Синоћ је, према драмском предлошку Данкана Мекмилана, а у режији Ивана Вуковића, изведбом представе „Плућа“ позоришта „Мадленијанум“, отпочело Културно лето у Смедеревској Паланци, које ће, ове године, трајати од 7. јула до 20. августа. Иако је, због метеоролошких прилика, представа у последњем тренутку премештена са Трга културе у летњу башту биоскопа, глумци, Сузана Лукић и Горан Јевтић, успели су да игру прилагоде овом простору, и да уделове један заиста врхунски позоришни чин.

Аутор драме „Плућа“, Данкан Мекмилан, млади је британски позоришни писац, а овај комад је његово рано дело. Прва поставка ове драме изведена је у Студио театру у Вашингтону, а уследиле су бројне премијере и изведбе, у многим земљама света. Једну од њих, у извођењу Словенског народног гледалишча, у режији Жиге Дивјака, домаћа публика имала је,  пре две године, прилику да види на 55. БИТЕФ.

„Плућа“ тематизују дилему са којом се суочавају савремени млади брачни парови: да ли остављати потомство у сваковрсно пренасељеном свету – у којем не само да се из дана у дан губе еколошке претпоставке постојања (поред осталог – све је мање ваздуха), него и могућности слободе и самокреације. Има ли смисла „подарити живот“ без могућности остваривања егзистенције, одређен различитим облицима есенцијализације, од природних лимита до друштвених ограничења. Може ли се у савременим околностима „дисати пуним плућима“, и има ли смисла пледирати за нови живот, који у еминентно људском смислу вероватно неће бити у прилици да дође до даха.

Настојећи да потцрта свепртисутност, поменутих дилема, чији се значај и смисао разводњава у мноштву других профаних сучељавања какве имају вероватно сви парови – Иван Вуковић је, на оригиналан начин, публику „увукао“ у радњу. Ликови, које тумаче Сузана Лукић и Горан Јевтић, своје дијалоге воде окружени публиком. Тако личне дилеме постају социјалне, окупирајући пажњу оних који су изван попришта партнерске коегзистенције. Приватно престаје да буде привативно, у смислу лишености ширег друштвеног значаја. Проблеми једног пара тако рефлектују друштвене околности, које су, надаље, одређене глобалним претпоставкама – као што и њихове партнерске одлуке, такође, повратно имају имају далекосежан значај.

Успеху редитељa, пресудно су доринели глумци. Текст, који је све време – дијалог, најпре младог, а потом све старијег пара – у којем се преламају њихове животне ситуације, и преплићу различита егзистенцијална стања – није остављао много простора за било шта друго до чисте и непатворене глумачке игре. Вуковић је настојао да се ова наративна линија одржи, па је из тог разлога представу поставио сасвим минималистички, без декора и реквизита. Таква постава у потпуности зависи од игре глумаца, који су у овој представи дословно бравурозни; не само када је реч о изражавању емоција (за свега неколико минута они уверљиво прелазе са еуфоричне ведрине у дубоку тугу) – него и занимљиво осмишљеним „резовима“, у којима се у једном-истом дијалогу представља временски распон од неколико сати, неколико дана, више година.

Смедеревска Паланка има добро обликовану позоришну публику. Посетиоци, који су до последњег места испунили простор летње баште, представу београдског „Мадленијанума“ наградили су дугим и топлим аплалузом, а то, уколико прихватимо да се „по јутру дан познаје“, потврђује констатцију да је пројекат Културног лета оправдан, а програм његовог првог, овогодишњег издања, добро осмишљен.

На почетку првог аутентичног Културног лета у Смедеревској Паланци, које репрезентаивним садржајем – позоришне представе, књижевне вечери, изложбе, програм за децу, балетске изведбе, концерти класичне и популарне музике – обећава задовољавање различитих културних потреба – треба имати у виду да није реч о организовању манифестације „кратког даха“; идеја је да се, у складу са жељама и потребама публике, програм обогаћује, из године у годину, заузимајући све значајније место на мапи  културних догађаја Србије.