да нас као гледоце, без обзира на карактеризацију лика уведе у јасне промене које он доживљава и са којима се бори до самог краја.“

Награда за најбољу главну женску улогу припада Јелени Јовановић за улогу Kатарине у представи „Црна дама”, Градско позориште Јагодина. „Глумица јако лепо пласира, али исто тако и чува емоције смислено и подржано унутар свог лика дајући му тиме неку посебну патину.“

Награда за најбољу епизодну женску улогу додељује се Невени Миљковић за улогу Арделије у представи Епитаф, Установа Kултурни центар, Смедеревска Паланка, док је награду за најбољу епизодну мушку улогу добио Милан Илић за улогу Миће у представи “Ожалошћена породица” Позориште “Миливоје Живановић” Центар за културу Пожаревац.

Жири је додедилио и две посебне награде, и то за посебно глумачко остварење Предрагу Живановићу за улогу Ђурђа Бранковића у представи “Змај од Србије”, Аматерско позориште KУД “Обилић” Kрњево, те награду за колективну игру Ансамблу представе „Тре сорелле“, Театар 13 Блаце.

Фестивал је затворила глумица и чланица жирија Миљана Гавриловић речима да јој је драго што публика подржава нешто овако важно.
„Пре професионалног позоришта сви смо ми почињали на тим даскама и сви смо то прошли. Морам да кажем да ми је част што сам била део жирија и овог фестивала. За мене су сви победници самим тим што су многе представе буквално стале раме уз раме са професионалним представама.“
На завршној вечери у част награђених ДрАматери Лесковачког културног центра одиграли су представу по тексту Танкреда Дорста „Фернандо Kрап“ у режији Дарка Злопорубовића.

Представа Градског позоришта из Смедеревске Паланке „Шта је собар видео“ британског писца Џоа Ортона, у режији Павла Јозића, била је на програму другог такмичарског дана 13.Репасаж међународног фестивала у Убу.
Представа је постављена као водвиљ у којој се брзо смењују радње и реплике, тако да на моменте може изазвати смех код публике, али сам почетак интегралног текста који каже да смо сви ми луди, а они које сматрамо лудим нису, говори о томе да се она суштински може читати другачије.

Након награде за глумца вечери, коју је добила Сања Дојчиновић, још једно признање стигло је за ансамбл  Градског позоришта. Комад „Шта је собар видео“ награђен је за визуелни идентитет.

За најбољу представу у целини 13. Репасаж феста, позоришне смотре најуспешнијих аматерских ансамбала са простора некадашње Југославије, која је вечерас завршена на Убу, проглашена је „Антигона у Њујорку“ у продукцији Kултурног друштва „Лошки одер“ из Шкофја Локе, чији је редитељ Матјаз Шмалц добио и награду за режију ове драме Јануша Главацког.

У циљу унапређења популационе политике град Смедерево је за мере једнократне помоћи трудницама и породиљама, као и породицама за истовремено рођење двоје, троје и више деце, у првих девет месеци ове године из буџета исплатио укупно 17.255.000 динара. Помоћ у износу од 4.275.000 динара добила је 171-на трудница, 11.680.000 динара исплаћено је за 779 породиља и 1.300.000 динара за рођење близанаца, односно 26-оро деце.

Према подацима Градске управе, од почетка године, до 1. новембра, у Смедереву је рођено 805 беба.

За остваривање права на повлашћену вожњу за кориснике са територије Смедерева, Градска управа је из буџета обезбедила 10,5 милиона динара. У првих девет месеци ове године за превоз ученика средњих школа исплаћено је 1.790.855 динара, а за превоз студената виших школа и факултета 1.172.749 динара.

Амира Медуњанин је босанско-херцеговачка уметница рођена 23. априла 1972. године у Сарајеву. Њен животни пут обележиле су севдалинке које је чула од своје мајке и којима свету жели да представи сензибилитет и културно-историјско наследство Босне и Херцеговине. Важи за једну од најмоћнијих интерпретаторки ове врсте музике која се са лакоћом поиграва мешајући модерно и традиционално. Пре него што је почела да се бави музиком, имала је добро плаћен посао на коме је од странаца чула доста негативних коментара и предрасуда о свом народу што ју је веома погодило. У жељи да им докаже да греше, напустила је посао и започела више него успешну каријеру. Њена љубав према усменој традицији музике утицала је да створи јединствен стил који не пристаје на компромисе зарад популарности. Детињство је провела у насељу Храсно, а често је ишла са родитељима у Требевић на излете. За Сарајево је вежу многобројне успомене, а један од најбољих животних периода јој је 1984. година када су се у њеном родном граду одржале Зимске олимпијске игре. Сматра га најлепшим градом на свету и ужива да посећује манифестације, као што су Сарајево Филм Фестивал, Јазз Фест, Xенофониу, и друге.

Концерт Амире Медуњанин биће одржан у Великој дворани Центра за културу Смедерево, 17. новембра,  у 20 часова. Карте су у продаји, а цене улазнице  је 1200 динара.

Амира овога пута долази са мало другачијом поставком – Антонио Врбички (хармоника), Атилла Аксој (гитара и саз), Зоран Мајсторовић (гитара и оуд) и Риад Гузин (бас гитара).