Општина Смедеревска Паланка добила је грађевинску дозволу за наставак радова на изградњи новог Здравственог центра који ће се налазити у склопу ОБ “Стефан Високи” и Дома здравља.

Грађевинска дозвола обухвата унутрашњу реконструкцију старог и доградњу на постојећем објекту ОБ “Стефан Високи”. Дозвола се односи и на изградњу новог Дома здравља, као и пратећих објеката у које спадају одељење палијативе и неге, хелиодрома и станице за медицинске гасове, плато за течни кисеоник, нова трафо станица, објекат за третман медицинског отпада и други пратећи објекти.

Укупна површина објеката, укључујући нови блок болнице, износиће 22.748,59 м2, а укупна вредност радова износиће око седам милијарди динара или око 60 милиона евра.

Како је рекао председник општине, Никола Вучен због израде пројекта за нови Дом здравља, одложен је био и наставак реконструкције наше болнице. Следећи корак је расписивање јавне набавке за извођача радова, а након тога почеће изградња Здравственог центра у Смедеревској Паланци.

-Ова инвестиција, вредна више од 60 милиона евра, је једна од највећих, која је икада уложена у нашу Општину.

Велику захвалност дугујемо председнику Александру Вучићу, који је Здравствени центар у Паланци сврстао међу најважније и највеће у Србији, изјавио је Вучен.

Донација медицинске опреме испоручена је болницама и здравственим установама у Србији, коју су обезбедили др Даглас Џексон, оснивач пројекта C.U.R.E.из Колорада и Фондације Њ.К.В. Принцезе Катарине.

Контејнер са 70 нових подесивих болничких кревета са душецима и сталцима за инфузију, као и 1.800 специјалних болничких термометара, укупне вредности преко 640.000 долара, стигао је у јануару ове године у Београд из Пројекта Ц.У.Р.Е., а опрема је испоручена болницама широм Србије.

Кревете и термометре су добиле установе: КБЦ Бежанијска коса у Београду, Опште болнице у Парац́ину, Сремској Митровици, Пријепољу, Неготину и Краљеву. Термометре су примили и: Клинички центар Србије, Институт за мајку и дете Србије, Универзитетска дечја клиника Тиршова, Институт за онкологију и радиологију Србије, Специјална психијатријска болница Вршац, КБЦ Звездара, КБЦ Драгиша Мишовић – Болинца за дечију пулмологију и ТБЦ, Институт за плућне болести Војводине, Институт за медицину рада Србије, Опште болнице Сомбор, Смедерево и Нови Пазар и домови здравља у Аранђеловцу, Крагујевцу, Врњачкој Бањи, Тополи, Пожаревцу, Смедеревској Паланци и Кикинди.

У организацији Здравственог центра Смедеревска Паланка, у централној згради Дома здравља Смедеревска Паланка, организовани су превентивни прегледи. Сви заинтересовани грађани (без обзира да ли имају здравствено осигурање или не) могли су да обаве следеће скрининг прегледе: скрининг на карцином грлића материце (преглед гинеколога ПАПА тест), скрининг на малигни меланом (преглед младежа од стране дерматолога), скрининг вида (преглед офталмолога), као и пародонтални скрининг (преглед стоматолога ради превенције или евентуалног лечења пародонтопатије).

Током претходне акције „ОТВОРЕНА ВРАТА“ ЗА ПРЕВЕНТИВНЕ ПРЕГЛЕДЕ У ИСТУРЕНИМ АМБУЛАНТАМА ДОМА ЗДРАВЉА СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА, коју је организовао Здравствени центар Смедеревска Паланка, по селима наше општине, као и у централној згради дома здравља, обављено је чак 527 општих интернистичких прегледа (са електрокардиографијом, мерењем гликемије и крвног притиска), обављено је 465 ултразвучних прегледа абдомена и 391 ултразвучни преглед штитасте жлезде. Сваки грађанин који се одазвао на прегледе добио је и тест на рано откривање депресије, а заинтересоване жене су од стране службе за поливалентну патронажу обучене за самопреглед  дојке.

Више деце, више радости, али и много трошкова – како помоћи родитељима
Више деце, више радости у кући. Али нажалост, углавном и више бриге у планирању кућног буџета. Помоћ вишечланим породицама зависи и од локалне самоуправе, тачније буџета општине у којима живе. Ко све и како може да олакша издатке тим породицама?
Три дечака – школарца. Три пара патика, три ранца и комплета књига, три јакне, три ужине свакога дана. Мајка Биљана најбоље зна колико је тешко подизати троје деце. Зато је свака помоћ драгоцена.
На треће дете добила је бесплатне уџбенике. Оброке у школи плаћа упола мање,
-Остварила сам право на дечији додатак, од општине смо добили бесплатан школски прибор, а ускоро ће , како је најављено, бити могућности за коришћењем картице „Три плус“. Све су то бенефити који нам значе, али трошкови за одгајање деце су заиста високи. Од школе треће дете добија гратис екскурзију али дешава се да на крају ми који имамо троје и више деце одлучимо да тај гратис препустимо некоме ко је самохрани родитељ или деци која су социјално угрожена”, додаје Биљана.
По рођењу, деца добијају новац од државе, али и локалне самоуправе дају новац родитељима. Тако је и у Смедеревској Паланци. Једнократне помоћи, бесплатан вртић, бесплатне ужине и књиге.
“Постоје иницијативе разних удружења који сматрају да би родитељи са троје и више деце требало да остварују више помоћи, јер причамо о наталитету и рађању више од једног или два детета”, наводи из Удружења “Родитељ”.
Једно од таквих је и “Покрет за децу 3+” из Чачка. На њихов предлог породицама са троје и више деце умањени су рачуни за комуналне услуге за 10 до 50 одсто у Новом Саду, Краљеву, Пожеги, Чачку, Косјерићу, Великом Градишту и у Смедеревској Паланци од 0223. године.
Пројекат поносна картица “Цена мунус за 3+” спроводи се у 25 локалних самоуправа и подразумева да родитељи имају попуст у 2.500 продавница.
Покрет је предложио и додатне мере: умањење пореза, бесплатну ужину и дневни боравак, веће студентске стипендије.

Посматрано са социолошког аспекта, основни разлог због кога се породице у Србији не одлучују  да имају више деце почива, пре свега у осежају социјлане несигурности. То није неуобичајено за такозвана транзицииона друштва.

Економска транзиција, чија је последица не само осиромашење одређеног броја људи – које уобичајено прати почетак реформи, него и неизвеснот када је реч о сталности радног односа, јер се сада све препуштено такозваној тржишној регулативи, битно утиче на одлуку младих људи да имају велике породице.

Економски фактор свакакоиније једини. Заиузетост родитеља, а многи морају да обављају више од једног посла, за последицу има немогућност да се посвете деци и уживају у родитељству, што се, како показује статистика, такође негативно одржава на одлуку да се има више деце.

Наведено становиште захтева да сам појам транзиције буде валјано елабориран, како би јасно биле назначене поседице по расположење парова за повећану стопу наталитета.

Упоредо са својинском трансформациојом у Србији се приступило убрзаној либерализацији економије, системској трансформацији ка такозваном слободном тржишту. Реч је о “шок-терапији”, одноно наглом гашењу регулаторних функција државе. Овај процес подстакнут је директним условљавањем Међународног монетарог фонда, који заговара и наредне непопуларне кораке, натурајући такозвану профитну оријентацију, према неолибералном моделу:

Долази до раскида између економског и друштвеног и до затварања у скучени, кратковиди економизам (ММФ визије света); то доводи до кризе поверења у “јавно добро” и социјалну правду уништавајући појам колективне одговорности (у несрећи на раду, у болести, у биједи), те се окривљује појединац као једино одговоран за своју несрећу. По мишљењу Боурдијеа то је економска теорија која се заснива на чисто “економској лолгици” која почива на конкуренцији и доноси ефикасност, насупрот “друштвеној логици” која је подређена правилима праведности. Подстицањем приватних интереса и повлачењем државе из извесних сектора друштвеног живота, који су били њена дужност, таква теорија не процјењује колико кошта једна политика са становишта “социјалне цене”, јер се укидају “колективни репери” и солидарност када се врши генерална приватизација јавних служби (односно, индивидуализује се све, производња као и правда).

Вера Вратуша, у својој обимној студији о транзицији, користећи доступне податке, настоји да покаже како је привредна транзиција некадашњих социјалистичких земаља била потпомогнута споља. Kада је реч о СФРЈ, а потом земљама које су њени правни наследници, на делу су биле и економске мере, односно специфична тактика кредитног задуживања и наметање тешкоћа у отплати дугова, који су условили унутрашњу нестабилност и омогућили промену режима, који се извесно време опирао десуверенизацији коју је наметало укључивање у светски систем капиталистичке привреде.

Независно од тога да ли се економска транзиција у Србији може свести на дђеловање међународних фактора, сходно интересу несметаног протока капитала, односно својеврсној експолатацији јефтине радне снаге и природних богатстава, не може се пренебрегнути “тржишни интерес” у процесу транзиције друштва у овим пост социјалистичким републикама.

С друге стране, треба имати у виду како су главни заговорници убрзаних друштвених реформи деведесетих година били углавном представници високо-образованих или ситно-буржоаских слојева, а не припадници радника или ситних пољопривредних произвођача, мада не треба губити из вида да су коначни пад Милошевићевог режима значајно потпомогли управо радници. Исто тако, не треба занемарити да су демонстранти на улицама, 5. октобра 2000. године били превасходно жељни економског бољитка, односно да су им биле стране стратегије транзиције, због којих ће многи од њих наредних година бити у зантно тежем материјланом статусу.

Упркос томе што многи аутори, од којих смо неке напред цитирали, транзицију посматрају као знатно комплекснији процес, који се не може свести на економску трасформацију са социјализма у капитализам – уколико глобализам посматрамо као етапу капитализма, не можемо а да у тразиционим процесима не препознамо увођење неолибералних начела због којих долази до слабљења функција државе и одустајања од многих социјалних интервенција и удовољавању интресима капитала. Домаћи либерални теретичари транзиције истицали су потребу брзе либерализације тржишта, потпуно усвајајући идеју о примату ефикасности у односу на добробит и благостање грађана.

Тако Даница Поповић, професор Економског факултеа у Београду, у тексту „Привредна активност и макроекономска политика у Србији“, из 2005. године, однос ефинаскости и благостања интерпретира корелацијом између ригидног радног законодавства и отварања нових радних мјеста. Према професорки Поповић нова радна мјеста ће бити отоврена тек када радно законодавство олакша отпуштање постојећих радника. То значи да ће се до посла долазити лакше под претпоставком још лакшег отпуштања, које не подразумијева мере социјалне заштите запосленог на терет послодавца, какве је предвиђало радно законодавство у првим годинама XXИ вијека у Србији:

У целини, пажња се поклања очувању постојећих радних места, а не стварању нових могућности за запошљавање (…) Иницирање реструктуирања и приватизације стога се одвија темпом који намећу међународне финансијске институције, посебно ММФ, који преостали отпис дуга Париском клубу поверилаца од око 750 милиона долара условљава управо убрзањем структурних реформи и смањењм удела јавне потрошње у бруто домаћем производу.

Овај пороцес либерализације тржишта, уствари, на дуже стазе треба да доведе до пада цена домаћих прозводних погона, што ће олакшати њихово преузимање, односно уплив транснационланог капитала.

Постојеће друштвене промене, накоје је овде сасвим овлаш указано, представљају битан социолошки фактор за одустајање од формирања великих породица, односно пордица са већим бројем деце.

У том смислу, повежање наталитета зависи превасходно од побољшања економнских услова. Упоредо са падом регулације, међутим, на делу алтернативне подстицајне мере, како државе у целини, такои локланих самоуправа, које су, међутиом, недовољно познате потенцијланим корисницима, и зато треба радити на њиховој популаризацији.

Борис Радука,

дипломирани социолог

Трудничко, породиљско, дечији додатак, једнократне и дугорочне помоћи – свака породица која добије дете у Србији суочава се са широком палетом нових појмова и услова који могу да им отежају или олакшају родитељство.

У лавиринту правних зачкољица и правила са звездицом, многе мајке и очеви често нису ни довољно информисани како да остваре сопствена права.

Треба имати у виду да, поред државе, помоћ стиже и од појединих локалних самоуправа, па је битно да се породице информишу шта додатно могу да добију и од града или општине у којима живе, пише овај портал о родитељству.

Ово је једнократна помоћ коју добијају сви родитељи у Србији по рођењу детета, стоји у закону о Финансијској помоћи породици са децом.

Родитељи ће за прво дете добити 300.000 динара једнократно

Они који добију друго дете добиће једнократно 100.000 динара и додатних 240.000 динара, а овај износ се исплаћује у 24 једнаке месечне рате по 10.000 динара.

Родитељски додатак за треће дете је једнократних 100.000 динара, а додатних 1,4 милиона динара се исплаћује у 120 једнаких месечних рата по 12.000 динара.

Они који добију четврту принову добијају 2,2 милиона динара што се исплаћује у 120 једнаких месечних рата по 18.000 динара.

Поред ових принадлежности које држава даје, Општина Смедеревска Паланка већ две године за прво рођено дете у породици  једнократно исплаује 120.000 дианра.

За куповину дечије опреме држава такође даје новац, који се исплаћује заједно са једнократним износом родитељског додатка за прво дете, односно са првом ратом родитељског додатка за друго, треће и четврто.

Тај износ је 5.000 динара, а исплаћује се родитељски додатак, према Закону о финансијској помоћи породици.

Дечији додатак

Ова ставка је превасходно усмерена ка угроженим породицама у Србији, јер они помоћ добијају дугорочно.

Ипак, много је услова које би требало испунити како би се то право остварило.

Родитељ не сме да поседује додатне непокретности, у земљи и иностранству, осим оне у којој породица живи.

Важан услов је величина стамбеног простора – на пример, ако трочлана породица конкурише за ову помоћ, може да живи највише у четворособном стану.

Не сме ни да поседује гаражу већу од 20 квадрата, али су изузетак они који зарађују од пољопривреде.

Додатак се прима за највише четири детета, а услови су и да дете похађа програм припреме пред полазак у основну школу, као и да редовно иде у основну и средњу школу.

Старосна граница је 20, а за децу са сметњама у развоју је 26 година живота.

Најважнији услов су примања родитеља, а лимити се одређују у односу на новац по члану породице.

Да би породица остварила право на дечији додатак, приход по члану домаћинства не сме да буде већи 9.100 динара.

Граница за породице са једним родитељем је 11.800, а за старатеље и родитеље деце са сметњама у развоју – готово 11.000 динара.

Износ дечијег додатка је од 3.300 до 5.800 динара.

Захтев за дечији додатак се подноси општинској служби дечије заштите у којем породица живи.

Најважније је да се родитељи информишу које све користи могу да остваре у зависности од тога у којој локалној самоуправи живе.

Субвенције за станове

Најновији вид помоћи је и субвенција државе за мајке са децом при куповини стана или изградњи куће, али се она показала слабо изводљивом у пракси јер је само мали број жена успео да добије субвенцију, према постојећим условима конкурса.

Мајке имају право на субвенцију у износу од 20.000 евра за куповину стана, док жене са децом које желе да изграде кућу у једној од 19 мање развијених општина Србије могу да добију покриће половине трошкова.

Право на помоћ имају мајке које су родиле децу почев од првог дана 2022. године. било да су у браку или у ванбрачној заједници.

Услов је да мајке, односно парови, примају мање од две просечне зараде.

Посматрано са психолошког становиштам, један од основних узрока је – слабљење самих породичних вредности, односно инфлација породице као вредности.

Породица као систем обухвата различите микро-односе својих чланова. Тако се сматра да су например партнерски и родитељски односи – супсистеми, који подразумевају одређену парцијлану аутономију, унутар сложеног сисетма пордичних односа (Матејевић, 2012: 130).

Функционисање подсистема може бити поремећено из различитих разлога. На пример, односи родитеља и деце, наролито у адолесцентском периоду, мугу да буду мање или више дисфункционлани, у одређеном временском периоду – иако је за превадавање ових потешкоћа значајна стабилност других супсистема.

Када је реч о парнетским односима – њихова дисфункционланост је условљена или патолошким односом једног од парнера, или је последица терета традициоанлних односа.

У том смислу, тешко се може успоставити прецизно одређење ако не нормалних, а оно узорних односа међу партнерима. На приомер, етичко одређење, које води порекло још од немачког филозофа Имануела Канта, брак одређује као заједницу чија је функција „веза двеју особа различитог пола за доживотно узајамно поседовање њихових полних својстава“. Суштина овог одређења је да брак представља, у основи, заједницу у којој се, уговорно, решава питање сексуалности. Оставлјанје потомства у том смислу није примарни разлог постојања породице. А овај је став у наше време доживео нову експанзију; зашто посветити живот родитељској функцији, а не забави, као контрапункту напорног рада?

Овакво одређење у наше време је суочено са значајним променама. Најпре, самоодређење партнерских односа указује на могућност другачије сексуалне заједнице, од односа мушкарца и жене. Са друге стране, етичко одређење сексуалне заједнице не мора да се исцрпљује у строго дефинисаном брачном партнерском односу.

Из тог разлога, у наше време је можда примереније партнерску фунционоалност одредити као одсустбо елемената подређеност једног партнера дугом. У том смуислу, несигурност партнтерксих односа је фактор зазирања од формирања породице . из страха да брига о деци не постане терет за само једног њеног члана.

У Србији највише људи има довољно новца за храну и јефтину одећу, али није у стању да ишта уштеди. Овој категорији, према Југовићемов испитивању, припада чак 46 процената становништва. Нижи социјални слој, око 22 процента испитаних, има довољно само за храну, али не и за одећу – а неки од њих не могу да подмире ни трошкове за елкетричну енергију.

Са друге стране, искуства младих људи у својим примарним породицама, где су материјални проблеми генерисали свађе, па шак и појаву породичног насиља, додатно одвража од спремности за формирање породичне заједнице са децом.

Имајући у виду поменути контекст, оснажовање породица да се упусте у авантуру родитељства подразумева, превасходно – популаризацију породичних вредности, које су последњиох година доспеле у кризу.

У време када су друштвене мреже досегле невиђени утицај на понашање људи, ова кампања треба да буде превасходно ослоњена на поменуто подручје.

Весна Гајић

Дипломирани психолог

Министарство за бригу о породици и демографију посвећено је јачању подршке родитељима у периоду раног узраста деце, кроз унапређивање доступности и кавалитета услуга за родитеље, истакла је ресорна министарка проф. др Дарија Кисић на 6. Националној конференцији о раном развоју и родитељству, коју је под називом „Навијамо за родитеље“ организовао Уницеф.
„Бити родитељ је најлепша, али и најзахтевнија и најодговорнија улога. Родитељство нам даје крила, подстиче нас да радимо, напредујемо и да својој деци обезбедимо срећно детињство. Срећно детињство је основа за развој квалитетног човека који ће пружити максималан допринос током живота“, рекла је Кисић и указала на значај подршке родитељима на овом путу.

Проф. др Кисић је навела да ће Министарство за бригу о породици и демографију, у одговору на изазове популационих кретања и у циљу унапређивања квалитета живота породице, ставити нагласак и на политике и мере које доприносе и промовишу родну равноправност у родитељству, као и да ће у наредном периоду, поред осталог, посебна пажња бити посвећена оснаживању очева кроз школе родитељства за тате.
Како је додала, организована и системска подршка родитељству доприноси добром менталном здрављу и благостању и деце и родитеља, спречавању насиља и занемаривања у детињству, оптималном остваривању потенцијала сваког детета и смањењу ризичних понашања током живота.
„Зато све позивам да заједно будемо подршка родитељима и да имамо времена за породицу, да породици вратимо углед који треба да има и који је имала у неким прошлим временима“, рекла је Кисић.

Министарка за бригу о породици и демографију проф. др Дарија Кисић изјавила је да је у последње две године побољшана финансијска подршка породицама са децом и да су ретке државе које попут Србије издвајају толико средстава у ове сврхе.

„Финансијски аспект је јако битан када се планира породица, али не мора да буде и пресуда“, рекла је Кисић и истакла да су породице и подршка породицама приоритет рада Владе Републике Србије и председника Србије Александра Вучића.
Министарка Кисић је на конференцији „Маме као стуб и ослонац породице – улога и положај мајки Србије у савременом друштву“, која је одржана у Народној скупштини Републике Србије, рекла да брине податак да је у Србији нешто више од 50 одсто породица са децом које имају једно дете и да треба предузети мере на подстицању рађања другог детета.

Указујући да се у последње две године променило и време када се рађају прва деца и када се ступа у брак, да је просечан узраст ступања у брак за младожењу у Србији 2021. године било 31,5 година, а за младу 28,7, Кисић је навела да је потребно стимулисати младе да се што пре остваре као родитељи.

„Поносна сам на чињеницу да жене у нашој земљи дају велики значај образовању, али на жалост то одлаже и период рађања првог детета. Јако сам поносна сам на меру за подршку студенткињама које одлуче да за време студија рађају децу и када су у питању испитни рокови и у случају потребе обнове године“, навела је Кисић и додала да је поносна и на Медицински факултет Универзитета у Београду, који од прошлог месеца примењује ове мере.
Министарство за бригу о породици и демографију ће, према речима Кисић, врло брзо започети велику националну студију у групи средњошколаца у Србији, која има за циљ да испита знање, ставове и понашање младих о значају и заснивању породице.

Министарка Кисић је навела и да је један од циљева Министарства бити и да предузетнице имају иста права као и све друге труднице и породиље и указала да то није једноставно остварити, јер захтева измену више закона, али да држава жели то да реши.

„Јуче сам имала прилику да посетим породицу у Црној Трави и када сам чула да се прошле године у тој општини родило само четворо деце, то је нешто што заиста боли и нешто на чему сви треба да радимо. Треба сви да пружимо подршку породици, да имамо времена за породицу, да подржимо младе да се што пре остваре као родитељи“, навела је Кисић.