У организацији паланачког  Дома здравља данас и сутра обАвиће се вакцинација  радника Поште, Регионалне радне јединице „Смедерево“, без заказивања, у термину од 14 до 19 часова, на главном вакциналном пункту.

-Тренутно је на пункту доступна вакцина кинеског произвођача Синофарм,   али уколико су неки од запослених заинтересовани да приме вакцину неког другог произвођача, своје интересовање могу да искажу на мејл vakcina@dzsmedpalanka.rs, па ће врло брзо, након требовања поменутих вакцина од надлежних, они бити обавештени о новом термину за вакцинацију.  Уколико на пункту у моменту доласка запослених ипак буде и вакцина других произвођача, свакако ће им бити омогућено да одаберу одређену вакцину, изјавио је директор, др Милан Матејић.

Он је захвалио радницима Поште  што су исказали интересовање за организовану вакцинацију запослених, и тиме показали висок степен одговорности и подршку у борби коју медицински радници воде против новог корона вируса.

Поводом Међународног дана медицинских сестара, који се сваке године обележава 12. маја, у великој сали СО Смедеревска Паланка одржан je пригодан програм за све медицинске раднике наше општине, који су припремили ученици медицинског смера Средње школе ”Жикица Дамњановић”.

Међународни дан медицинских сестра-техничара се обележава у целом свету сваког 12.маја, у знак сећања на рођење Флоренс Најтингејл, британске медицинске сестре, коју већина зна као даму са светиљком. Она се сматра и зачетницом сестринства каквог ми данас познајемо.

Упркос несвакидашњим условима рада сестре су остале доследне здравственим принципима и етичким кодексима. Својом пожртвованошћу, несебичношћу и посвећености често су и саме оболе од COVIDA 19.

Током 2021. године у целом свету Међународно веће сестара скреће пажњу на значај медицинских сестара-техничара, на њихов делокруг рада у здравственом систему као и потребу за улагањем у професију медицинских сестара-техничара. Као најбројнији здравствени радници морају се активно укључити у будуће планирање здравствене заштите на свим нивоима како би се остварили циљеви кампање.

Ово су неке од кључних порука кампање : Процењује се да у свету има око 27,9 милиона медицинских сестара-техничара. Још пре пандемије недостајало је 5,9 милиона медицинских сестара широм света.

Због постојећег мањка сестринског кадра Међународно веће сестра (ICN) процењује да ће бити потребно 13 милиона медицинских сестра-техничара широм света да попуне упражњена места у наредних неколико година.

У наредних 10 година свака шеста сестра-техничар ће се пензионисати , што значи да је потребно школовати 4,7 милиона нових медицинских сестара-техничара.

-Овај дан сестринства посвећујемо херојима нашег доба медицинским сестрама-техничарима, које својим светиоником отварају врата, у ново сутра, сваком болеснику оболелом од COVIDA 19, а превентивним мерама и вакцинацијом спречавају даље напредовање глобалне пандемије, нагласила је Наставник здравствене неге Јелена Павловић

У Смедеревској Паланци, на градском стадиону,  данас је одржано Међуокружно школско такмичење у атлетици под покровитељство општине Смедеревска Паланка, а у организацији АК Јасеница. Данашње такмичење отворио је председник Општине, Никола Вучен. Он је свим учесницима пожелео пријатан боравак у Смедеревској Паланци и успех на такмичењу.

Захвалио је Спортском савезу Србије што се данашње Међуокружно такмичење одржава баш у Паланци. –Задовољство ми је што се ово вискорангирано такмичење одржава у нашем граду. Најбоље пласирани такмичари  добиће признања и медаље и узеће учешће на републичком  такмичењу, рекао је Вучен.

На данашњем Међуокружном такмичењу учествовало је преко три стотине такмичара из четири округа, Браничевског, Поморавског, Борског и Подунавског.

У изјави за РТС, председник Општине, Никола Вучен је најавио реконструкцију бање на Кисељаку и наставак радова на реконструкцији паланачке болнице.
Колики је значај да се Бања Паланачки Кисељак врати на мапу бањских и туристичких центара Србије и региона, потврђује и велика заинтересован медија који ових дана све више причају о Бањи Кисељак. Вучен је истакао да је Паланачки Кисељак бренд Србије, а не само Смедеревске Паланке.

-Посетом председника Републике Србије, Александра Вучића и отварањем фабрике Кјунгшин Кејбл, Смедеревска Паланка постаје добро место за живот. Бања Паланачки Кисељак се помиње још у доба Римљана. Први писани траг оставио је турски путописац Евлија Челеби, који је 1729. ово природно лечилиште описује као „озидану бању са лековитом водом”. Каснији записи казују да је, на захтев кнеза Милоша Обреновића, „шест крчага Паланачке лековите воде” послато на анализу, почетком јуна 1834. године, у Беч, а већ средином октобра исте године стигла је потврда о лековитости ове воде. То је био повод да се најважнији извор преуреди. (Минерална вода Паланачког кисељака једна је од шест српских лековитих вода које су прве лабораторијски испитане 1834, на Медицинском факултету у Бечу.) Четири месеца након слања стигли су резултати да је вода са изворишта Паланачког Кисељака веома лековита и да се као таква уврсти у три најлековитије воде у Европи. Нажалост више деценија уназад није се водило рачуна да драгуљ који имамо, сачувамо од утицаја разних приватизација и лоших намера појединаца. Изгубили смо све што је могло да се изгуби. Објекат службе физикалне медицине је постао једна од најдевастиранијих објеката у граду. Остало је само сећање на прошла времена и жеља медицинских радника и лекара да ће можда некада, бања Паланачки Кисељак, опет бити светла тачка наше Општине. Надамо се да ћемо већ следеће године са поносом причати о нашем Кисељаку. Уз помоћ председника Републике Србије, радићемо пројекат комплетне реконструкције бање Паланачки Кисељак. У годинама које долазе имаћемо једну од најлепших бања у Србији и шире, навео је, поред осталог, Никола Вучен.

Позоришне рефлексије

Пише: Владимир Ђурђевић

Млад, свеж ансамбл, уз подршку ветерана, оригиналан и сигуран редитељски рукопис, занимљив репертоарски потез – то су, у најкраћем, први утисци после премијере нове представе Градског позоришта Културног центра, првог позоришног догађаја које је писац ових редова, у складу са прописима, пратио лица покривеног маском N 95; духовито остварење, које захтева пуну салу, и публику растерећену против епидемијских правила.

Не слажем се са критичарима, који сматрају да је Епитаф Доре Делбјанко почетнички драмски текст, који „не иде дубље од тематизовања индивидуалног насиља“ (Ана Тасић, Политика, 13.12.2016). Додуше, ишчашена породица, у чијем се изолованом дому одвија необична радња, заиста подсећа на домаћу верзију „Адамсових“ – али далеко од тога да ауторка не прекорачује границе црне комедије. Настао 2007. у време посвемашног друштвеног насиља, у сенци међунационалних сукоба и маскирних униформи, Епитаф у ствари показује једну заоштрену ибијевску ситуацију. Инвертоване моралне вредности, баш као и у славном делу Алфреда Жарија, не могу да буду конструктивне и архитектоничне баш зато што нису принципијелне, па се све завршава општим сукобом; породица, која се оштро обрачунава са спољним непријатељима, на крају се поларизује, а њени чланови међусобно конфронтирају. Зло не може да потраје, из разлога што није добро организовано, и зато увек изазива само зле последице. То важи како за породицу, тако и за националну државу, па и шире, за атомизовани свет парцијалних интереса.

Делбјанко, у постмодерном духу, ове значењске асоцијације саопштава изражајним средствима кемпа, пренаглашавајући, до претераног карикирања, психологију и односе главних протагониста: Веселина, оца породице и главног сеоског криминалца, који уз помоћ кћерке Арделије, опасне по околину, ликвидира сваког ко га је макар само попреко погледао, његове супруге Ловорке и приглупих Дарка и Јагоде, Арделијиног брата и сестре, духа покојне мајке, негдашње праве хајдучице, по којој је кћерка-егзекутор добила име; Хорације, једини лик који није члан ратоборне породице, мада ће то постати – осликан је у маниру „кича с предумишљајем“. Класична нарација односно строго структура комада, угрозили разбарушеност ибијевског зла, које неминовно води у ентропију.

Мирослав Петровић, редитељ представе, истакао је асоцијације које се помаљају при читању текста Доре Делбјанко. У ту сврху, почетак и завршетак комада уоквирују је телевизијски коментар. Такође, радња је из „базе“, односно подземног бункера у коме Веселин са породицом осмишљава стратегију, пренесена на светло дана: аморалност и аномија нису само слика једне кабадахијске породице, него стање свеопште сучељености изолованих индивидуа, својеврсни bellum omnium contra omnes. „Крвави“ завршетак представе у духу је оваквог читања Епитафа. Са друге стране, прилагођавање радње и реплика поменутом сценском поставу могу да збуне гледаоце који не познају изворни текст – што свакако није добро када је реч о представи брзог ритма, са мноштвом комичних минијатура. Помало смета и не много маштовит начин на који се дочаравају сновиђења Веселиновог сина Дарка, у коме га походи дух баке Корделије. Међутим, Петровић је консеквентно, и углавном педантно, спровео своју редитељску замисао. Посебно треба скренути пажњу на његов рад са глумцима, који резултира уједначеном игром, у којој се појединачне креације допуњују.

Слађан Станић је, као Хорације, остварио своју најбољу улогу, истанчаним слухом пратећи редитељске дидаскалије, а Марко Богдановић у улози Дарка, потврдио оно што су многи запазили још пре много година, на сцени у Старом Селу – да је реч о изванредном глумцу. Откриће ове представе је Дијана Влајић, која улогу Јагоде гради интелигентно, са дивним осећајем за меру, што нарочито долази до изражаја у „преокрету“, када инертна и плашљива девојка открива своју мрачну страну.

Са одушевљењем поздрављамо повратак Невене Миљковић (Арделија) на сцену Градског позоришта. Публици је недостајала њена енергија. Александар Стошић (Веселин) и Сања Дојчиновић (Ловорка) већ имају статус ветерана, од којих се с правом очекује да предводе подмлађени ансамбл градског позоришта. Доајен, Радица Митровић (дух баке Арделије), глуми са истим полетом, као и пре много деценија.

Шминка и фризуре Саше Срдића представљају посебан квалитет ове представе, који ће вероватно бити овенчан наградом – уколико пандемија допусти нормално одржавање аматерских позоришних фестивала.

Полупразна сала (против епидемијске мере дозвољавале су да тек свако треће седиште буде попуњено), и маске на лицима гледалаца учинили су своје. Публика је била „стегнута“, нарочито на почетку, што се одразило на ону фину интеракцију између гледалаца и протагониста, преко потребну, посебно у представама какав је Епитаф. Проћи ће и  covod 19, а тада треба поново уприличити премијеру, и омогућити овој представи да се у контакту са публиком несметано развија.

Фото: Градско позориште

На Ковид одељењу ОБ „Стeфан Високи“ на лечењу од коронавируса је тренутно 85 пацијената. На неинвазивној механичкој вентилацији налазе се три пацијента.

У последња 24 сата са болничког лечења отпуштено је  17 особа, а примљено је  6 новооболелих.

У Ковид амбуланти Инфективног одељења обављено је 69 прегледа, 17 првих  и 52 контролна прегледа.

Културни центар у Смедеревској Паланци, у сарадњи са локалном самоуправом,  ове године организује, јубиларни десети  Пролећни сајам цвећа.

Изложба ће трајати два дана  8. и 9. маја, а само је локација ове године промењена и све ће се одржавати у Главашевом парку. Иако се сајам организује на отвореном простору, организатори апелују да се сви придржавају прописаних епидемиолошких мера. На изложби ће се наћи, као и претходних година, собно и баштанско цвеће, саднице, грнчарија и баштенски материјал.

Стручна комисија ће и ове године доделити награде и то у две категорије: за најквалитетније цвеће и најуређенији штанд.

За изложбу је пријављено више од 60 излагача, а поред паланачких цвећара своје учешће су потврдили и излагачи из околних места.

Нова финансијска  подршка  грађанима који су се вакцинисали против заразне болести COVID-19, на иницијативу председника Србије Александра Вучића,је у припреми.

Грађани ће у  наредним данима бити информисани о томе на који начин ће се за ту помоћ пријављивати.

Сви грађани Србије који приме макар и прву дозу вакцине у Републици Србији до 31. маја имаће право на финансијску помоћ државе у износу од 3.000 динара.

Рок за пријаву ће бити 15. јун, док ће право пријаве имати сви грађани Србије старији од 16 година.

За остваривање права на финансијску помоћ није битно коју вакцину су грађани примили од четири доступне у нашој земљи.

Исплата државне помоћи пензионерима у Србији од по 30 евра у динарској противвредности почеће данас.

 Пензионерима следује још две уплате у оквиру државног пакета помоћи привреди и становништву ради ублажавања последица пандемије – по 50 евра у септембру и по 30 евра у новембру.

Сви остали пунолетно грађани добиће два пута по 30 евра – прва уплата је 12. маја а друга у новембру.

Сви грађани у Србији старији од 16 година који до краја маја буду вакцинисани добиће дадатно по 3.000 динара.