др Ана Милошевић, Паланка на Цариградском друму, Историјски архив „Верослава Вељашевић“, Смедеревска Паланка, 2022.
За разлику од уобичајених историографских приступа, у којима није направљена диференција између повесног и историјског плана, текстови Ане Милошевић догађаје из прошлости сагледавају у контексту нарација, њихових приказа и представа, у писаним изворима или уметничком стваралаштву. Овакав метод, који разлажући историјске наративне слојеве у ствари ре-конструише традицију, указује не само на значај, него и на значења повесних прилика и њихових историјских обликовања.
У најновијој књизи, Паланка на Цариградском друму, која предаставља плод ауторкиног истраживања на новом радном месту, у Историјском архиву „Верослава Вељашевић“, поменути приступ резултира вишеслојним и подстицајним текстом, коме се може приступити на различите начине.
Користећи вероватно све расположиве изворе, од обимне литературе до архивске грађе, Ана Милошевић указује на однос једног важног коридора, између два пола тадашњег света, и људског станишта које се налазило уз овај пут: као једна од незаобилазних станица на Цариградском друму, Паланка је почев од 16. па све до средине 19. века представљала место у коме су се рефлектовали велики историјски догађаји тога времена. Кроз Планку је пролазила османска војака приликом похода на Угарску, Аустријска војска у ратовима против Турске, овде се крећу каравани натоварени робом, из Азије, или из Европе, а кроз Паланку пролази и ондашњи поштански саобраћај.
Указујући на документоване догађаје из времена када је промет на Цариградском друму био најнинтезивнији, Ана Милошевић, користећи путописна сведочанства и описе Паланке и Друма, реконстуше на који су се начин ове историјске драме одражавале на живот у граду кроз који је пут пролазио.
Друм тако није само важна саобраћајница, него и хоризонт догађаја, оса која представља средиште тадашњег света; бити на друму, у том смислу, значи бити близу извора, који током више од три века подразумева различита виђења и интерпретације; значење пута одређује промена полова – anodos и kathodos, чије се смер мења у зависности од правца војске, која надире, или се повлачи.
Пребивати у близини друма, у том смислу, значи бити при овој оси света, иако то подразузмева разноврсне опасности, попут епидемија, рушења или спаљивања људских настамба. Са друге стране, када пут постепено остаје пуст, када га прогута растиње, и постане непроходан – и град се губи у периферији, у опасности да ускоро и сам буде прекривен маховиноном.
Књига Ане Милошевић доноси мноштво нарација о временима и приликама – о Хасан Паши, загонетној личности, чије је име у једном периоду било у називу овог места, о Кеменом мосту, уз који се везују легнеде, о људима, објектима и догађајима, у историјским приповестима или народним причама.
Писана лепим стилом, који се лако чита, иако упућује на дубљи садржај, ова књига успева у ономе што представља истинску реткост за пунокрвне научне публикације: да буде питка и слојевита, занимљива читаоцима различитих интереовања, образовања или потреба.
Објављивањем ове књиге, Историјски архив „Верослава Вељашевић“ најављује нови сегмент своје делатности, а његова директорка, Снежана Савић , потврђује свеж и оригиналан концепт рада, који може бити мерен најстрожим мерилима културне продукције.
В.Ђ.
