У изјави за РТС, председник Општине, Никола Вучен је најавио реконструкцију бање на Кисељаку и наставак радова на реконструкцији паланачке болнице.
Колики је значај да се Бања Паланачки Кисељак врати на мапу бањских и туристичких центара Србије и региона, потврђује и велика заинтересован медија који ових дана све више причају о Бањи Кисељак. Вучен је истакао да је Паланачки Кисељак бренд Србије, а не само Смедеревске Паланке.
-Посетом председника Републике Србије, Александра Вучића и отварањем фабрике Кјунгшин Кејбл, Смедеревска Паланка постаје добро место за живот. Бања Паланачки Кисељак се помиње још у доба Римљана. Први писани траг оставио је турски путописац Евлија Челеби, који је 1729. ово природно лечилиште описује као „озидану бању са лековитом водом”. Каснији записи казују да је, на захтев кнеза Милоша Обреновића, „шест крчага Паланачке лековите воде” послато на анализу, почетком јуна 1834. године, у Беч, а већ средином октобра исте године стигла је потврда о лековитости ове воде. То је био повод да се најважнији извор преуреди. (Минерална вода Паланачког кисељака једна је од шест српских лековитих вода које су прве лабораторијски испитане 1834, на Медицинском факултету у Бечу.) Четири месеца након слања стигли су резултати да је вода са изворишта Паланачког Кисељака веома лековита и да се као таква уврсти у три најлековитије воде у Европи. Нажалост више деценија уназад није се водило рачуна да драгуљ који имамо, сачувамо од утицаја разних приватизација и лоших намера појединаца. Изгубили смо све што је могло да се изгуби. Објекат службе физикалне медицине је постао једна од најдевастиранијих објеката у граду. Остало је само сећање на прошла времена и жеља медицинских радника и лекара да ће можда некада, бања Паланачки Кисељак, опет бити светла тачка наше Општине. Надамо се да ћемо већ следеће године са поносом причати о нашем Кисељаку. Уз помоћ председника Републике Србије, радићемо пројекат комплетне реконструкције бање Паланачки Кисељак. У годинама које долазе имаћемо једну од најлепших бања у Србији и шире, навео је, поред осталог, Никола Вучен.
