Kada spomenemo Smederevsku Palanku prva asocijacija svakako je Goša. Nekad stožer, ne samo palanačke privrede, već i privrede na teritoriji čitave Jugoslavije i bivših država. Goša obeležava 100 godina od osnivanja, dakle od 1923. govori se o ovoj uspešnoj firmi koja je održana što se tiče poslova i kompletnog ambijenta upravo zahvalјujući Goša FOM-u. Jedna od celina koja je decenijama unazad bila izuzetno uspešna kada govorimo o holding korporaciji, nastavlјa svoj pohod ka domaćem, inostranom i svetskom tržištu. Goša FOM je sada sinonim privrednog rasta i razvoja Smederevske Palanke i u ovoj godini izuzetno uspešni rezultati postignuti su i na domaćem i na inostranom tržištu. Goša FOM ima planove i za naredni period i svakako možemo govoriti o velikom značaju ove kompanije za lokalnu samoupravu, za grad i za privredni razvoj Smederevske Palanke.
Privredni rast i razvoj Smederevske Palanke poslednjih godina svakako je u fokusu nadležnih institucija i sigurno doprinosi sveobuhvatnom bolјem položaju građana na teritoriji naše lokalne samouprave. Uvek je dobro kada na teritoriji jednog grada ili opštine imamo uspešne kompanije, koje su itekako prepoznatlјive, ne samo na srpskom tržištu, ne samo u regionu, već i u evropskim i svetskim razmerama. Zaštitni znak decenijama unazad Smederevske Palanke svakako je bila Goša, nekada holding korporacija, a sada nekoliko firmi i dalјe koristi taj naziv kao naslednici nekada veoma uspešne firme. Goša FOM, kada pomenemo naziv te kompanije svakako svi veoma dobro znaju, bilo da je u pitanju Srbija, bilo da je u pitanju inostrano tržište. Naš sagovornik u predstavlјanju privrednog rasta Smederevske Palanke je gospodin Srdan Dimitrijević, generalni direktor kompanije Goša FOM. Gospodine Dimitrijeviću, kada obeležavate jubilej 100 godina Goše, praktično Vi ste se podrudili da tokom ove godine još jednom skrenemo pažnju na bogatu istoriju i na ono što je Goša decnijama unazad značila, ne samo Smederevskoj Palanci, već tada i Jugoslaviji, pa i Evropi i svetu.
Obeležavanjem 100 godina postojanja Goše, u stvari Goša FOM, zato što sve firme koje su ostale u Goši one faktički i nose i dalјe ime Goša, mi smo kao Goša FOM hteli da obeležimo taj jubilej i mislim da smo to uradili na pravi način. Cele godine trudili smo se da ova godina bude godina obeležavanja jubileja. U ovim vremenima, koja su pre ovoga bila dosta teška vremena, period od 1990. do 2000. je bio izuzetno težak mi smo uspeli kao kompanija, kao firma da se stabilizujemo, da iskoristimo taj trenutak da odemo u razvoj novih proizvoda, u razvoj u traženje novih tržišta. Vratili smo se ponovo na rusko tržište, kod EPS-a smo bili već prisutni tako da taj period smo iskoristili faktički da na neki način, a bila su teška vremena, da stabilizujemo firmu. U tom recimo periodu dosta kadrova je napustilo firmu, ali ostali su oni koji su verovali u firmu, koji su verovali u budućnost firme. Priča se promenila od 1999. pa nadalјe došli smo do poslova u obnovi zemlјe, posle toga došli smo do poslova u EPS-u. Ušli smo na rusko tržište, u programima u metalurškim kombinatima gde smo radili oblast koksnih mašina, oblast dizalica, kranova. U EPS-u smo ušli u razvoj transportera za površinske kopove Kostolca. Tako da period poslednjih dvadesetak godina je baš period uspešnog poslovanja FOM-a. U tom periodu uradili smo vrlo bitnu stvar 2005. godine ušli smo u privatizaciju Goša FOM i mi smo, sagledavajući situaciju tada, kao konzorcijum kupili 71% kapitala Goša FOM i evo i do dana današnjeg mi kao konzorcijum, kao vlasnici FOM-a uspešno funkcionišemo i Goša FOM uspešno posluje i danas.
Vi ste odradili jednu kampanju tokom 2023. godine koja se upravo odnosi na 100 godina Goše. Malo je kompanija koje su poslovale na taj način, ranije kao holding korporacije, koje su toliko bile značajne i koje su toliko projekata odradile na kompletnom svetskom tržištu kao što je bio slučaj Goša. Upravo se trudite i sada i kroz ovu kampanju i kroz, jednostavno, sav ovaj prostor koji je Gošin i gde se i nalazi sedište Vaše kompanije, da još jednom svima skrenemo pažnju koliko je značajan i taj jubilej i koliko je u stvari Goša i dalјe značajna u ovom slučaju kada govorimo ne samo za Smederevsku Palanku, već i znatno šire. Stavili ste, čini mi, se u tom obeležavanju pored tih poslovnih dobrih rezultata i akcenat upravo na to koliko je bitna bila Goša nekada i koliko je bitno očuvati tu tradiciju, kao osnov za neka bolјa buduća vremena.
Kao što svi znamo Goša je, po meni, osnov postojanja Smederevske Palanke. Goša kao Goša, da kažemo stara Goša samim tim i Goša FOM u poslednjih dvadesetak godina je osnov i privrednog rasta u opštini i šire, znači i u Srbiji. Mi doprinosimo, pošto plaćamo sve poreze i doprinose koji su potrebni, samim tim doprinosimo punjenju budžeta Republike, a samim tim i budžeta Smederevske Palanke. Mislim i dalјe da na teritoriji opštine Smederevska Palanka treba da postoje velike firme od kojih nam, na neki način, se bazira razvoj grada i dalјe. Normalno i manje firme koje, više manjih firmi koje treba da funkcionišu, a treba da postoji neka veća firma koja faktički treba da vuče malo napred i privredni taj razvoj u opštini Smederevska Palanka.
Kakva je sada situacija u Goša FOM-u, što se tiče zapošlјavanja lјudi, koliko imate radnika? Oni su prisutni sada na brojnim poslovima kada govorimo i o plasmanu Vaših proizvoda na inostrano tržište.
Goša FOM ušla je u fazu da početkom 2023. Ugovorili smo oko 120 miliona evra poslova. Najvećim delom u Elektroprivredi, a delom i za rusko tržište. 120 miliona evra, to u poslednjih dvadesetak godina, pa i šire nije se desilo da smo imali toliko ugovorenih poslov. Samim tim, tih 120 miliona evra nama omogućava da imamo kompletnu uposlenost za 2023. koja je već na kraju, 2024. i 2025. To mnogo znači za one koji su zaposleni u FOM-u, samim tim znači i za opštinu Smederevska Palanka. Sav taj prihod ili plate, primanja radnika na neki način se najvećim delom potroši na teritoriji opštine Smederevska Palanka. Mi sad trenutno imamo oko 750 radnika, imamo potrebe za upošlјavanje i većeg broja radnika. Nažalost, tržište proizvodnih radnika nije takvo da ima na tržištu proizvodnih randika. Mi primamo proizvodne radnike i dalјe, samim tim i visoko stručne radnike, inženjere i sve. Nama su potrebni stručnjaci i radnici svih profila. Za sada kadrovska ta situacija je dobra, ali mislim da možemo da uposlimo i više radnika i više stručnih radnika.
Koliko je samo ime Goša značajno za Srbiju videlo se i prilikom centralne proslave obeležavanja 100 godina Goša FOM-a i Goša kompanije, kada ste dobili i priznanje od najviših državnih instanci, kada se i videlo upravo, bio je prisutan ministar gospodin Martinović. Direktno od predsednika Aleksandra Vučića ste dobili, u stvari poruku i to priznanje i jednostavno to je na neki način i potvrda koliko je, u stvari Goša FOM uspešna i koliko znači u ovom slučaju za Smederevsku Palanku i kompletno za srpsku privredu, koja sigurno u ovim teškim trenucima na svetskom tržištu takve slučajeve mora da podrži u svakom smislu.
Na obeležavanju 100 godina, na toj proslavi koju smo imali, mi smo imali goste i iz Evrope, imali smo goste iz Rusije, da kažem pokrivene su skoro bile sve evropske zemlјe, takođe i Ruska Federacija, dosta domaćih partnera, najviše partnera iz Elektroprivrede jer najviše i radimo za Elektroprivredu, naročito za površinske kopove u Kolubari i u Kostolcu. Sva ova oprema koju sada radimo, koja je i deo investicije u Kolubari i Kostolcu da bi se povećala proizvodnja uglјa, da bi moglo da ima dovolјno električne energije u budućnosti u Srbiji. Velika ulaganja u Elektroprivredi su bila, mi smo jedina kompanija na ovim područjima u toj oblasti koja može da odgovori tim zahtevima. Poznati smo i u Evropi, u Rusiji naročito smo poznati. U Rusiji, da kažem uradili smo u periodu kada je bila stara Goša, u periodu osamdesetih, devedesetih godina posle raspada Sovjetskog Saveza. Dosta jugoslovenskih i srpskih firmi je radilo u Rusiji, a mi smo jedna od retkih, a možda i jedina firma koja se vratila na rusko tržište. Onda smo krenuli iz početka, ušli u ruske metalurške kombinate, razvijali opremu po našim projektima to je odgovaralo ruskim kombinatima. Bili smo jeftiniji od evropskih firmi, tako da su uvek nas izabrali za isporučioce opreme. Sada, nažalost, u vreme ovih sankcija i rata to se smanjilo, a mi smo i dalјe prisutni tamo sa raznim projektima. Mislimo da će to ponovo, kada bude prošlo sve ovo, da će to ponovo da se pokrene. Sad trenutno imamo i deo poslova oko dvadesetak miliona evra i imamo i za rusko tržište.
Gospodine Dimitrijeviću, emotivno ste vezani za Gošu. Emotivno ste vezani za ovaj prostor ovde i znam da zaista ulažete napore i sredstva da se upravo ovaj prostor gde se nalazila nekad Goša holding korporacija, sada i sedište i proizvodni pogoni Goša FOM-a, da se održi ta tradicija koja je jako bitna za Smederevsku Palanku. Govorimo tu o Gošinom muzeju, govorimo o tim objektima. Napravili ste ovde zaista izuzetno moderno zdanje i na taj način pokazujete i Vaš lokal patriotizam. Sigurno je veoma bitno za Smederevsku Palanku da i nove generacije steknu utisak šta Goša znači za njih i šta je značila, naravno za one starije generacije. Tu sigurno stavlјate dosta stvari upravo na očuvanje te tradicije i još uvek, koliko mogu da iz ovih Vaših reči čujem, upravo na tom konceptu poslovanja nekada Goše bazirate i Vaš sadašnji trenutak.
Da, upravo kako je nekada radila Goša i mi radimo, što je malo to čudno nekima, ali mislim da je ta Goša koja je nekada postojala u pravom onom svetlu bila upravo, ja sam uvek pričao to, univerzitet gde su se školovali kadrovi za sve oblasti.
Iz cele države tada?
Iz cele države, da. Ja sam tačno uvek, ti si to dobro primetio, lokal patriota. Ja već četrdeseta godina radim u Goša FOM-u, ja sam došao u Goša FOM, bio sam stipendista Goša FOM-a, nisam otišao iz FOM-a, a mogao sam. Završio sam srednju mašinsko-tehničku školu ovde, zatim fakultet u Kragujevcu i nekako i vezan sam normalno za ovaj kraj. Znači proveo sam skoro ceo život tu. Prema tome, mišlјenja sam da ti kadrovi sa lokala treba da doprinesu više razvoju i grada i same Goše. Mi imamo dosta zaposlenih inženjera koji su sa područja ili Smederevske Palanke ili Plane ili okoline. Imamo i lјude sa strane, to ništa nije, dolaze i lјudi sa strane koji rade ovde, ali mislim da ti lјudi koji su potekli ovde da oni upravo najviše mogu da povuku i da doprinesu razvoju i same Goše i razvoju grada. Isto tako mislim da i u gradu lokal patriote ili lјudi treba da povuku grad napred i dalјe.
Čuli smo koliko Goša FOM znači Smederevskoj Palanci. Koliko Goši FOM-u znači da Smederevska Palanka se razvija i da taj privredni rast i brojni projekti infrastrukturni koji su realizovani poslednjih par godina, doprinesu upravo tome da se Palanka polako vraća što se tiče standarda, što se tiče kompletnih ulaganja, na one nekadašnje pozicije?
Da, ono sve što je urađeno u Palanci u prethodnom periodu to stvarno doprinosi nama za neki privredni bolјi ambijent. Izgradnja saobraćajnica prema Velikoj Plani, prema Mihajlovcu sada što se završava. Sve to i u samom gradu sve što se uradi, sigurno daje bolјu sliku za naše poslovne partnere koji dolaze u ovaj grad. Mislim da svi mi treba da podižemo da taj privredni ambijent u gradu bude bolјi i mi privrednici, a normalno i lokalna samouprava na čelu sa rukovodstvom opštine.
Jel se oseća taj bolјitak u poslednjih par godina, na planu upravo tog poslovnog ambijenta u Palanci?
Oseća se, normalno. Da, to je sigurno dosta bolјe nego što je bilo.
Goša FOM pored tog, kao što se rekli, sistema rada Goše zadržala je i što se Vas lično tiče i kompletne kompanije taj lokal patriotizam, jer ste društveno odgovorna kompanija. Pomažete brojne projekte, pomažete pojedince, pomažete sport, pomažete manifestacije posebno kada govorimo o Smederevskoj Palanci. To je u stvari nešto što, ne možemo da kažemo Vaša obaveza, već u neku ruku i zadovolјstvo.
Mi u našoj firmi, u Goša FOM-u svi u principu volimo i kulturne te manifestacije koje se dešavaju na teritoriji ovde/opštine, imamo i sportske manifestacije, ima dosta rukovodstva koji su se bavili sportom.
I to je Gošina tradicija.
To je Gošina tradicija.
Goša je bila stožer sporta u Palanci.
Znači, sportom u toj staroj Goši svak fabrika bila je sponzor nekog sporta. Posle 2000. Krenulo se nekim drugim tokovima. Mi smo jedna od retkih fabrika koja je nastavila dalјe da ulaže, kao društveno odgovorna firma, da ulaže u sport i u druge kulturne manifestacije u gradu. Uvek kad je bilo potrebno mi smo izlazili u sustret, kad smo mogli i koliko smo mogli i koliko smo bili u mogućnosti. Tako smo i mi pre 15 godina uzeli jedan sport, da kažemo košarku i postali smo na neki način sponzori, odnosno obezbeđujemo sredstva iz same firme, a i od naših poslovnih partnera za funkcionisanje tog kluba i takoreći tu mušku košarku u tom trenutku bili smo objedinili pre 15 godina i evo 15 godina smo sponzori, odnosno pokrovitelјi tog kluba. Pokušavamo da što više dece trenira u tom klubu, sve selekcije imamo. Svih ovih 15 godina niko ne plaća nikakvu članarinu, tako da je to jedan po meni, doprinos ovom gradu i uvek će tako i da bude, pa idemo dalјe.
Tu ste dosta prepoznatlјivi što se tiče košarke, pozicioniran je košarkaški klub Mladost visoko u drugoj muškoj ligi Srbije. Imate sjajne relacije i sa Košarkaškim savezom Srbije. Znamo šta košarka znači našoj zemlјi. Opet s druge strane i što se tiče infrastrukture ovde da bi se košarka igrala na tom vrhunskom nivou neophodno je da sala ili hala zadovolјava sve te kriterijume i tu dosta ulažete, dosta radite na tome. Jednostavno na animiranju sporta i mladih. Kao što ste tokom razgovora i pomenuli, cilј je da u Goša FOM-u bude što više kadrova koji su iz ovog dela Srbije. Opet s druge strane, cilј je da i deca preko sporta i preko kulture imaju prave uslove tu.
Pa mi u toj hali, da kažem treniramo 15 godina skoro. Znamo i kad je ona napravlјena i na koji način je napravlјena. Zato smo ove godine rešili, uradili smo renoviranje te hale, uložili sredstva u novi parket, postavili stolice na tribine, tako da ta sad hala osnovne škole u stvari liči na jednu mali sportsku halu i pokušavamo te uslove da podignemo još na viši nivo, što nadam se da će u budućnosti i da bude. Ujedno, to je jedna pomoć i osnovnoj školi i lokalnoj zajednici na neki način. Bilo bi dobro da tako sve osnovne škole mogu da imaju te sale i da renoviraju sale i da dignu na malo viši nivo.
Ušli smo u 101. godinu Goše polako. Završili ste ovu kampanju što se tiče 100 godina Goše FOM-a, čuli smo šta je ono što je obeležilo Vaše poslovanje tokom 2023. U 2024. nastavlјate sa ovim obavezama. Rekli ste da već imate ugovorene poslove za naredne dve godine, veoma je bitno da se taj kontinuitet održi na pravi način. To Vam je pretpostavlјam i jedan od glavnih cilјeva za 2024.
2024/2025. godina mi imamo kompletno zaokruženo i finansijski plan i fizički plan. Mi idemo dalјe, idemo u razvoj. Ova godina treba da bude godina razvoja, da idemo u neki razvoj novih proizvoda, u traženje novih tržišta. Tako da imamo tu planove da ovu godinu 2024. iskoristimo maksimalno za neku budućnost koja sledi za ove mlađe generacije. Tako da, uložićemo dosta i u razvoj kadrova, samim tim i u samoj firmi investiraćemo dosta sredstava u novu opremu, u nove mašine. Ovih dana pravimo koliko je to investicija, koliko će to investicija da bude u narednom periodu. Taj period investicioni biće 2024/2025. kad smo kompletno upošlјeni i kad imamo na neki način i nekog ostatka para koji možemo da investiramo u opremu i mašine, a samim tim i u razvoj kadrova dalјe.
Naravno, da ne zaboravimo košarku. Košarka je isto bitna. Tu su takođe, najviši cilјevi postavlјeni.
Pa i u košarci idemo dalјe, pa videćemo dokle.
Gospodine Dimitrijeviću, hvala Vam na razgovoru i želim Vam srećnu i uspešnu, pre svega i na privatnom i na poslovnom planu 2024. godinu i nadamo se da ćemo se videti još nekom prilikom da pričamo o novim poslovnim poduhvatima i onome što je značajno za Goša FOM i naravno samim tim sve je to izuzetno značajno i za sam grad i opštinu Smederevska Palanka.
Hvala i Vama i ja isto želim svim građanima opštine Smederevska Palanka srećnu Novu godinu i božićne praznike 2024. pa idemo dalјe.
Hvala Vam još jednom gospodine Dimitrijeviću, na ovom razgovoru. Dakle, poštovani gledaoci, čuli ste jednu afirmativnu priču koja upravo potvrđuje koliko su kompanije kao što je Goša FOM značajne za razvoj Smederevske Palanke. I u narednoj godini možemo od Goše FOM očekivati ovako uspešne rezultate i kao one kompanije koje posluju na svetskom tržištu, ali kao i društveno odgovorne firme. U svakom slučaju, nadamo se da će upravo Goša FOM imati značaj za Smederevsku Palanku, kao što je to bio slučaj sa kompletnom Gošom koja obeležava jedan vek postojanja.

Rekonstrukcijom dela regionalnog puta Smederevska Palanka – Selevac, proširuju se mogućnosti za dalјi razvoj vinskog turizma. Takođe, veoma bitna je i blizina auto-puta.
Ovakav dan iskoristili smo da posetimo još jedan izuzetno uspešan kolektiv koji se bazira na sve popularnijem i sve pristupačnijem delu koji se odnosi na proizvodnju vina. Nalazimo se na teritoriji Selevca, u opštini Smederevska Palanka, a ovde smo na imanju vinarije Madžić. Čuli ste sigurno za ovaj sve prepoznatlјiviji brend koji se širi kako na tržištu Srbije, tako i šire. Naš sagovornik i domaćin ovde u vinogradima porodičnog ambijenta je gospodin Zoran Madžić, vlasnik vinarije Madžić. Dakle, gospodine Zorane hvala Vam na gostoprimstvu, na dobrodošlici. Evo nalazimo se ovde, kako bi rekli u srcu Šumadije. Zaista jedan prelep pogled, prelep vidik i vinograd, grožđe od koga Vi živite i bavite se ovom vinarijom. Kad kažemo vinarija Madžić, poznat brend sve poznatiji ne samo u ovom delu Šumadije već i šire, kada je sve počelo? Kako bi ste Vi u kratkim crtama predstavili Vašu proizvodnju?

Dobro došli u vinariju Podrum Madžić, mala porodična vinska priča, butik vinarija, Francuzi bi rekli garažna vinarija. Mi smo specifični po tome pošto radimo samo jednu sortu grožđa merlo i po tome smo, se pozicionirali na tržištu i kod lјubitelјa vina, kod stručne publike i ovo je jedan od najspecifičnijih i najautentičnijih sigurno merloa u Srbiji.
Kada govorimo o ovim vinogradima vidimo da je trenutno ta faza, tako da kažemo mirovanja. Koliko imate ovde vinograda? Planirate i da se proširite što se toga tiče?
Pa vinograda imamo, na ovom brdu imamo dva zasada i na jednom susednom brdu imamo još jedan zasad. Vinogradi su tako podelјeni, pošto imamo merlo u tri etikete: Merlot, The Merlot i The Merlot limited, koji ne radimo svake godine samo u bolјim godinama, tako da su se kroz vreme izdvojile i parcele koje su i tip zemlјišta mikroklimat i klonovi merloa koji su za osnovni Merlot, za bejzik varijantu i za The Merlot i The Merlot limited. Jako je specifična proizvodnja prvo kad krenemo u vinograd, zato što među prvima smo krenuli da radimo jako tu kratku rezidbu Rojatsku kordunicu koja postoji u literaturi. Recimo, taj način rezidbe Italijani rade na njihovom brendu Masseto od merloa. To je jedno prestižno italijansko vino od sto posto ove sorte merlo koju ja gajim, francuske sorte, ali i internacionalne. Proširile su se vinogradske zemlјe sveta, ali sam ja išao korak dalјe, da sam ja, pošto sam jako dobro upoznao sortu, već dvadeset berbi je faktički iza mene, ali je firma registrovana 2008. kao Vinarija Madžić, Podrum Madžić. Tako da sam išao korak dalјe, pošto odlično poznajem rezidbu, upoznao sortu, da sam ja kreirao i jednu arhitekturu oblika čokota specifičnu za merlo jedinstvenu u Srbiji koju samo kod mene možete da vidite, koja se jako dobro pokazala. Jer, suština je u ovom načinu proizvodnje, jer je ovo i specifična proizvodnja i u vinogradu, evo vidite ovde recimo tri godine ispod čokota nijednom nije košena trava. Trava se kosi između redova, pušta se da naraste svoj maksimum, bilјke da dostignu, znači nekih sedamdeset, osamdeset santimetara, onda se to samelјe tkz. zelenišno đubrenje. Vinograd se sada smirio, već su vinogradi, prvi zasad to je ovaj koji je posađen 2009. ali je interesantno zašto merlo. Zato što smo imali tu jedan zasad iz 69. godine i to je bio prvi špalir u Selevcu. Pre toga se gajilo naslon je bio uz kolac, uz pritku, gde se povezivala propkupac, smedervka itd. i to je bio prvi zasad kada sam ja rođen 69. godine je posađen. Bilo je raznolikih sorti, najviše prokupca, smederevke, ali je bilo nešto i kaberne sovinjona, merloa, italijanskog rizlinga odnosno grašca i praćen je. Kada sam na neki način počeo da se usmeravam ka ovoj priči, ispratio sam te sorte i onda je odabran merlo, zato što je ovaj tip zemlјišta mikroklimat najbolјe odgovarao njemu, da on može stručnim i kvalitetnim radom u vinogradu da iskaže najviše od svog genetskog potencijala.
Jel` se to pokazalo kao pun pogodak, sada sa ove distance gledano?
Svakako, to je se pokazalo zato što moj merlo se jako dobro pozicionirao na našem tržištu. Čak i stranci dolaze, ima nešto malo naznaka i da se neke količine izvezu. Nećemo povećavati, ovo će ostati butik vinarija. Ovo se radi stvarno sa dosta lјubavi i pažnje, uživanja, a kasnije kad odemo u podrum malo ću Vam nešto reći u par reči i o tom specifičnom načinu proizvodnje vina i prerade ovog grožđa i specifičan način proizvodnje tog vina.
Pozicionirali ste se na srpskom tržištu, da idemo malo i izvan Šumadije, vinarija Madžić Selevac, pripadate opštini Smederevska Palanka. Mi u ovoj našoj priči govorimo upravo o tom razvoju privrednom i u svakom drugom pogledu naše opštine koji se oseća, što se tiče infrastrukture poslednjih godina. Jeste li Vi sa te strane zadovolјni, jel možete da kažete da uspevate na ovom području da odradite sve ono što je potrebno i naravno jel imate adekvatnu podršku što se toga tiče?
Da, ima podrške od strane države. Pripadamo opštini Smederevska Palanka, zašto je to bitno i za Palanku kao grad, Palanci pripadaju par ovih velikih sela kao što je Selevac, Azanja, Kusadak itd. U opštinin Palanka ima dve vinarije, ova moja i još jedna, ali je bitno zato što vinarstvo ulazi u sve pore društva, sve pore privrede itd. Tako da ta jedna vinska kultura koju mi u našem kraju ovde na neki način negujemo, podržavamo i pokušavamo da je podignemo na jedan viši nivo je jako značajna.
Sa te strane Vas kao porodičnog proizvođača, jedna porodična kompanija, dosta se i tu posvećuje pažnja upravo tom porodičnom biznisu, jel uspevate da ostvarite pravo na sve subvencije koje su u ovom delu proizvodnje? Znamo da eto i vinarije su sve zastuplјenije i da ih ima i onih kvalitetnih. Sada je možda u neku ruku i hiperprodukcija, ali oni najbolјi opstaju jel tako?
Da, stvarno od svih privrednih grana u Srbiji trenutno vinogradarstvo, odnosno vinarstvo je nekako najdinamičnije i najbrže se razvija u Srbiji i to je prepoznato od strane države i država pokušava koliko je u njenoj moći da pomogne vinarima.
Otvoreni ste za saradnju, rekli ste mi da ima interesovanja za ovu specifičnu vrstu proizvodnje grožđa i vina koje je sve traženije u ograničenim količinama, što se Vas tiče uvek je tu dobrodošao savet i svaka druga pomoć onome kome je potrebna u tom smislu.
Da, ja dosta imam iskustva i u vinogradu i u proizvodnji vina. Interesantno je što sam ja osvojio ovu vinsku priču, vinogradarsku i vinsku priču, potpuno od vinograda do boce. Nisam nikad imao nijednu konsultaciju, završio sam Polјoprivredni fakultet, tako da je to dosta dobra stvar i imam ovde dosta specifičnih aktivnosti u vinogradu i u podrumu tako da neke vinarije koje su možda na početku imaju šta, interesantno im je da me obiđu, da popričamo da razmenimo neka iskustva i da neka iskustva im ja prenesem koja bi mogla da im pomognu u njihovom nekom početku i razvoju. Vi imate u Burgundiji, u Pomerolu, u Sent Emilionu iako tako male, Le Pin jedna mala vinarija, koja je reda veličine možda kao ja, proizvode nekoliko hilјada flaša, ali to su prestižna vina koja koštaju od tri do pet hilјada evra jedna boca 0,75. Tako da razna su opredelјenja u ovoj proizvodnji, imamo te male vinare gde se radi specifično ručni rad do ovih većih koji idu ka nekoj možda industrijskoj proizvodnji itd. Široka je lepeza u toj vinskoj priči načina rada, nege vinograda i proizvodnje vina u podrumu, tako da za sve ima nekog prostora da svako svoju neku impresiju u ovoj priči na neki način iskaže.
Svako da nađe svoje mesto na tržištu, ako poštuje sve te kodekse koji su neophodni.
Tako je.
Učestvujete redovno i na sajmovima, na prezentacijama. Kako tu stoje stvari sa vinarijom Madžić?
Učestvujem, sada sve više je tih sajmova i ne samo u Beogradu, nego i u okruženju Palanke i tako dalјe, ali ne može to sve da se isprati, da se stigne. Odabiram neke sajmove gde mogu da prezentiram svoja vina, gde mislim da to ima smisla da se predstavim na pravi način.
Kažite mi što se tiče, evo sada da napomenemo i taj privredni rast, razvoj naše lokalne samouprave evo sada do Selevca je skoro urađen put od Smederevske Palanke, to sigurno Vama puno znači što se tiče i Vaše proizvodnje i svih onih koji su zainteresovani da dođu i da Vas obiđu.
Jeste, to je svakako pun pogodak lokalne uprave zato što dobar put prvo vinska priča, vinogradarstvo i vinarstvo interesantno je mi smo ovde u selu Selevcu, Šumadija, brežulјkasto područje. Ovo je vrh brda ___?????____ na dvesta metara nadmorske visine imamo sada razvoj u ekspanziji vinskog turizma. Turisti da bi došli do tako neke vinarije mnogo znači ta putna infrastruktura koja je bitna i svakako da znači taj novi put koji je urađen od Palanke do Selevca i vrlo malo sada imamo faktički od Selevca, to je sad bitna saobraćajnica i za Palanku zato što je tu izlaz na auto-put. Od vinarije je osam kilometara do izlaza na auto-put.
Da, faktički ste na toj maršruti, na tom vinskom putu takozvanom. Gospodine Madžiću, hvala Vam na ovom delu razgovora. Predlažem da odemo do Vašeg podruma gde ćemo podrobnije pričati upravo o ovom vinu(delu) koje je specifično što se tiče ove Vaše porodične vinarije.
Nema na čemu, biće mi drago da tamo gde je ta čarolija da malo nešto kažem i na tu temu.
DRUGI DEO
Drugi deo priče o našoj poseti porodičnoj vinariji Madžić u Selevcu snimamo ovde u podrumu vinarije Madžić. Gospodine Zorane, evo vidimo ono o čemu smo pričali u vinogradu Vaš Merlot čuva se na adekvatan način, jel tako?
Tako je, evo nalazimo se u maloj barik sali vinarije Podrum Madžić. Ovde trenutno odležavaju berbe The Merlot-a 2021. The Merlot limited 2021. i The Merlot iz 2021. on je bio, sva ova vina su bila godinu dana u hrastovim bačvama od 1400 -1500 litara i sada su u ovim barik buradima od 225 litara od srpskog hrasta. Šta je specifično kod ove proizvodnje vina koju ja radim, jeste da ne koristimo enološka sredstva. To je jedan redak put, teži način za proizvodnju ozbilјnijih vina, ali kad se stekne iskustvo, sigurnost, upozna se vinograd, upozna se sorta grožđa, kada se znalački radi u vinogradu jer je vrlo bitno da se dobije ozbilјna sirovina jer posle popravke nema nikakve, pošto se ne dodaju nikakva enološka sredstva, onda moramo u vinogradu da uradimo maksimalno kolko nam to prirodni uslovi dozvolјavaju. Da izvučemo maksimum iz te vegetacije, da dobijemo najkvalitetnije moguće grožđe i da to pretočimo znalački da očuvamo to što smo stvorili u vinogradu, da pretočimo u ovu hrastovu burad gde će biti sazrevanje i harmonizacija ovog vina. Znači, samo se koristi malo sumpor-dioksida i ništa više, znači malo. U __???___ proizvodnji je dozvolјeno 150 mg ukupno sumpor-dioksida po litru vina, ovde je to negde prosečno oko pedesetak, znači skoro tri puta manje. Dvadeset berbi već imam iza sebe, stekao sam jedno lepo iskustvo na ovaj način na koji ja radim, prilično jedan specifičan način i to se prepoznaje kod potrošača vina, kod jednog dela publike jer ovog vina nema na širokom tržištu. Jer količine su takve da su dostupne samo u nekim specijalizovanim prodavnicama vina, u nekim restoranima ograničenog broja, probranim, odabranim restoranima koji razumeju ovaj način proizvodnje i ovu priču. Tako da sam jako zadovolјan kako se razvija ovaj moj vinski put i to prepoznaje jedna stručna publika. Evo sada, ove godine i Vino.rs jedan magazin je uvrstio moj The Merlot iz berbe 2019. u deset najbolјih vina Srbije koje su obeležile 2023. godinu po mišlјenju stručne publike.
To je specijalizovan sajt koji se bavi time?
Da, specijalizovan sajt. Po mišlјenju publike, stručnih lјudi koji se bave degustacijom i ocenjivanjem vina, distributera, restorani itd.
To Vam je prava satisfakcija za sav uložen trud i za volјu i za lјubav, jer ovo treba da se voli, jel tako, da bi ste radili na taj način?
Pa jeste, mora da se voli i treba dosta strplјenja jer vino traži, evo tri godine prođe od berbe do izlaska ovog vina na tržište. Znači, to je dug period čekanja, sporiji je obrt sredstava itd, ali kada se zatvori ciklus i kada čovek to voli i ima strplјenja, mora se imati strplјenja jer ne možemo sada mi da proizvedemo vino i za tri meseca na tržište. Možemo, ali ovo je drugi koncept proizvodnje, drugačije, ovo su dugovečna vina koja mogu minimum deceniju su moja iskustva da ona mogu da, kada se stave u bocu da nadograđuju svoj kvalitet i da se harmonizuju, zaokruže. Da taj kvalitet postignut u boci se dugo čuva u boci, ne pada. Može se reći da su to, potentna, dugovečna vina. Interesantno je za ovaj merlo, znamo da merlo ima te mekane tanine itd, nežnije tanine u odnosu na kaberne, ali on mora da ima postojane tanine jer su tanini temelјi koji čuvaju i nose vino kroz vreme. Za dugovečna vina moramo da imamo snažne, zdrave tanine i ja to postižem u mom merlou. Oni su jako lepo, snažni su, mogu da nose ovo vino kroz vreme, oni su jako lepo ukomponovani lepo, harmonizovani u vinu tako da ti tanini su samo šlag na torti, ne odskaču, nisu grubi. Jako su lepo harmonizovani za dve godine odležavanja u hrastovim buradima i bačvama. Evo sad možemo, pošto smo već ovde i da probamo. Evo došlo je vreme da ja treba da probam, pa je sad prilika, da vidimo kako se razvija vino.
Da, da, zajednički. Dovolјno je bilo.
Tako je, uzmite čašu samo. Evo, probaćemo ovo je jedan The Merlot iz 2021. on bi trebao da se flašira faktički, sad će biti dve godine posle Nove godine, tako da negde krajem januara bi trebalo da se flašira da krene sazrevanje i harmonizacija u boci pre izlaska na tržište. Evo, degustaciona norma, nećemo previše.
Jel ima boju koja je potrebna?
Svakako, vidite evo kako je to intezivna rubin crvena boja. Ono je sad malo hladnije nego što treba, jer je ovde sad u podrumu negde oko 8 stepeni, ono bi trebalo barem da ima 15. Interesantno isto za moje merloe da jako lepo mogu da se piju, znamo da su aktuelnija roze i bela vina u tom letnjem periodu kada su više temperature, međutim, evo publika je otkrila i da moj merlo jako lepo može da se pije u letnjem periodu, s` tim što se malo samo spusti temperatura ne na nekih 17, 18 na nekih 15 stepeni 16 gde ima jako lepu svežinu, osvežavajuć je, ali je nežan. Može da podnese neku laganiju letnju varijantu hrane, lepo se složi sa takvom hranom.
Jel uspevate, što se tiče ovih kapaciteta ovde, pokrivaju proizvodnju i da kažemo par reči o prinosima sada? Jer znamo da su i tu neke određene klimatske promene, jel uspeva grožđe da održi taj kvalitet koji je potreban da bi ste dobili ovakvo vino?
Pa da, svakako. Znači imamo male, relativno male prinose. Za Merlot je to negde oko kilogram i po, kilogram i sedamsto po jednoj bilјci, po čokotu. Dok za The Merlot i za The Merlot limited to se kreće oko kilogram prinos grožđa po čokotu, da bi mi dobili tu ekstrakciju, jako dobru intenzivnu boju. Da bi dobili te tanine koje hoćemo u grožđu za ovako dugovečno vino i znalačkim radom u vinogradu dobijamo tu jednu finu harmoniju u bobici koja se posle prenosi i oseća se u ovim vinima, tako da ovo je jedna jako specifična mala srpska vinarija.
U svakom slučaju ćemo mali i da probamo. Jeste li zadovolјni?
Vidite kako tu imamo jako lepo zrelo voće, koje fino harmonizuju tanini koji se naslanjaju na to lepo voće, podržavaju ga. Šta je još interesantno, što je jedan deo stručne publike otkrio, a to je da jako specifično u ovom merlou je ta jedna asocijacija na malinu koja je prilično retka u vinima.
Jel ima ono boju koja, recimo, je specifična za merlo ili ima neku specifičnost?
Merlo je sorta kao merlo, kaberne itd, su sorte koje imaju snažniji intenzitet obojenosti vina, nego recimo što je sorta pino noar, koja je isto velika sorta jako ozbilјna vina, recimo imamo Romanee-Conti u Burgundiji gde vina koštaju više hilјada evra jedna boca itd, ali je to drugačija sorta, drugačije vino. Ono je nežnije sa bojom, intenzitet boje je da kažem, nije tako snažan intenzitet boje kao što je kod merloa kabernea, ima jako lepu eleganciju. Tako da, moj merlo je jako lepo obojen, jako dobar intenzitet boje, jako lepa voćnost koja je ukomponovana sa jako dobrim taninima. Recimo, bio sam u Sloveniji prošle godine na Goriškim brdima, pa sam eto probao neke merloe, koliko se oni razlikuju. Recimo, tamo ta koja sam ja probao, te merloe, nemaju ovu voćnost koju ima moj merlo.
To zavisi od podneblјa?
Pa sigurno i od podneblјa, od načina rada u vinogradu, od mnogo faktora.
Da. Ništa, ostaje nam da uživamo u ovom vinu.
Živeli!
Živeli!
Nadam se da Vam je bilo prijatno i da ste nešto novo saznali na temu proizvodnje grožđa i vina.
Naravno i Vi ste naravno sastavni deo cele ove naše priče, koju pokušavamo da prezentujemo gledaocima na pravi način. Eto, Smederevska Palanka se može podičiti jednom vinarijom koja prozvodi specifičnu vrstu vina i koja nalazi put do domaćih i svetskih lјubitelјa vina, ali i na samom tržištu. Dakle, vinarija Madžić u Selevcu jedan brend Smederevske Palanke koji sigurno traje i koji ima perspektivu, bar što se tiče kvaliteta i svega ostalog da tako nastavi i u narednom periodu.

Директор Србијавода Горан Пузовић  са својим сарадницима посетио je критична места у Смедеревској Паланци као и насип на Кубршници који брани град од изливања. Захваљујући брзој реакцији Србијавода и доброј координацији са Штабом за ванредне ситуације, синоћни поплавни талас није начинио велику штету и превентивним мерама спреченао је да се излије вода ка граду. Врх таласа је прошао и овај део је стабилан.

-Захваљујемо директору Пузовићу што је посетио Паланку и обезбедио пумпу великог капацитета коју смо синоћ монтирали и која још увек ради и одводи атмосферску и подземну воду у ток Кубршнице.Нашу општину од велике поплаве сапасила су велика улагања државе Србије и Србијавода, јер је од последњих поплава, 2014. године, обновљено комплетно корито Јасенице. Непредвидиви проблеми се увек могу јавити и зато смо на опрезу. Захваљујући Србијаводама, Водопривреди, Нискоградњи и нашим великим залагањем најгори део смо прошли. Ванредна ситуација је и даље на снази у нашој општини. Пратићемо ситуацију на терену, следити упутства Србијавода и на основу тога доносићемо даље одлуке, изјавио је преседник општине Никола Вучен.

У јуну ове године у општини Смедеревска Планка поновиле су се поплаве. Захваљуијући брзом реаговању надлежних служби избегнуто је да и овога пута поплави критично насеље. Настала је велика штета на пољопривредном земљишту, али не и на стамбеним објектима у насељу које је у близини реке Кубршнице. Штаб за венредне ситуације био је у сталном заседању и ситуација ишла овим током:

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ШТАБА ЗА ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ, ЈУН 2023. ГОДИНЕ

Због обилних падавина, и повећања нивоа свих локалних водотокова, Општински штаб за ванредне ситуације данас је одржао седницу на којој су сви субјекти за заштиту и спасавање стављени у пуну приправност.

Штаб је закључио да за сада нема опасности од изливања Јасенице и Кубршнице у градско брањено подручје, али су екипе на терену и прате ситуацију, како би благовремено биле предузете све превентивне мере.

Наредних сати доћи ће до даљег подизања нивоа локалних водотокова, али се не очекује преливање и плављење Карађорђевог насеља.

Штаб се налази у сталном заседању, а грађани могу да се информишу о тренутној ситуацији и контактирају са дежурним службеницима Општине, на телефон 026/317-087.

Штаб ће, такође, информисати грађане о свакој промени на терену путем локалних медија.

Дан Други

Ниво воде на Јасеници, измерен у 17 часова, је 288 cm што је ушло у ванредну одбрану од поплава. У наредна 24 до 36 сати Јасеница ће бити у ванредној одбрани након чега би требало да стагнира. На мосту у Мраморцу направљен је „зечији насип“ који спречава изливање Јасенице на десну страну обале према селу. На подручју града нема за сада непосредне опасности од изливања реке. Све надлежне службе су на терену и ситуација се прати из минута у минут.

ПРОГЛАШЕНА ВАНРЕДНА СИТУАЦИЈА НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА

На седници Општинског штаба за ванредне ситуације, одржаној вечерас (16.06. 2023) у 22 часа, проглашена је ванредна ситуација на подручју општине Смедеревска Паланка.

Ванредна ситуације проглашена је ради мобилизације свих потребних ресурса за одбрану од поплавног таласа.

У овом тренутну поплавни талас непосредно не угрожава градско подручје. На сатанку Штаба донете су и оперативне мере, у циљу спречавања доласка поплавног таласа у градску зону. Штаб се налази у сталном заседању, а екипе надлежних служби непрестано дежурају на терену.

Грађани се могу информисати о тренутној ситуацији и контактирати са дежурним службеницима Кризног штаба, на телефон 026/317-087.

Штаб ће, такође, информисати грађане о свакој промени на терену путем локалних медија.

ПРОГЛАШЕНА ВАНРЕДНА СИТУАЦИЈА НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА

Ванредна ситуације проглашена је ради мобилизације свих потребних ресурса за одбрану од поплавног таласа.

У овом тренутну поплавни талас непосредно не угрожава градско подручје. Штаб се налази у сталном заседању, а екипе надлежних служби непрестано дежурају на терену.

Грађани се могу информисати о тренутној ситуацији и контактирати са дежурним службеницима Кризног штаба, на телефон 026/317-087.

Штаб ће, такође, информисати грађане о свакој промени на терену путем локалних медија.