Општина Смедеревска Паланка и ове године добила је средства за суфинансирање програма енергетске санације стамбених зграда, породичних кућа и станова у оквиру Националног програма енергетске санације. Министарство за енергетику нашој општини определило је 10 милиона динара, 50 процената од укупног износа колико је предвиђено за унапређење енергетске ефикасности у овој години на нивоу општине.
Локална самоуправа је из општинског буџета определила још 10 милиона динара за енергетску санацију. Потписивање уговора заказано је за 20. јул 2023. годину у Палати Србија. Након тога приступиће се реализацији програма, најпре расписивањем Јавног позива за извођаче радова, а касније и за грађанство.
Овим конкурсом обухватићемо све мере енергетске ефикасности као и прошле године што подразумева фасаде, замену столарије, грејање, замену котлова, уградњу соларних панела и још много мера што ће нашим суграђанима омогућити уштеду енергије и новца. У последње три године за ову намену општина Смедеревска Паланка издвојила је преко 60 милиона динара.

Још увек под утиском дуодраме Плућа, одигране прошлог петка, паланачка публика је, у склопу Културног лета, била у прилици да види још једно изузетно остварење, Ноћ богова Мира Гаврана, у режији младог редитеља Марка Манојловића, и извођењу три барда домаћег глумишта – Војина Ћетковића, Дејана Луткића и Небојше Илића.

Радња представе смештена је у квазиисторијски контекст. Прослављајући десетогодишњицу пријатељства, краљ Луј XIV, познат и под именом Краљ Сунце, дворска луда, и писац, Жан Баптист Молијер, током пијанке, водећи сваковрсне разговоре, на крају доспевају у ситуацију у којој домаћин гозбе, краљ, од својих гостију захтева да пред њим изведу комичну фарсу у којој се исмева само краљевско величанство, коју су већ изводили иза леђа свога владара.

Напомињући у дидаскалијама да Ноћ богова није историјска драма, Гавран потцртава онај још код Аристотела учињен увид – да се у рефлексији неког догађаја види више него у његовој пукој историографској (ре)контрукцији. Луј XIV, његова дворска луда, и писац Молијер, у том су смислу више од историјских личности, јер персонификују односе моћи, чија је полиморфност ближа савременом свету, него периоду у који је радња постављена.

Гавранов драматуршки поступак, примењен у више његових представа, подразумева двоструку рефлексију. Најпре, ту је сучељавање стварности и њеног приказивања, путем представе у представи; извођење фарсе о Краљу Сунце је представљање његове владавине у „кривом огледалу“. Са друге стране, суочавање гледалаца са овом двојном перспективом представља други рефлексивни слој, који је током стварања текста подразумеван. Елементи комедије имају функцију одражавања, која историјске догађаје и историјске ликове (који доминирају у многим Гаврановим драмама) треба да представи у универзалнијем светлу од аутентичних просторних и временских координата.

Несумњива моћ владара суочена је, тако, са интелектуалном снагом рефлексије, односно привидном нерационалношћу исмевања, а као поприште моћи овде се испоставља и пријатељство тројице људи, различитог друштвеног статуса.

У том смислу, могу се поставити питања: да ли љубав и пријатељство могу да се одрже сред сталешких (класних) односа? Да ли друштвене улоге на крају имају превагу над такозваним приватним релацијама? Да ли одговорност према истини подразумева да јој буде подређено пријатељство?

Милијер, писац који је подвргао подсмеху и критици људе и обичаје свога времена, несумњиво остаје при оном давнашњем императиву: amicus Plato, sed magis amica veritas! Нема те светиње у људском саодношењу која не може да буде подрвгнута иронији или чак спрдњи, баш као што нема друштвене институције која треба да остане имуна на посвемашну критику. Па ипак, само заодевање критике у фино рухо фарсе, већ представља известан уступак моћи која се критички представља. Ове амплитуде, које важе не само за историјског Милијера, него сваког критичког интелектуалца, веродостојно представља Небојша Илић, који тихо и ненаметљиво преузима централно место у Гаврановој драми.

Недоумице подразумева и сама позиција владара. Када толеранција према пријатељима постаје опасна по сам владарски положај? Када треба стегнути омчу, односно у којим ситуацијама је мудро допустити „вентиле пражњења“. Ове, макијавелистичке дилеме – које је Краљ Сунце несумњиво решавао у своју корист, о чему сведочи и његова седамдесетдвогодишња владавина –  суптилно и између редова просијавају у репликама Војина Ћетковића, који вишеслојно интерпретира лик француског владара.

Играјући лик који није историјски фундиран, Дејан Луткић се нашао пред најизазовнијим задатком у овој представи. Дворска луда у Гаврановој драми није духовити забављач, већ је овај посао заправо параван – главног краљевог жбира и тајног саветника, чија моћ има своје канале, независне од политичке неприкосновености самог Луја XIV. Привидна пријазност моћника, односно њихова приврженост продуктима духа, откривају своју тамну страну. Дејан Луткић, најпре убедљиво тумачећи лик луде, у завршној слици се, у преокрету, открива у улози интелектуалног прогонитеља  интелектуалаца – занимању које је потребно свакој власти, и сваком властодршцу.

Манојловићева режија, истичући поменуте рефлексивне лукове Гаврановог дела, успешно прелази „историјску рампу“, обраћајући се нашем времену и приликама – чему доприносе и „отворени костими“ Маје Мирковић, али и сасвим сведена сценографија. Редитељу полази за руком да надиђе дневно-политички контекст, односно да остане веран оној традицији политичког театра у којој се социјалне прилике скенирају изван њихових свакодневних маргиналија.

Посебан квалитет Ноћи богова је убедљива игра ансамбла, коме успева да произведе праву позоришну атмосферу. У том смислу, незахвално је говорити која је рола убедљивија, јер сва тројица протагониста успешно измичу замци „солирања“, подређујући сваки свој гест аутентичним сценским изразима позоришних призора.

Очекивано, башта бископа и овога пута била је испуњена до последњег места, односно овај простор се показао претесним за бројне паланачке љубитеље театра. Добар избор позоришног репертоара Културног лета, у том је смислу већ досегао један од циљева његовог организовања – репрезентативну културну понуду, какву овдашњи љубитељи и поштоваоци културе одавно заслужују.

В.

Из ЈКП „Паланка 2020“ обавештавају кориснике Три плус картица о повластицама бесплатног паркирањ ау граду.
„У сарадњи са удружењем ,,Покрет за децу -Три плус” из Чачка и Општином Смедеревска Паланка , а одлуком Надзорног одбора ЈКП ,,Паланка 2020”, спровели смо акцију да породице са троје и више деце које имају пребивалиште на територији општине Смедеревска Паланка остварују погодност у виду бесплатног паркирања на територији наше општине.
Ова одлука је на снази и важи до 01.07.2024. године и иста ће се продужавати за сваку наредну годину.
Молимо све родитеље који поседују своје ,,Поносне картице”, да се јаве у просторије ,,ЈКП Паланка 2020” – сектор паркиралишта, које се налазе на мини робној пијаци у улици Војводе Степе бр. 12, саопштено је из овог предузећа.

Резервоари ЈКП „Водовод“ у овом тренутку су на 50 процената попуњености. За снабдевање града пуштено је 145 литара воде у секунди што је до сада највећа потрошња икада забележена на подручју града.
Због повећане потребе за водом због високих температура, али и активности као што су наводњавање пољопривредних површина, заливање зелених површина, пуњење индивидуалних резервоара, бунара и базена, поливање и хлађење плочника, тераса и дворишта и слично, представљају ненаменску и нерационалну потрошњу воде за пиће и све наведено за последицу има слабији притисак у вишим деловима града.
Апелујемо на све грађане да воду из градског водовода користе рационално и искључиво за пиће , хигијену и основне потребе у домаћинству, иначе ће ЈКП „Водовод“ морати да уведе дневне рестрикције.
Одељење за инспекцијске послове Општинске управе од данас излази на терен и кажњаваће сваки вид непотребне и нерационалне потрошње воде. Молимо суграђане да имају разумевања и да овај апел схвате озбиљно, саопштено је из ЈКП “Водовод”.

Општина Смедеревска Паланка и ове године добила је средства за суфинансирање програма енергетске санације стамбених зграда, породичних кућа и станова у оквиру Националног програма енергетске санације. Министарство за енергетику нашој општини определило је 10 милиона динара, 50 процената од укупног износа колико је предвиђено за унапређење енергетске ефикасности у овој години на нивоу општине.
Локална самоуправа је из општинског буџета определила још 10 милиона динара за енергетску санацију. Потписивање уговора заказано је за 20. јул 2023. годину у Палати Србија. Након тога приступиће се реализацији програма, најпре расписивањем Јавног позива за извођаче радова, а касније и за грађанство.
Овим конкурсом обухватићемо све мере енергетске ефикасности као и прошле године што подразумева фасаде, замену столарије, грејање, замену котлова, уградњу соларних панела и још много мера што ће нашим суграђанима омогућити уштеду енергије и новца. У последње три године за ову намену општина Смедеревска Паланка издвојила је преко 60 милиона динара.

Синоћ је, према драмском предлошку Данкана Мекмилана, а у режији Ивана Вуковића, изведбом представе „Плућа“ позоришта „Мадленијанум“, отпочело Културно лето у Смедеревској Паланци, које ће, ове године, трајати од 7. јула до 20. августа. Иако је, због метеоролошких прилика, представа у последњем тренутку премештена са Трга културе у летњу башту биоскопа, глумци, Сузана Лукић и Горан Јевтић, успели су да игру прилагоде овом простору, и да уделове један заиста врхунски позоришни чин.

Аутор драме „Плућа“, Данкан Мекмилан, млади је британски позоришни писац, а овај комад је његово рано дело. Прва поставка ове драме изведена је у Студио театру у Вашингтону, а уследиле су бројне премијере и изведбе, у многим земљама света. Једну од њих, у извођењу Словенског народног гледалишча, у режији Жиге Дивјака, домаћа публика имала је,  пре две године, прилику да види на 55. БИТЕФ.

„Плућа“ тематизују дилему са којом се суочавају савремени млади брачни парови: да ли остављати потомство у сваковрсно пренасељеном свету – у којем не само да се из дана у дан губе еколошке претпоставке постојања (поред осталог – све је мање ваздуха), него и могућности слободе и самокреације. Има ли смисла „подарити живот“ без могућности остваривања егзистенције, одређен различитим облицима есенцијализације, од природних лимита до друштвених ограничења. Може ли се у савременим околностима „дисати пуним плућима“, и има ли смисла пледирати за нови живот, који у еминентно људском смислу вероватно неће бити у прилици да дође до даха.

Настојећи да потцрта свепртисутност, поменутих дилема, чији се значај и смисао разводњава у мноштву других профаних сучељавања какве имају вероватно сви парови – Иван Вуковић је, на оригиналан начин, публику „увукао“ у радњу. Ликови, које тумаче Сузана Лукић и Горан Јевтић, своје дијалоге воде окружени публиком. Тако личне дилеме постају социјалне, окупирајући пажњу оних који су изван попришта партнерске коегзистенције. Приватно престаје да буде привативно, у смислу лишености ширег друштвеног значаја. Проблеми једног пара тако рефлектују друштвене околности, које су, надаље, одређене глобалним претпоставкама – као што и њихове партнерске одлуке, такође, повратно имају имају далекосежан значај.

Успеху редитељa, пресудно су доринели глумци. Текст, који је све време – дијалог, најпре младог, а потом све старијег пара – у којем се преламају њихове животне ситуације, и преплићу различита егзистенцијална стања – није остављао много простора за било шта друго до чисте и непатворене глумачке игре. Вуковић је настојао да се ова наративна линија одржи, па је из тог разлога представу поставио сасвим минималистички, без декора и реквизита. Таква постава у потпуности зависи од игре глумаца, који су у овој представи дословно бравурозни; не само када је реч о изражавању емоција (за свега неколико минута они уверљиво прелазе са еуфоричне ведрине у дубоку тугу) – него и занимљиво осмишљеним „резовима“, у којима се у једном-истом дијалогу представља временски распон од неколико сати, неколико дана, више година.

Смедеревска Паланка има добро обликовану позоришну публику. Посетиоци, који су до последњег места испунили простор летње баште, представу београдског „Мадленијанума“ наградили су дугим и топлим аплалузом, а то, уколико прихватимо да се „по јутру дан познаје“, потврђује констатцију да је пројекат Културног лета оправдан, а програм његовог првог, овогодишњег издања, добро осмишљен.

На почетку првог аутентичног Културног лета у Смедеревској Паланци, које репрезентаивним садржајем – позоришне представе, књижевне вечери, изложбе, програм за децу, балетске изведбе, концерти класичне и популарне музике – обећава задовољавање различитих културних потреба – треба имати у виду да није реч о организовању манифестације „кратког даха“; идеја је да се, у складу са жељама и потребама публике, програм обогаћује, из године у годину, заузимајући све значајније место на мапи  културних догађаја Србије.