Маја 2014. године Србију су погодиле поплаве које су проузроковале штету процењену на милијарду и 532 милиона евра, у којима је живот изгубила 51 особа, од којих се 24 утопило. Поплавним таласом највише су погођене општине Обреновац, Свилајнац, Параћин и Крупањ, где су, осим поплаве, велике проблеме и штету причинила и клизишта. Смедеревска Паланка је такође била погођена поплавним таласом. Уследила је евакуација становништва из насељеног места које се налази тик уз реку. Тада је начињена велика штета на стамбенуим објектима у насељу као и на виталним обејтима. Грађани Паланке били су недељама без водоснабдевања.
Влада Републике Србије је 15. маја донела Одлуку о проглашењу ванредне ситуације због наступања елементарне непогоде – поплаве (на основу члана 32. става 3. Закона о ванредним ситуацијама, која је на територији читаве Републике била на снази до 23. маја. Према званичним информацијама Сектора за ванредне ситуације, службе које су реаговале у ванредној ситуацији, ватрогасци-спасиоци, полиција, Жандармерија, Специјална антитерористичка јединица , Противтерористичка јединица, Хеликоптерска јединица, Војска Србије, Црвени крст, Горска служба спасавања и друге снаге заштите и спасавања, извршиле су хитну евакуацију и спашавање 31.879 људи из погођених подручја. Само из Обреновца евакуисано је око 25.000 људи. Евакуисани су били смештени у колективним, прихватним центрима, али и код рођака и пријатеља2 . Иако елементарне непогоде погађају све категорије становништва, оне могу имати различите друштвене последице на мушкарце и жене, као и на осетљиве групе становништва, због разлика у степену рањивости и њихове социјалне искључености које битно утичу на њихову способност избегавања и санирања ризика. Родне улоге, друштвене норме и неравноправност између мушкараца и жена имају утицаја на изложеност ризику, перцепцију ризика, способност одговора на ризик и спашавање, као и различите психичке и физичке последице, али и на потенцијал за опоравак и обнову након елементарне непогоде.
Истраживање је показало да грађани нису били припремљени за ванредну ситуацију нити су имали информације о правилном поступању у ванредној ситуацији. Грађани са којима смо разговарали су једногласно изјавили да нису имали никакве информације о томе шта се дешава, шта их чека и шта могу да очекују.
