Министарка науке, технолошког развоја и иновација др Јелена Беговић посетила је општину Смедеревска Паланка. На радном састанку председник општине Никола Вучен разговарао је са министарком Беговић о пројекту брзе пруге која ће проћи кроз нашу општину, изградњи нове Полетно-слетнe стазe дужине 1.200 метара спортског аеродрома на Рудинама са пратећом инфраструктуром, о пројектима који ће бити реализовани у наредном периоду, а који ће утицати на развој наше општине.
Једна од важнијих тема на данашњем састанку односила се на будући развој Института за повртарство.
„Са министарком смо такође разговарали о могућности формирања образовног профила из области пољопривреде у оквиру дуалног образовања и оснивању ученичког дома у оквиру Института за повртарство.Хвала министарки Беговић на данашњој посети и помоћи коју нам пружа у даљем развоју наше општине, развоју науке, технолошког развоја и иновација како у привредном и пољопривредном смеру тако и у образовању, изјавио је Вучен након састанка.

Заменица председника општине Ђурђина Младеновић и директор Центра за социјални рад Данило Лабус, уручили су 108 пакетића деци до 18 година старости, корисницима додатка за помоћ и негу другог лица. Ово је још један вид помоћи и пажње општине Смедеревска Паланка малишанима који имају здравствених проблема.
Пратећи политику државе и Владе Републике Србије, општина спроводимо мере које се односе на разне видове помоћи за све категорије наших суграђана.
Циљ ове данашње акције је био да деци подаримо више среће и радости, а они су нама узвратили својим ведрим духом и осмехом.

Председник општине Никола Вучен посетио је породилиште ОБ „Стефан Високи“ и уручио поклон мајци прворођене бебе у 2024.
Вучен је навео да локална самопурава наставља сет мера популационе политике успостављен 2021.године, па и ове 2024.године. Прво дете рођено 1. јануара добија 120.000 динара помоћи.
Новина која је најављена је да ће друго дете у породици на рођењу добити 60 хиљада динара и још 60 када напуни годину дана.
-Данас смо уручили поклон ваучере мами Јелени која је на свет донела прву бебу у овој години, девојчицу Миу. Ове године прва рођена беба је и друго дете у породици тако да смо поклонили ваучер на 120.000 динара за прву бебу у Новој години као и ваучер на додатних 120.000 динара за друго рођено дете у породици. То је још једна од мера популационе политике коју спроводимо на нивоу наше општине пратећи политику Владе Републике Србије и државе. Држава Србија по рођењу другог детета у породици једнократно исплаћује 115.132,00 динара и 306.388,00 (24 месечне рате по 12.766,00 динара) што укупно, укључујући и средства које општина издваја, износи 541.520,00 динара за друго дете рођено у Смедеревској Паланци, изјавио је Вучен.
Приликом посете породилишту, он је уручио и поклон који послао председник Србије Александар Вучић намењен запосленима у паланачком породилишту.
-Данас смо и у име председника Републике Александра Вучића уручили запосленима у породилишту поклон и новогодишњу честитку коју им је он лично упутио. Овакав гест председника Републике је још један доказ да држава брине о свим грађанима једнако, а посебно о онима који раде племенит и уједно веома одговоран посао, реако је Никола Вучен.

Локална самоуправа је трећу годину за редом определила средства за куповину новогодишњих пакетића за сву децу која бораве у вртићима ПУ „Чика Јова Змај“ на територији општине Смедеревска Паланка.
Председник општине Никола Вучен данас је у вртићу „Бубамара“ присуствовао подели новогодишњих пакетића.
„Захваљујући одговорним пословањем, великим залагањем и бригом за најмлађе, и ове године смо издвојили значајна средства, за школе, вртиће, поклон уџбенике за предшколце и прваке као и награде за ученике и студенте“, рекао је председник општине.
Вучен је додао да је ове године уписан рекордан број деце у вртићима, и да радује чињеница да је све више деце у нашој општини, тако да се размишља и о проширењу капацитета.
Данас су пакетићи подељени малишанима у вртићу „Бубамара“ у Азањи које је обрадовао и Деда Мраз. Поред новогодишњих пакетића свако дете од локалне самоуправе добиће календар и велику фотографију са Деда Мразом.
Председник општине је малишанима, васпитачима и родитељима пожелео срећну и безбрижну Нову годину, много радости, здравља и успеха.

Радови на комплетној реконструкцији пута од Смедеревске Паланке до Мале Плане, у дужини од 5 километара, почели су данас из центра села. Радови ће трајати неколико месеци. Данас ће бити асфалтирана деоница пута од центра села до шуме Микуља првим слојем асфалта. Деоница од шуме Микуља до улице 20. Јула, кроз насеље Микуља, радиће се наредних месеци. Реконструкција подразумева комплетно пресвлачење коловоза асфалтом, изградња тротоара у дужини од 2,3 километара, постављање нове хоризонталне и вертикалне саобраћајне сигнализације као и нове уличне расвете. Средства је обезбедила држава преко Јавног предузећа „Путеви Србије“. Вредност укупних радова износиће око 200 милиона динара.
“Овим пројектом завршићемо још једну важну саобраћајницу за нашу општину, која је од великог значаја, како за мештане Мале Плана тако и за све грађане који живе у градском насељу Микуља. У сарадњи са државом и Владом Републике Србије наставићемо да улажемо у саобраћајну инфраструктуру и развој наше општине, рекао је Вучен.

Promena vlasništva kapitala početkom ove godine, dala nam je mogućnost da investiramo u proizvodnju, što nam je omogućilo da za neki 20% povećamo proizvodnju, a za nekih 10% broj radne snage. Značajne količine novca uložili smo u solarne panele, odnosno solarnu elektranu i nadamo se da će ta investicija da nam se isplati u narednoj godini.
IGM Opeka tj. ciglana u Smederevskoj Palanci uvek je davala značajan doprinos ekonomiji opštine. Mi imamo ovde 75 zaposlenih koji su svi sa teritorije opštine Smederevska Palanka, tako da možemo da kažemo i da 75 porodica iz naše opštine živi od ove fabrike. IGM Opeka je izlazila u susret zahtevima socijalno ugroženih lica sa teritorije Smederevska Palanka. Takođe smo pomagali i institucije, ustanove i društvenu zajednicu u celosti u okviru naših mogućnosti. Planiramo i u budućnosti da nastavimo sa društveno odgovornim poslovanjem.

Naša porodična firma je iz Azanje, najveceg sela u opstini Smederevska Palanka i bavimo se proizvodnjom osvezavajucih bezalkoholnih napitaka kao i flasiranjem prirodno mineralne vode. Osnovana je 28.12.1994. u doba velike inflacije. Osnovali su je moji roditelji bez ikakvog ranijeg iskustva u toj branši. Proizvodni pogon bio je u 25 kvadrata.
Prvi asortiman bile su: kola, narandža, egzotik, kajsija đus i soda voda u staklenoj litarskoj ambalaži. Prva prodajna mesta su bila u Azanji i ostalim okolnim selima po lokalnim prodavnicama. Takođe su se naši proizvodi prodavali za svadbe i ispraćaje u vojsku tada najbitnijim događajima na našim prostorima. 1997. godine bušimo prvi arterski bunar dubine 116 metara, a 1998.godine se pojavljuje PET ambalaža na srpskom tržistu, pratimo tadasnje trendove i uvodimo pet ambalazu.
Vremenom se naša firma prilagođavala novim standardima i implementirala nove standardne propisane za proizvodjace. 2000. godine u svoj proizvodni asortima ubacujemo nove ukuse poput ananasa, mango i kokte. Zatim počinjeno proizvodnju i dojpak sokića u aluminijumskom pakovanju od 200 mililitra sa 4 ukusa namenjana mlađoj populaciji. Tadašnji vozni park je obuhvatao 3 kombija i manji kamion, kao i 7 radnika. 2005. i 2006. nasa firma izgrađuje 2 velika objekta jedan za proizvodnju i jedna za magacin, a ubrzo kupujemo plac pored gde pravimo novi put. 2009 godine implementiramo sistem HACCP ocenjen od Madjarske firme CERTOP.
Svake sledeće godine smo se trudili da poboljšavamo proces proizvodnje da dižemo kapacitete kao i da sirimo naš asortiman. Zbog dobrog hemijskog sastava vode 2017 godine odlučujemo da krenemo u flaširanje iste i to gazirane i negazirane. Već 2020 gradimo novi logistički magacin sa utovarnim rampama. Iste godine u asortiman ubacujemo i energetsko piće, ledeni čaj, demi vodu i sirupe na razblaživanje.
Danas, firma broji 25 zaposlenih kao i 40 razlicitih artikala. Posedujemo sopstveni vozni park i imamo potpuno automatizovan proces proizvodnje. Plasiramo naše proizvode na teritoriji Srbije. Firma se nalazi u Podunavskom okrugu na teritoriji opštine Smederevska Palanka. Kao drustveno odgovorna porodična firma izdvojio bih da smo već dugi niz godina pokrovitelji Azanjske pogačijade, donirali smo naše proizvode bolnici Stefan Visoki u Smederevskoj Palanci za vreme kovida. Bili smo ofiicjalna voda arkus lige, prve rukometne lige srbije 2 godine, i podržali ostvarenje mladih režisera filma „Čekaj me i vratiću se“.
I u buduce cemo se odazivati na svaku humanitarnu akciju posebno one koje se desavaju na podruciju opstine Snederevske Palanke Trudimo se da naše proizvode što bolje plasiramo na tržištu. Da budemo konkurentni. Da naši proizvodi budu cenovno dostupni svima i da ih isprati dobar kvalitet.
Naša firma poslovni put započela sa vizijom stvaranja zajednice zasnovane na međusobnom poštovanju. Mi naše zaposlene ne gledamo kao obične radnike već kao na ključne saradnike u ostvarivanju zajedničkih ciljeva. Radna atmosfera nije samo poslovna, već i lična. Zaposleni se osećaju kao deo šire porodice, gde se pohvali uspeh svakog pojedinca i gde se brine o izazovima s kojima se susreću. Ovde se ne podstiče samo razvoj poslovnih veština već se vodi briga o ličnom razvoju svakog zaposlenog.
Kroz godine izgradili smo dugotrajne odnose ne samo sa zaposlenima, već i sa svojim klijentima. Posvećeni smo kvalitetu i integritetu u poslovanju i to nas čini partnerom od poverenja. Imamo jasnu viziju o nastavku porodične tradicije.
Planiramo da u narednim godinama postanemo jos snaznija firma u ovoj industriji kao i da unapredimo postojece i uvedemo nove artikle sa jos vecim prisustvom na trzistu, da implementiramo nove tehnologije i budemo idalje drustveno odgovorni.

Ogledalo jednog grada i lokalne samouprave je privredni rast i razvoj. U bliskoj prošlosti Smederevska Palanka je bila sinonim za nedovolјno razvijenu opštinu. Ipak, ulaganja, privredni rast, razvoj infrastrukture i sve manje nezaposlenih lica pokazuju da se situacija drastično menja. To je vidlјivo na svakom koraku kada govorimo o privredi, ali i o nekim novim vrstama proizvodnje po kojima će Smederevska Palanka postati prepoznatlјiv brend. Jedan od takvih brendova koji polako osvaja srpsko i evropsko tržište je firma New Pen, koja pravi olovke od starog recikliranog papira.
Posle više od deset godina bavlјenja uslužnim delatnostima supruga i ja smo rešili da se oprobamo u proizvodnji i tražili smo da ponudimo tržištu nešto čega nema. Jedno veče smo odgledali film „Čudan život Timotija Grina“ i jedan od glavnih junaka filma je radio u fabrici olovaka. Posle par dana gledao sam dokumentarac o kompaniji Faber-Castell i jednostavno mi je sinulo da u Srbiji niko ne proizvodi olovke i bojice. Počeo sam da istražujem kako se prave olovke i bojice od običnog drveta i iskočilo mi je da se u Kini proizvode olovke i bojice od starih novina i tu za mene više nije bilo dileme čime ću početi da se bavim. Trebalo mi je, iskreno skoro godinu dana komunikacije da ja shvatim kako taj proizvod izgleda i kako taj proizvod nastaje. Pozvao sam dva prijatelјa da se pridruže mojoj kompaniji Bojana Vujkovića i Dejana Stevanovića i tako smo nastali. Naša kompanija se zove New Pen, mnogi misle da to znači nova olovka, međutim to predstavlјa ono što mi proizvodimo a to je newspaper pencils tj. olovke i bojice od starih novina i recikliranog papira i nalazimo se u Smederevskoj Palanci. K
Krajem 2018. osnivamo kompaniju, u januaru 2019. nam stižu te mašine i grafit iz Kine i mi polako pičinjemo da pravimo proizvod. Jedna od glavnih komponenti u pravlјenju proizvoda je lepak, Kinezi su nam rekli koji proizvod oni koriste, međutim kada smo isprobali taj lepak shvatili smo da je taj lepak nezdrav za korišćenje, što u proizvodnji, što za krajnje korisnike. Mi smo hteli da, osim ekološkog proizvoda, naš proizvod bude i kvalitetan i zdrav za upotrebu, jer svi znamo da deca stavlјaju olovke i bojice u usta. Mi smo tražili lepak ko može da nam isporuči, našli smo jednu malu kompaniju iz okoline Pančeva koja pravi lepak na bazi kukuruznog brašna. Isprobali smo proizvode sa tim lepkom i shvatili smo da imamo proizvod. Kasnije smo dobili sve dozvole za sakuplјanje i tretman starih novina i neopasnog otpada. Našli smo kompaniju koja može da nas snabdeva dovolјnom količinom starih novina i naša proizvodnja je sredinom 2019. krenula punom parom. Tada smo i dali naše proizvode na testiranje, što kod krajnjih korisnika, što kod roditelјa te dece, ali smo ujedno i testirali naše proizvode u dve laboratorije. Jedna je Zavod za javno zdravlјe, a druga je jedna privatna laboratorija. Mi za naše proizvode imamo kompletne analize po evropskim standardima. Za bojice i olovke imamo i CE sertifikat – european conformity, to znači da su naši proizvodi usaglašeni sa regulativama Evropske unije.
Početna faza u proizvodnji naši olovaka i bojica počinje sečenjem novinskog papira na određenu dimeziju. To otprilike izgleda ovako. Kada smo isekli tu novinu, sledeća faza je leplјenje grafita u novinu. Znači, novinu prvo moramo da otvorimo. Leplјenje grafita se obavlјa ručno, već smo napomenuli da u našoj proizvodnji dominira ručni rad. Tanku količinu lepka nanosimo na novinu, stavlјamo grafit i karticom prilјubimo grafit uz novinu. To otprilike izgleda ovako.
Kada iz mašine izađe olovka stavlјamo je na sušenje. Ovo je naš sistem koji smo mi napravili sami. Naše olovke i bojice se suše prirodnim putem.
Mi smo na samom početku razumeli da će izviz biti nešto što će našu kompaniju podići i razvijati. Početkom 2020. godine posetio sam sajam __???__ u Frankfurtu. Tada smo još bili mali, nismo mogli da izlažemo, ali sam otišao kao posetilac da vidim trendove trenutne na tržištu. Imao sam sreće da upoznam gospodina Karla Kalingera, nekadašnjeg generalnog direktora Pelikan-a, kome su se naši proizvodi odmah svideli i on je rešio da počnemo saradnju. Početkom marta trebalo je da bude sajam u Srbiji, on je najavio svoj dolazak, međutim sajam se odložio, on ipak dolazi, zove me i mi u martu potpisujemo ugovor na aerodromu. On odlazi i posle dva dana se zatvara cela Evropa, kreće lockdown. Mi smo počeli nešto da prodajemo po Srbiji. Ne neke ozbilјne količine, ali smo ipak testirali krajnje korisnike, šta lјudi misle o našim proizvodima i imali smo sreće da nijedan negativan feedback nismo imali. U međuvremenu smo sa gospodinom Kalingerom bili konstantno u komunikaciji, on je koliko je mogao istraživao tržište. Pravili smo posebne kutije za nemačko tržište. 2021. krajem avgusta on dolazi u Srbiju, daje mi određene njegove kontakte, mi šalјemo ponude i od tada kreće intenzivan naš izvoz. Trenutno mi izvozimo više od 95% naše proizvodnje.
Onog trenutka kada smo shvatili kako se olovke i bojice prave, više nije bilo toliko teško. Niko nikad se nije školovao da pravi olovke i bojice od starih novina, mi smo to radili od samog početka, što se kaže korak po korak. Naše radnike vrlo lako obučimo za proces proizvodnje, tako da zaista je, proces proizvodnje nije težak, ali je zahtevan.
Posle procesa sečenja i leplјenja, dobijamo naš krajnji proizvod.
Mi smo našu proizvodnju bazirali u ovom gradu i hoćemo da se razvijamo zajedno sa ovim gradom. Radimo kao socijalno preduzeće, naš cilј je da određeni deo vratimo zajednici. Pre svega, kad to kažem mislim na edukaciju. Mi često imamo posete osnovnih i srednjih škola, nastavnici i profesori dovode decu gde mi pričamo o reciklaži i apciklaži, pokazujemo deci kako se proizvode olovke i bojice. Uglavnom su deca oduševlјena jer dolaze u fabriku olovaka, što smo verovatno i svi želeli da posetimo kada smo bili klinci. Mi hoćemo da pokažemo da nama nije cilј samo da prodamo naše proizvode, već da uz naše proizvode raste generacija ekološko svesnih građana Smederevske Palanke i Srbije. Osim edukacije dece o ekologiji, mi određeni deo proizvodnje poklanjamo školama i vrtićima. To se odnosi na škole i vrtiće u Smederevskoj Palanci, ali se odnosi na škole i vrtiće u celoj Srbiji, pa i u inostranstvu. U našoj proizvodnji ne reciklujemo samo papir, kompletna ambalaža za naše proizvode je rađena od sertifikovanog FC/T papira, što znači da se tačno zna koje posađeno drvo je isečeno i obrađeno da nastane ambalaža za naše proizvode. Osim toga, mi imamo i reciklirane pernice, koje se proizvode od stare garderobe i to je naš novi proizvod koji smo uspešno plasirali na nemačko i mađarsko tržište.
Svaka olovka mora da se proveri, znači počinjemo od toga da li su sve olovke iste visine, zatim gledamo da li su negde odleplјene. Ako su olovke sve dobre, pakujemo u kutiju. Ovako spakovane bojice idu dalјe u prodaju. Naše olovke i bojice mogu se naći u Srbiji, a i u inostranstvu. Prošle godine u decembru donirali smo neke naše proizvode deci osnovnih i srednjih škola u opštini. Oni su napravili umetnička dela i ta umetnička dela su bila izložena u Narodnom muzeju u Smederevskoj Palanci tri meseca. Biramo šta će se naći na olovci, jer na našim olovkama tačno može da se vidi i pročita šta je novina pisala. Tražimo, u principu, da novina bude što šarenija, jer deca vole kad su novine šarene i kad su olovke šarene, a s` druge strane nam jako znači da su naši proizvodi skoro uvek različiti. Tako da, ako kupite naše olovke danas i za mesec dana to će biti potpuno različit proizvod po dizajnu. Tražimo nova tržišta, još uvek smo novi. Mi izvozimo, imamo kupce koji su i ponovo naručili. Znači da se naši proizvodi prodaju, ali još uvek se probijamo tražimo nova tržišta, tražimo nove kupce i osluškujemo šta to možemo novo da ponudimo. Naš cilј je da osim olovki i bojica ponudimo tržištu još neke pisaće proizvode. Naredne godine ćemo izbaciti još tri nova proizvoda: bojice koje mogu da se brišu gumicom običnom, bojice sa dve boje na jednom grafitu, ali i matirane olovke za umetnike koje nemaju odsjaj i odlične su za skiciranje. Kompaniju New Pen za tri godine vidim kao kompaniju koja je pokrila veći deo evropskog tržišta, kompaniju koja je pokrila dobar deo srpskog tržišta i kompaniju koja je prepoznatlјiva po svojim kvalitetnim proizvodima, ne samo ekološkim i kompaniju koja postepeno raste, ali svake godine sve više i više.
Dakle, firma New Pen osvaja srpsko, ali i evropsko tržište. Interesantna je medijima i ovakve stvari idu u korak sa razvojem ekologije i zaštite životne sredine. Ne sumnjamo će po New Pen- u i Smederevska Palanka biti prepoznatlјiva i to je pravi pokazatelј privrednog rasta i razvoja ove lokalne samouprave.

Početak kompanije „Nesam Inženjering“ može se pronaći u 1975. godini kada je Slavoljub Mijailović iz sela Grčac nadomak Smederevske Palanke kupio svoj prvi kamion i uz pomoć supruge, oca i kasnije sina i ćerke učestvovao u samim počecima preduzetničke delatnosti u državi. Kroz konstantan rast posla došlo je i do investicija u dodatna vozila i građevinsku opremu kojom su obavljani poslovi transporta i niskogradnje. 1990te godine Slavoljub otvara firmu „Nesam“ i ubrzo u svom selu investira u jednu od prvih privatnih benzinskih stanica u Jugoslaviji. Tada sektor niskogradnje, transporta i rudarskih radova, koji je do danas ostao pretežna delatnost kompanije, preuzima njegov sin Nebojša.

Kompanija „Nesam Inženjering“ nastaje 2009te godine, kada se stvorila potreba da se sektor transporta i izvođenja radova u niskogradnji i rudarstvu izdvoji u posebnu kompaniju. Kroz godine i povećanje poslovnih aktivnosti, kompanija je konstantno investirala u opremu i vozila, sa poslovnim aktivnostima na teritoriji cele Srbije.
Kompanija se vremenom specijalizovala i za pružanje usluga opekarskim kompanijama širom Srbije na poslovima iskopa, transporta i snabdevanja glinom za potrebe proizvodnje. Tako se prošle, 2022. godine ukazala prilika za investiranjem kroz kupovinu fabrike opekarskih proizvoda „Industrija građevinskog materijala Opeka“, koja u Smederevskoj Palanci u raznim vidovima posluje više od 100 godina i kao takva je uvek bila jedan od nosilaca privrede Smederevske Palanke.
Iako takvu odluku nije bilo lako doneti, u ciglani Opeka je prepoznat potencijal i kvalitet proizvoda koji mogu biti veoma konkurentni na tržištu, sa vizijom da svest o našim proizvodima proširimo i da što više domova i objekata bude sagrađeno robom iz našeg asortimana. Fabrika proizvodi sve vrste opekarskih proizvoda od prirodne gline i peska pečenim na prirodni gas čime se postiže veoma nizak nivo emisije štetnih materija u okolinu. Proizvodni asortiman sastoji se od preko 20 proizvoda, od klasičnog giter bloka i giter cigle, preko raznih pregradnih i šupljih blokova, fert ispuna i kanalice i više vrsta „termo“ blokova koji se sve više koriste u modernoj izgradji zbog svojih izolacionih i akustičnih osobina.

Osnovna delatnost kompanije je i dalje izvođenje radova i transport materijala u niskogradnji i rudarstvu, a pored proizvodnje opekarskih proizvoda kao nove delatnosti, kompanija poseduje i svoje stovarište građevinskog materijala, tehnički pregled za putnička i teretna vozila, salu za proslave i u kooperaciji sa porodicom Đorđević iz Donje Livadice, svoju separaciju prirodnog šljunka sa betonskom bazom i pratećim prevoznim sredstvima.
Kroz konstantne i intenzivne investicije u novu opremu, kompanija trenutno poseduje vozni park od 50 jedinica od čega je većina kamiona kipera, kao i 40 jedinica građevinske mehanizacije raznih tipova i namena. Takođe, 2023. godine vršene su i investicije u kupovinu prvih kamiona na prirodni gas, remont pogona u ciglani sa ciljem da se poboljša efikasnost proizvodnje, kao i investicijom u solarnu elektranu kapaciteta 1MW na ciglani kojom se vrši ušteda u energiji i doprinosi poboljšanju očuvanja životne sredine.

Trenutno kompanija u svim svojim sektorima zapošljava oko 180 lica različitih kadrova, oko 80 u niskogradnji, 80 u ciglani i ostatak u ostalim sektorima. Više od 80% zaposlenih živi i radi na teritoriji opštine Smederevska Palanka, među kojima i lica sa invaliditetom i sve veći procenat žena u kolektivu. Postoji i dosta slučajeva gde su u radnom odnosu više lica iz istog domaćinstva, kao otac i sin, brat i sestra itd. Osećamo i privilegiju ali i veliku i konstantnu odgovornost za zaposlene kojima naša kompanija pruža mogućnost za pristojnu zaradu i život u Smederevskoj Palanci. Pored svih dosadašnjih investicija, naši zaposleni su nešto u šta smo se uvek trudili da investiramo, i uz čije zalaganje možemo da osiguramo konstantan i realan rast kompanije u godinama koje slede.

Uvek smo se trudili da izađemo u susret svim organizacijama, pojedincima i dešavanjima kojima je bila potrebna pomoć kroz razne vidove donacija, koje su se najčešće bile iz opštine Smederevska Palanka. Trudimo se da kroz pomoć drugima damo bar neki doprinos poboljšanju života stanovništva ovog grada.
Iako nas je priroda posla najčešće vodila u zavisnosti od projekta po celoj teritoriji Srbije, naša flota uvek je nosila registarske oznake opštine Smederevska Palanka. Čast nam je i privilegija biti deo Smederevske Palanke i što smo svojim radom i zalaganjem jedan od pokretača privrede ovog grada.

U Smederevskoj Palanci poslednjih godina realizovani su brojni infrastrukturni projekti koji su od vitalnog značaja za građane naše opštine, koji ih povezuju na neki način i sa drugim delovima Srbije, ali koji im omogućavaju normalan svakodnevni život. Tu govorimo o infrastrukturnim projektima, prvenstveno razvitak putne mreže, ali i rekonstrukcija i realizacija projekata koji se tiču samog izgleda i funkcionisanja centra grada. Kada u našoj opštini pomenemo firmu Niskogradnja svi su jako dobro upoznati sa kapacitetima, mogućnostima i onim što je ova firma uradila koja već decenijama egzistira, širi se i razvija na pravi način i na adekvatnom pristupu prati taj privredni rast i razvoj lokalne samouprave. Privredni rast i razvoj Smederevske Palanke u poslednjih nekoliko godina karakterističan je po realizaciji novih projekata infrastrukturnih na teritoriji, ne samo grada već i čitave opštine, kao i onih koji se tiču regionalnog i državnog značaja. Firma Niskogradnja, jako dobro poznata Palančanima, koja ima dugu tradiciju i koja ima renome i ime. Sve ono što je praktično rađeno poslednjih godina i decenija ovde, uglavnom što se infrastrukture tiče, vezano je za Niskogradnju.
Pa, gospodine Gajiću, kada govorimo o Niskogradnji da upoznamo naše čitaoce najpre sa istorijatom Vaše uspešne firme i otkad se ime Niskogradnja nalazi na mapi ne samo Smederevske Palanke, već rekli bismo i znatno šire.
Niskogradnja je firma koja je osnovana 1988. godine, čiji je osnivač moj otac i osnovana je pod nazivom SZR Niskogradnja. Tad je to bila radnja registrovana na kuću, sa vrlo malim brojem i radnika i prometa i poslova koje je obavlјala do 2006. godine kada smo prešli u DOO koji je sledbenik te Niskogradnje. Tako da faktički, firma koju sad ja vodim preko 35 godina posluje na našoj teritoriji.
Razvoj Niskogradnje tekao je upravo sa onim što ste rekli, sa tom vlasničkom transformacijom jednostavno ste hteli da od jedne porodične firme napravite nešto mnogo više.
Jeste, ja je i sada smatram porodičnom firmom. Ja znam sve radnike koji rade kod mene, dosta mojih rođaka radi kod mene, sestra moja je drugi čovek u firmi i ja je i dalјe smatram porodičnom firmom iako smo možda izašli iz nekih od tih okvira, ali još uvek se trudim da to bude onako kako je započeto i kako je moj otac zamislio i ja za sad ne izlazim iz tih okvira.
Konkretno, za one koji nisu dovolјno upućeni čime se bavi Niskogradnja, čime ste se bavili u početku, čime sada i šta je obuhvatilo to proširenje delatnosti i samim tim i proširenje firme?
U početku radnja se bavila sitnim zanatskim radovima, popravkama, rekonstrukcijama, gradnjom betona, behatona, ivičnjaka i svega toga. U principu, sada je slično to samo na mnogo većem nivou. Imamo otprilike oko 40 zaposlenih, imamo neki svoj vozni park i ono što je, po čemu se ističemo i po čemu smo poznati da sve radove u putnoj infrastrukturi do asfalta radimo u svojoj režiji i tu smo radili ne samo na našoj teritoriji, već na teritoriji svih okolnih opština.
Ono što je karakteristično za Niskogradnju a to je ta neophodna saradnja sa lokalnom samoupravom u Smederevskoj Palanci, a kao što ste rekli i sa gradovima u okolini, u ovom delu Srbije, pa i šire. Vi ste tu bili, uglavnom kada su se realizovali infrastrukturni projekti, ali ste bili tu kada su bile one krizne kritične situacije, govorimo o poplavama, o nekim drugim elementarnim nepogodama. Upravo je ta Vaša mehanizacija preko potrebna kao i kada govorimo o održavanju zimske službe i funkcionisanju u našem gradu.
Jeste, za svaku elementarnu nepogodu i sastavni deo kriznog štaba. Bili smo prisutni za vreme kovida, dosta toga smo podneli mi u vreme kada je bilo zabranjeno kretanje, kada je bilo ograničeno kretanje, kada je bilo zabranjeno okuplјanje, znači te neke stvari su prošle kroz našu firmu, gde smo radili dezinfekcione barikade, gde su lјudi išli dezinfikovali zgrade. Mnogo toga je odrađeno baš na osnovu tog nekog iskustva koje smo imali od ranije.
Da se vratimo i na one infrastrukturne projekte, ne samo u 2023. već i ranije, praktično ste bili deo realizacije kao izvođači radova brojnih infrastrukturnih projekata. Prvenstveno, kada to kažemo mislimo na ulice, na uređenje grada, a takođe participirali ste i u radovima koji se tiču nekih puteva i infrastrukturnih objekata koji su regionalnog i državnog značaja.
Jeste, što se tiče 2023. godine eventualno mogu da izdvojim projekat donjeg dela glavne ulice, koji je završen pre mesec dana, gde smo ponosni na to kako je to urađeno i u roku i onako kako to izgleda. Sa kime god sam pričao, ko god mi je komentarisao i ko nije pristalica i ko nije odobravao to što smo radili, svi su rekli na kraju da je to ispalo fantastično i da jednostavno kad se prođe tuda da nemate utisak da ste u Palanci, nego da je to zapadni deo Evrope onako kako je urađeno.
__???__ ste se, u principu i zbog činjenice da Smederevska Palanka opština beleži privredni rast i razvoj poslednjih nekoliko godina. To je značajno i za radove koje Vi izvodite, ali sigurno u neku ruku, kao i čovek koji je odavde iz Smederevske Palanke osećate tu dozu i lokal patriotizma, sigurno je dobro kada imate više posla. Ne govorimo o onoj drugoj strani kada su u pitanju neke neplanirane aktivnosti poput elementarnih nepogoda i ostalo, već kada radite na realizaciji nekih projekata, to znači da se grad razvija. Jel` se oseća to poslednjih nekoliko godina, što se tiče Vaše firme, jer ste praktično uklјučeni u veći deo toga?
Ovako, da Vam kažem, što se tiče elementarnih nepogoda, što se tiče stvari, vanrednih situacija, što se tiče svega toga, ne znam koliko je umesno ja sada da pričam o tome, nijednu od tih stvari moja firma nije naplatila niti fakturisala opštini. Znači, svaki put kad je bilo teško i narodu i lјudima, pogotovo dole naselјe, znate i sami kakva je situacija, mi smo bili tu da pomognemo. Mnogo dugo živimo u ovom gradu, mnogo dugo radimo u ovom gradu da bi mi mogli svaku stvar da naplatimo i da fakturišemo i da nam to, kao osećamo se ponosno zbog toga. Ne, meni je drago da mogu da pomognem nekome u takvim situacijama. Recimo, prošle godine znate i sami kakva je bila situacija sa onim padavinama, hoće biti izlivanja, neće biti izlivanja, preko stotine poziva sam primio od lјudi koji žive u ugroženim delovima grada. Svi su zvali jer znaju moj pristup tome i znaju moje ponašanje u takvim situacijama. Znaju da ih ne bih slagao, da ih ne bih prevario, znaju da ću im pomoći što mogu da im pomognem. Tako da, što se tiče tih stvari ne mogu da ih stavlјam u kontekst sa razvitkom grada.
Trudite se da budete društveno odgovorni.
Jeste.
Kada govorimo o projektima koje ste realizovali na teritoriji opštine Smederevska Palanka, tu mislim i na sam grad i na seoske mesne zajednice, dosta stvari je urađeno, prvenstveno kada je u pitanju sanacija lokalnih putnih pravaca. To su projekti koji su realizovani ne samo u 2023. već i proteklih godina. Nekako se ravnomerno radilo u svim delovima grada, pa i u seoskim mesnim zajednicama.
Sada mogu i hteo bih da izdvojim trotoar u Crvene armije, koji se radi do kafane Stara sajonara, koji vodi do puta za novo groblјe, gde ne možete da verujete koji broj dece ujutru se kretao regionalnim putem pešaka na putu do škole.
Koji nije bio dovolјno obezbeđen.
Koji nikako nije mogao da bude obezbeđen, jer onde su brzine iako je ograničeno 50 niko se ne kreće toliko.
Takođe, govorimo o jednom projektu koji je upravo završen, koji je već godinama u planu. To je asfaltiranje prilaza novom gradskom groblјu Kamenac.
Jeste, mi smo bili tu uklјučeni od početka. Inženjer Sanja Antić Petrović koja radi u mojoj firmi je projektovala taj put. Mi smo radili pripremu, izveli smo sve radove.
Od ulica na koje su građani i meštani tog dela Smederevske Palanke dugo čekali da se završe izdvojili bi možda Jaseničku, Žarka Simića na teritoriji Kolonije, zatim, ulica Želјka Tošića.
Ja mislim da ima jedno deset godina kako su one pripremlјene za asfalt. Jednostavno lјudi nisu verovali kada smo došli, kada smo radili finalne primpreme i kada smo krenuli u asfaltiranje, lјudi nisu mogli da veruju da će to zaista da se asfaltira i da je to došlo na red. Želјka Tošića to je ulica dole u naselјu, za njih šta god da se radi u njihovom delu, za njih je to događaj. Ulica Đenerala Pavlovića isto gore, gde je veliki broj kuća, gde je veliki broj građana ista je reakcija bila za sve to.
Kada govorimo o ovim značajnim projektima, ne samo na teritoriji Smederevske Palanke, već kada je u pitanju povezivanje Smederevske Palanke sa okolnim opštinama i gradovima, kada su u pitanju putevi regionalnog i državnog značaja tu ste na neki način učestvovali i kao deo tima koji je to realizovao.
Jesam, naša opština je jedna od retkih opština koja se vodi time da ako se nešto radi da se uradi sve kako treba ili da je bolјe da se ostavi da se ne radi. Mnoge ulice koje su frekventnije od Želјka Tošića se ne rade jer nije urađena osnovna infrastruktura. Znači, ne postoji kanalizacija fekalna mora da se ili uradi ili da se zameni vodovodna mreža. Na svim putnim pravcima koji su asfaltirani u zadnjih pet godina sva vodovodna mreža je zamenjena i sve je urađeno onako kako treba da se uradi. U ovom donjem delu glavne ulice mi smo izvršili čak postavlјanje i rezervnih elektro kablova da ne bi se došlo u situaciju da se za godinu, dve dana kopa ulica zbog toga. Regionalni putni pravci koji prolaze kroz grad, koji su rekonstruisani u njima je zamenjena vodovodna linija. Jednostavno, nije lako uspostaviti kontakt između republike i opštine. Republika je ta koja finansira rekonstrukciju ulice, nju ne zanima da li je dole kišna, da li je vodovodna, da li je azbest i o čemu se radi. Onda smo mi ti koji u tim slučajevima dolazimo, pomažemo, šta možemo uradimo, odradimo i zamenimo.
Tu je ta odgovornost što se tiče lokalne samouprave i vas koji ste tu. Postoji i neki deo ulice, kao što ste pomenuli i neki deo koji tu treba da se uradi koji nije opet u nadležnosti državnog organa i onda se vi uklјučite sa lokalnom samoupravom i odradi se i taj deo.
Jeste, takav je zakon. To je nekad sve bilo državno, sada je ovo lokalno, ovo državno. Mi imamo veliki problem u održavanju u zimskom periodu. Ljudi ne razumeju da nismo mi zaduženi za sve puteve na teritoriji opštine Smederevska Palanka. Mi smo zaduženi za opštinske puteve Smederevska Palanka. Ja sam pokušavao da razgovaram sa Preduzećem za puteve Požarevac, koji održavaju državne puteve na teritoriji naše opštine, da napravimo neki kompromis, da me angažuju za te delove njihovih puteva, da ja mogu da ih održavam. Jer ja, primera radi, ja idem do Goloboka sa podignutom daskom za čišćenje snega iako ima snega na putu jer ne smem da očistim njihovu deonicu puta, jer je to put trećeg priroriteta koji oni mogu da čiste tek kada završe prvi i drugi prioritet. Što je mislim van pameti i nebulozno, ali jednostavno takav je propis, takav je zakon i moramo da ga poštujemo. Sad zamislite nekog u zimskom periodu koji živi na tom putu vidi mene gde prolazim sa kamionom, da nosi dasku kamion i da je podigao dasku. On će da kaže: Gle ovaj šta radi, ide ovde vozi se, neće da radi. Ali jednostavno, ja te stvari ne smem da radim bez njihovog odobrenja.
Ono što je takođe bitno, na čemu ste dosta radili, to su i putni pravci lokalni na teritoriji seoskih mesnih zajednica i tu beležite aktivnosti i to je veoma bitno za upravo ravnomerni razvoj lokalne samouprave.
Jeste, bili smo uklјučeni u svim, maltene u svim seoskim pravcima. Dosta toga je odrađeno u Kusatku. Ove godine preko nas su išla dva putna pravca u Kusatku i priprema i asfaltiranje. Prethodne godine je to finansirala republika i tu smo bili uklјučeni. Završeni su i projekti koji su početi u Cerovcu, završeno je Vatoševo koje je bilo…
Jedna kritična tačka godinama.
Baš godinama, autobus nije hteo da saobraća u tim pravcima. Veći deo pravaca je odrađen na teritoriji opštine Smederevska Palanka.
Pomenuli smo i priču o društvenoj odgovornosti, sigurno ste tu i da pomognete, donirate i onima kojima je pomoć neophodna. Uklјučivali ste se, to znamo, u brojne humanitarne akcije.
Jesam, svuda gde su nas zvali, svuda gde smo mogli i koliko smo mogli mi smo pomogli. Ono što ja mogu da izdvojim je «Tamara u akciji» ona emisija kad je bila, da smo stvarno njima izašli maksimalno u susret, da su bili više nego zadovolјni, da su komunicirali lako s nama, da su dolazili do toga šta im treba, da smo stvarno napravili jedan korektan odnos.
Niskogradnja bazira se, kao što ste rekli, na toj porodičnoj tradiciji tako da kažemo, rekli ste da imate 40 radnika, kada govorimo o njihovoj strukturi jel` su pokrivene sve pozicije od onih visokostručnih, do onih koji su bitni i koji se bave i tim poslovima koji su vezani za čistoću.
Jeste, imamo licence potrebne za naše poslove, koje ne bi mogli da imamo da nemamo visokostručno obrazovani kadar. Druga stvar koja mene mnogo više raduje od svega, od svih projekata i od svega najavlјivanog je što očekujem da mi se deca vrate sa školovanja. Stariji sin je na završetku studija i očekujem ga na proleće ovde. Završio je Građevinski fakultet, sad je trenutno na masteru. Znači da se uklјuči, odnosno ne da se uklјuči, nego da preuzme sve ovo da vodi i da verovatno unapredi po svojim vizijama i po svom mišlјenju onako kako treba.
Što se tiče mehanizacije, imate li tu neke planove za proširenje? Zadovolјavate, uspevate da odradite sve te ugovorene poslove sa trenutnim stanjem?
Što se mehanizacije tiče, država nam je dosta pomogla zadnjih tri, četiri godine. Uzimali smo subvencije od 25% koje je država dala za kupovinu novih mašina. Dosta toga smo zanovili. Naravno, uvek ima još i uvek ima više, ali smo trenutno mislim na nivou koji zadovolјava naše potrebe i potrebe grada.
Pomenuli ste državu, pomenuli ste lokalnu samoupravu, zadovolјni ste sa te strane saradnjom sa njima i uspevate da realizujete sve te dogovore?
Jesmo, kažem nema šta, iskreno država nam je dala subvencije od 25% na kupovinu mašina, to je red veličine četrdeset, pedeset hilјada evra za jednu mašinu. To mi se nije desilo za vreme dok ja poslujem da mi neko da, odnosno da mi pokloni neke pare koje ne moram da vratim. U početku nisam verovao u to, kažem već zadnjih četiri, pet godina smo obnovili taj park na taj način, drugačije sigurno ne bih ni mogao i prezadovolјan sam što se toga tiče.
Uspešan ste privatnik, sarađujete sa drugim privrednim subjektima na teritoriji opštine Smederevska Palanka a i šire. Pomenuli smo sve te projekte, privredni rast i razvoj, kako Vi gledate trenutno privrednu situaciju u Smederevskoj Palanci? Generalno u odnosu recimo na neke druge gradove, u odnosu na neki period uklјučeni ste u to već više decenija, kakva je po Vama sada situacija? Ima bolјitka naravno, ali ima li šanse da uhvatimo neki prosek koji je bitan pa da budemo iznad proseka?
Vidi se rast prometa, vidi se rast dobiti, vidi se rast svega. Kažem što se mene tiče i mog gledišta svega toga ja nemam nekih zamerki, nešto što bih mogao da skrenem pažnju da možda nije kako treba ili da bi trebalo da se promeni.
Gospodine Gajiću, hvala Vam na ovom razgovoru i nadamo se da će, što se tiče Niskogradnje i 2024. godina proteći onako kako s te planirali i da će zajedno sa kompletnim privrednim rastom i razvojem Smederevske Palanke biti realizovani svi ti projekti koje ste planirali.
Hvala, takođe.
Bila je ovo, poštovani gledaoci, još jedna priča o uspešnoj firmi koja već četiri decenije egzistira na teritoriji opštine Smederevska Palanka i koja je itekako bitan subjekt u privrednom rastu i razvoju naše opštine, prvenstveno kroz realizaciju brojnih projekata, kroz društvenu odgovornost, kroz pomoć, ali i kroz one svakodnevne aktivnosti koje uspešno obavlјa u saradnji sa lokalnom samoupravom.