УРЕЂЕЊЕ ЦЕНТРАЛНОГ ГРОБЉА ШЕШКОВАЦ У СМЕДЕРЕВУ

Градоначелник Смедерева, Јован Беч обишао је радове на уређењу Централног гробља Шешковац. Он је том приликом изјавио да се ради пројекат за прикључење гробља на јавни пут што ће омогућити да се успостави и аутобуска веза између града и гробља, која сада не постоји.

– Решавамо инфраструктурне потребе на гробљу, како би се, између осталог, олакшао приступ. Радимо на уређењу саобраћајнице унутар гробља, што подразумева и паркинг места, као и формирање хидрантске мреже и атмосферске канализације – изјавио је Беч.

 

ПОЗИВ ГРАЂАНИМА И ПРИВРЕДНИЦИМА ЗА ПОДНОШЕЊЕ ИНИЦИЈАТИВЕ ЗА ПРОДУЖЕТАК ГАСОВОДНЕ МРЕЖЕ

У циљу успешне пословне сарадње коју Општина Смедеревска Паланка дуги низ година има са Јавним предузећемм „Србијагас“ из Новог Сада, као и на основу великог интересовања које су грађани наше општине показали од момента објављивања нових услова о прикључењу на дистрибутивни систем Јавног предузећа „Србијагас“, користимо прилику да вас обавестимо о покретању наше следеће иницијативе:

Потребно је на територији Општине Смедеревска Паланка завршити изградњу дистрибутивних гасних мрежа, ДГМ, ради стварања услова за обезбеђивање енергената за све индустријске потрошаче и све грађане наше општине.

Молимо вас да као савесни грађани, привредници или истакнути појединци у својим срединама, сагледате ову нашу иницијативу и уколико имате сагледавање, идеју или размишљање где би у вашој средини могао бити изграђен продужетак или допуна дистрибутивне гасоводне мреже, ДГМ, на територији наше општине  свој предлог доставите начелнику Општинске управе општине Смедеревска Паланка на адресу:  nacelnikou@smederevskapalanka.rs, до 1. децембра 2021. године.

Напомињем о да ћемо спецификацију недостајећих делова дистрибутивних гасоводсних мрежа, ГДМ, на територији Општине Смедеревска Паланка доставити Јавном предузећу „Србијагас“ преко члана Инвестиционе Групе из Општине Смедеревска Паланка.

ЗАВРШЕНА РЕКОНСТРУКЦИЈА МУЗЕЈА У ПАЛАНЦИ

Add New

Од 2018. године до данас, у реконструкцију Народног  музеја у Смедеревској Паланци уложено је око  10 милиона динара, а средства  су  обезбедили Министарство културе и информисања и локална самоуправа.

У  обе зграде (Управна и зграда Музеја) уведена је  унутрашња гасна инсталација вредности 2,5 милиона динара.  Комплетно је реновирана унутрашњост изложбеног простота у главној згради музеја вредности 1,5 милиона динара. У изложбеном  простору  инсталирана је  модерна расвета са roll-up паноима и пројекторима. Такође је замењена дотрајала столарија у приземљу музеја за шта је утрошено милион динара.

Касније се приступило пројекту комплетне адаптације Галерије модерне уметности, која је такође заблистала новим сјајем. На овај начин Музеј је у потпуности опремио и прилагодио своје излагачке просторе захтевима савремене музеографије, односно савремене музеолошке п

Ових дана завршени су радови на замени крова и адаптацији фасаде на главној згради музеја чија је вредност износила око 3 милиона динара,  као и замена крова на управној згради за шта је утрошено још 1,7 милиона динара.

-Имајући у виду претходне пројекате адаптације унутрашњости установе, данас с поносом можемо рећи да имамо “нови” Музеј. Велика захвалност директору Стевану Мартиновићу и његовим сарадницима који су својим великим ангажовањем учинили да добијемо једну од најлепших зграда у граду. Потпуно реконструисана зграда Народног музеја у Смедервској Паланаци је понос нашег града и свих наших суграђана, изјавио је председник општине, Никола Вучен.

Историјат музеја

Скупштина општине Смедеревска Паланка, 1966. године  донела је одлуку о оснивању Народног музеја у Смедеревској Паланци.  Музеју је тада  додељен простор у згради Старе поштине  и одређен управник – Радован Милошевић.

Важан тренутак у историји Музеја представља његово пресељење у  зграду, 1969. године. Нова зграда музеја је заправо објекат саграђен у првој половини деветнаестог века као породична кућа Шишковића. Ово репрезентативно здање у средишту града откупљено је за Среско начелство, а по измештању среског средишта (педесетих година двадесетог века) ту је била смештена општинска управа. Додељивање зграде Музеју представља симболички важан тренутак који указује на природу односа према наслеђу, како музејском, тако и споменичком (и сама зграда Музеја је проглашена спомеником културе).

Упоредо са организационим учвршћивањем структуре Музеја одвијала се уобличење његове форме. Данашњи изглед музеја великим делом је уобличен 1972. године након опсежне адаптације. Тада је музеј добио свој данашњи спољашњи изглед, изложбени простор на спрату и радни простор у приземљу. Кроз неколико већих интервенција и простор у приземљу претворен је у излагачки , док су канцеларије, библиотека и депои, пресељени у другу зграду.